će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
ostale informacije ćemo blagovremeno objaviti
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, jedan je od najkontroverznijih učesnika rata u nekadašnjoj Srpskoj Krajini. Osuđen je u Hrvatskoj na 15 godina zatvora posle dve godine suđenja, ali je njegova ličnost i dalje ostala obavijena mnogim tajnama, oko kojih je i danas teško razlučiti šta je mit, a šta prava istina ne samo o čuvenom Kepu, nego i o samom ratu u Krajini. Iz pera Sergija Principa, saradnika iz Australije, "Frankfurtske Vesti" objavljuju ekskluzivnu seriju o životu i sudbini Kapetana Dragana.
Pratite Banija Online na Google-u
Dodajte ovaj sajt kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Danijel Sneden, alijas Dragan Vasiljković, poslednje dve i po decenije daleko poznatiji kao Kapetan Dragan, a u Australiji i samo kao Kep, uhapšen je u sidnejskom naselju Liverpul 19. januara 2006. godine, a na osnovu zahteva hrvatske vlade za njegovo izručenje. Hrvatska ga je tražila da bi ga, kako je navedeno, "ispitala o ratnom zločinu". Australija je morala da reaguje, iako - što će kasnije na sudu takođe biti pokretano kao problematično, ali se našlo i pokriće - sa Hrvatskom nije imala bilateralni sporazum o izručenju.
Vasiljković ranije nije živeo u Sidneju, već na drugom kraju Australije - u Pertu, a pre toga u Brizbejnu. Tog januarskog četvrtka, ujutro, kada su federalni policajci došli po njega i odveli ga u zatvor, on je radio na tužbi protiv izdavača ovdašnjeg dnevnika "Australijen". Zato je i došao u Sidnej, sa namerom da tu organizuje neku vrstu štaba iz koga bi vodio sudski postupak.
U "Australijenu" je, naime, četiri meseca pre hapšenja Dragana Vasiljkovića, objavljen članak o njemu pod naslovom "Komandir srpskih odreda smrti živ i zdrav i podučava golf u Pertu". Bilo je tu dosta fabrikovanih navoda, uključujući i taj da je on "komandovao sa više paramilitarnih jedinica, optuženih da su odgovorni za ubistva stotina civila i učešće u organizovanom silovanju žena i dece".
Navodi su bili šokantni. Članak je zazvonio australijskoj javnosti na uzbunu.
Vasiljković je reagovao i izveo izdavača novina na sud. Nakon više godina, koliko se parnica razvukla, i nekoliko miliona potrošenih za odbranu novina, sud je odbacio Vasiljkovićevu tužbu.
Mnogi upravo taj tekst pominju kao signal hrvatskim organima gonjenja da (konačno) počnu da love i Vasiljkovića, za koga inače, skoro deceniju i po od završetka rata, nisu pokazivali ama baš nikakvo interesovanje.
Zašto tako kasno? Zašto samo da ga "ispitaju"? Da li je zahtev za izručenje dodatno podstaknut zaista neprimerenim rečima koje je Vasiljković odavde uputio na račun tadašnje ministarke hrvatskog pravosuđa Vesne Škare-Ožbolt kada je najavila da će goniti? On, inače, nije baš sklon, ni dan-danas, da bira reči kad govori o hrvatskom režimu, što mu se dodatno obija o glavu.
POLITIČKI CILJEVI
Nagađanja je mnogo, ali autor "Frankfurtskih Vesti", koji "život i delo" Dragana Vasiljkovića prati skoro dve decenije, ima razloga da ovo naglo probuđeno interesovanje za njega poveže sa čisto političkim ciljem. Pre nego što se objasni i zašto, pre toga bi trebalo napomenuti da autor ovog serijala nije očevidac njegovih akcija u Krajini, jer se kao izveštač sa tog područja našao mesec dana kasnije. Ipak, pitanje je logično: šta je Hrvatska do sada čekala?
PREKINUTA HAŠKA ISTRAGA
Dragan Vasiljković je pred hrvatskim sudom sumnjičen i da je kao komandant jedinice za posebne namene u julu 1991. u Glini, u dogovoru sa zapovednikom tenkovske jedinice JNA, izradio plan napada i zauzimanja glinske policijske stanice, prigradskog naselja Jukinca te sela Gornjeg i Donjeg Viduševca. Sud u Hagu je Vasiljkovića počeo da istražuje 2005. godine, ali je istraga prekinuta jer je određen rok do kojeg sud mora prestati s radom.
FILMSKO HAPŠENJE
Dragan Vasiljković je u Županijskom sudu u Splitu proglašen krivim za dve tačke optužnice - zlostavljanje zatvorenika na Kninskoj tvrđavi i napad na policijsku stanicu u Glini, a on je u završnim rečima odbacio svaku optužnicu. Hrvatski mediji su ga prozvali prvim komandantom srpskih paravojnih snaga poznatih kao knindže.
U pritvoru u Australiji Vasiljković je bio od 2006. do 2009. godine. U septembru 2009. Federalni sud je uvažio žalbu Vasiljkovićevih advokata da njihov klijent u Hrvatskoj neće imati pošteno suđenje i naredio da se Kapetan Dragan pusti na slobodu. Australijska vlada je uložila žalbu Vrhovnom sudu 2010. kojom je poništena odluka Federalnog suda. Kako je pisala australijska štampa, kapetan Dragan je u begu proveo 43 dana, a uhapšen je u Novom Južnom Velsu.
Navodno je kupio jahtu u kojoj je živeo i u kojoj je, takođe navodno, planirao da pobegne iz zemlje. U novembru 2012. godine australijska vlada je odobrila izručenje Vasiljkovića Hrvatskoj, a pravosuđe te zemlje je odbacilo sve njegove žalbe. Nakon toga više nije bilo prepreke da se Vasiljković izruči hrvatskim vlastima, preneli su hrvatski mediji.
Danijel Sneden, alijas Dragan Vasiljković, poslednje dve i po decenije daleko poznatiji kao Kapetan Dragan, a u Australiji i samo kao Kep, uhapšen je u sidnejskom naselju Liverpul 19. januara 2006. godine, a na osnovu zahteva hrvatske vlade za njegovo izručenje. Hrvatska ga je tražila da bi ga, kako je navedeno, "ispitala o ratnom zločinu". Australija je morala da reaguje, iako - što će kasnije na sudu takođe biti pokretano kao problematično, ali se našlo i pokriće - sa Hrvatskom nije imala bilateralni sporazum o izručenju. 
