Kapetan Dragan Vasiljković - između mita i istine (8): Tužilac i tuženi u isto vreme

Iz oskudno nameštenog stana u zgradi u ulici Hjum u sidnejskom predgrađu Liverpul, Dragan Vasiljković je u januaru 2006. godine pripremao podizanje tužbe protiv Nešenvajd njuza, izdavača dnevnika "Australijen". U tom listu je, septembra prethodne godine, izašao tekst koji ga tereti da je bio "komandir srpskih odreda smrti", odgovornih za "ubistva stotina civila i silovanja žena i devojaka". Stan mu je iznajmila na njegovo ime i plaćala lokalna srpska zajednica, kao svoj vid pomoći.

Živeo je tu da bi organizovao advokate, našao svedoke i, posebno, došao do novca za finansiranje svoje kampanje. Bio je to na brzinu sastavljen smeštaj, ležaj, sto, kompjuter starijeg modela. Privremeno boravište. U njegovom životu je i inače svaki smeštaj izgledao tako - privremeno, pišu "Frankfurtske Vesti".

NUDILI MILION DOLARA KAUCIJE Prvu raspravu na Centralnom lokalnom sudu u Sidneju pratio je veći broj novinara, kao i veći broj pripadnika srpske zajednice, uključujući Draganovu, sada pokojnu majku, a naravno, i jedan broj australijskih Hrvata. Većinu pretresa pratio je i hrvatski generalni konzul. Srpski konzulat bio je prvog dana predstavljen generalnim konzulom Besarabićem, a posle je jedno vreme dolazio mlađi savetnik, pa je i on prestao. Draganove pristalice nudile su milion dolara kaucije da se on brani sa slobode. Nije mu bilo odobreno.

DVA SUDSKA PROCESA

U Sidnej je Dragan Vasiljković došao iz Perta gde mu je Srpski centar Madington dao prostor da daje lekcije iz golfa. Tamo su bili na putu da mu otkažu, žaleći se da je sklon kavgi.

- Znaš li za ovaj Skajp? - pita me kad sam došao da razgovaramo.

- Evo sad s Nemačkom pričam, sve besplatno.

Sa slušalicama na ušima, premeravao je sobu uzduž i popreko i pričao. Nije mu smetala stalna buka saobraćaja na ulici.

Sutradan mi je koleginica iz "Australijena" telefonirala i kazala da je Dragan uhapšen. Javila je pre nego što je o tome izdato zvanično saopštenje.

HRVATI POKRENULI MAŠINERIJU Zahtevi Dragana Vasiljkovića da mu se finansira tužbeni proces protiv "Australijena" hapšenjem su dobili novi podsticaj. Ogorčeni Srbi su počeli da organizuju donatorske skupove, javljali su se volonteri, sakupljani su potpisi na peticiju da se oslobodi, organizovana lobi-grupa za podršku, traženi advokati, pisani protesti političarima i javnosti. Bio je ljut što Srbi nisu još odmakli još dalje i organizovali javne demonstracije njemu u korist. Smatrao je da su mu to dužni. Prvi nalog za izručenje sadržavao je samo navod da ga traže da ga ispituju u vezi sa ratnim zločinom. Ne duže od 15 redaka. Hrvatski organi gonjenja pre toga su zapleli sami sebe. Najpre su saopštili da traže Dragana Vasiljevića, koji jeste bio kapetan i bio je u Zvorniku, ali je i umro pre toga. Pa se onda došlo na Vasiljkovića. Australijske vlasti imale su međunarodnu obavezu da zahtev proslede na izvršenje. O izručenju, inače, u prvom stepenu odluku donosi Sud za prekršaje. I sve vreme do konačne presude, ne može da se raspravlja o konkretnim optužbama, već jedino o okolnostima zbog kojih tražena osoba treba ili ne treba, može ili ne može da bude izručena određenoj zemlji. To je bio razlog što su advokati Dragana Vasiljkovića u jednom momentu tražili da mu se sudi u Australiji. Mašinerija s druge strane je, međutim, već bila pokrenuta i taj zahtev bio je neizvodiv.

Veče pre hapšenja Dragan Vasiljković proveo je sa Žikom Mijićem, na večeri u srpskom klubu Sveti Sava u Hokston Parku. Žiko će, inače, narednih pet i više godina biti nezaobilazna osoba u "logistici". Nadzirao je trošenje donatorskih para (dok je bilo moguće), vodio računa o svim Draganovim potrebama, uključujući i iznajmljivanje i opremanje stana, kasnije o džeparcu u zatvoru, isplatama advokatima (dok je para bilo) barem u ratama. U zatvorima ga je posetio 85 puta.

Dočekivao njegove posetioce iz inostranstva. Bio mu sve i svja.

- Kad smo se vozili s večere, video sam da ga prate. Pitao sam ga: "Je li tebi ASIO (obaveštajna služba) za petama?". Odgovorio je da su to "njegovi" i da nema problema. Kad smo stigli pred kuću gde je stanovao, video sam dva čoveka koja nisam pre. On nije bio zabrinut. I tako smo se rastali - priča Mijić.

Sutradan je Dragan uhapšen i, naravno, javio se Mijiću.

- Bio je i dalje samouveren. Rekao da mu donesem nešto cigareta i da će ubrzo izaći - pričao je Mijić. To "ubrzo" ispalo je skoro četiri godine.

U međuvremenu će od tada advokati na njemu imati pune ruke posla - umesto jednog planiranog, suočen je sa dva sudska procesa. Istovremeno, bio je tužitelj zbog klevete i optuženi sa nalogom da bude izručen stranoj zemlji.

IZA REŠETAKA

Našao se iza rešetaka zatvora Silvervoter. Tamo su ovdašnji Srbi počeli redovno da ga posećuju, među njima i sveštenici. Nastojalo se da on u ćeliji dobije šta mu je potrebno, naročito cigarete. I sitan novac za telefoniranje. Imao je pravo da iz zatvora telefonira najviše do deset minuta, a onda da ponovo stane u red pred aparatom. Nikad mu nisu odobrili da mu se u ćeliju unese kompjuter, pa je sve pisao rukom, a onda to davao advokatu da se prekucava.