Kapetan Dragan Vasiljković - između mita i istine (9): Svedoci stižu sa svih strana

Tokom sudskog procesa javio se veliki broj poznanika Dragana Vasiljkovića koji su bili spremni da svedoče u njegovu korist. Bio je tu direktor Veritasa Savo Šrbac, kao svedok se javila i princeza Linda Karađorđević.

Na klupu za svedoke izašao je i tadašnji australijski episkop Irinej. Svedočiće i njegov brat Kića Makuljević.

SUDBINA PRAVNOG STRUČNJAKA

Ovde se, na početku suđenja, na Draganovoj strani pojavio i ratni fotograf Rihard Šnajder iz Beča. On je, kao reporter agencije SIPA dolazio kod mene u opkoljeno Sarajevo. Bio je neustrašiv.

Kasnije, u Beču, pokazivao mi je fotografije razorenog Vukovara gde je takođe ušao. Nema, u stvari, gde nije bio - ovde će se saznati da je u Krajini jedno vreme Draganu bio - vozač.

Posledice su mu ostale - u drhtavim rukama danas jedva drži cigaretu. Posledica ima i drugih, mimo zdravstvenih: danas tvrdi da mu je ta veza nanela štetu i u zemlji u kojoj živi.

Prvi Draganov advokat bio je australijski Srbin Đorđe Drača. On je smatrao da je slučaj profesionalni i moralni izazov za njega.

Za zastupnika odbrane pred sudom izabrao je kao baristera svog bivšeg nastavnika, univerzitetskog profesora međunarodnog prava Bredlija Slougrouva.

On je bio neprikosnoven poznavalac materije i nada uhapšenog i njegovih branilaca.
Na samom početku suđenja desio se ružan incident. Sudiji za prekršaje uručeno je pismo u ime odbrane u kome se traži njegova smena.

Sadržaj pisma nikad nije obelodanjen, ali ovaj autor razume da je u njemu čak bila i svojevrsna pretnja karijeri ovog delioca pravde. Sudija je, očito besan, kazao da mu "na pamet ne pada da odstupi".

Pismo je, bespotrebno, nanelo samo štetu na samom početku, a nikakvu korist.

Sleđeni advokat Drača bio je prinuđen da se izvini sudu i kaže da nije ni znao za sadržaj. Njegov entuzijazam za slučaj doživeo je novi udarac kada je, kasnije, nestalo novca za plaćanje njegove advokatske kancelarije.

Na poslu su, srećom, za svog besprekornog čoveka imali razumevanja.

Procesi su nastavljeni, Slougrouv je osporio izručenje nizom činjenica - o nepostojanju sporazuma o izručenju između dve zemlje, pozivanjem na Ženevsku konvenciju itd.

Kako je suđenje teklo i kasnije prebačeno na viši sud, kad je osnovni sud već odobrio ekstradiciju, bivalo je sve jasnije da se barister zapleo u teorije i da ne uspeva baš da sledi misao.

Nesrećni čovek je bukvalno lično preživljavao ovaj slučaj, malo pomalo psihički popuštao, gubio konce. Prijavljen je nadležnom esnafskom udruženju koje mu je dostavilo zahtev da se podvrgne medicinskom pregledu. Odbio je.

Posledica: izgubio je baristersku dozvolu, kasnije ostao i bez kuće i bez karijere.

DRUGA STRANA MEDALJE Vasiljković je ostao bez njega. Kasnije je napisao: "Mimo moje volje, i bez mog odobrenja, on je sklonjen kao moj pravni savetnik. Time je mom predmetu u daljem toku nanesena nenadoknadiva šteta." - Nije to baš tako bilo - otkriva Žiko Mijić drugu stranu medalje. - Kep je u stvari, bio taj koji je inicirao ono ružno pismo s početka. Inače, imao je taktiku s kojom se nisam slagao i veoma smo se razilazili: kada bi dug prema nekom advokatu ostao nepodmiren, onda bi on davao nalog da se nađe drugi advokat.

KOMPJUTERAŠ IZ AMERIKE

Iz SAD je došao Stiv Plater koji je, kako nam je rekao, bio vlasnik male firme za prodaju kompjuterske i fotografske opreme i medijsku produkciju iz Sent Luisa.

Upućeni tvrde da je tu bila reč i o opremi za nadzor i prisluškivanje. Koju godinu kasnije, potvrdio mi je da se poznaje s Draganom još od pre rata (?!), pa da su bivali zajedno i za vreme rata, takođe da mu se "nalazio" kod humanitarnog fonda.

Plater je za vreme rata na Balkanu često boravio u bivšoj Jugoslaviji. Imao je filijalu prijavljenu u Novom Sadu i preko nje, Draganovom fondu isporučivao kompjutere koji su onda zadržavani kod njih za rad ili uručivani drugim korisnicima.

Ima indicija da Državna bezbednost nije verovala tim kompjuterima.

Plater je sve vreme s nama razgovarao na engleskom. Mislili smo da ne zna naš jezik i pred njim smo razmenjivali misli na srpskom - sve do posle nekoliko godina, kada je Dragan emitovao njegov video i tonski zapis u kome pozdravlja ovdašnje Srbe.

Učinio je to na - tečnom srpskom jeziku.

UPLAŠENI SABORCI Spisak svedoka bio je zanimljiv i impozantan. Nedostajali su, međutim, oni glavni, najpotrebniji: njegovi saborci. Bili su u strahu od vlastitog krivičnog gonjenja (ogroman broj već izdatih poternica odigrao je svoju ulogu) i psihološki efekat je postignut. Većina je, stoga, bila spremna da novčano podrži njegovu odbranu, ali ne i da se pojavi na sudu. Iako je od ishoda njegovog procesa moguće zavisila i njihova sudbina. Istini za volju, i sam Dragan je doprineo njihovom odsustvu sa klupe za svedoke. Znao je da govori da od njih to ne očekuje, svestan rizika kome bi se izložili. Takođe da to nije ni potrebno, da je on njihov "čovek sa prve linije" i da će obaviti posao i za njih.

Stiv Plater je u više navrata dolazio u Sidnej. Bio je tu i kada je Dragan nestao 2010. godine, a federalni policajci držali su ga na oku.

Rekao mi je da je doputovao da bi Dragana nagovorio da se preda. Ista verzija kao i federalcima.

Obično je, kao i mnogi drugi, besplatno odsedao u hotelu Đorđa Bubala, čestitog čoveka koji je sve što je radio, radio iz patriotizma i ne sumnjajući. Na isti način Bubalo je pomagao i Draganu.