ПЕТИЦИЈА КОАЛИЦИЈE УДРУЖЕЊА ИЗБЈЕГЛИЦА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Ми, Срби и остали грађани Републике Хрватске, који смо услијед догађаја од 1991. до 1998. године избјегли или прогнани из Хрватске, који смо се иселили прије рата из Хрватске или водимо поријекло из Хрватске а имамо имовинске и  друге интересе у Републици Хрватској полазећи од неотуђивог, демократског права грађана да се изјасне по свим питањима који се тичу наше егзистенције, преко Коалиције удружења избјеглица, покрећемо

    ПЕТИЦИЈУ

                 за поштовање наших  темељних људских права у Републици Хрватској а то су:  повратак преостале заузете покретне и непокретне имовине; обнова уништене или оштећене имовине;  правична накнада за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину; исплата накнада за бесправно коришћење приватне имовине; враћање института станарског права или правична накнада за одузета станарска права; слободно располаганје својом имовином; исти услови откупа (какве су имали остали грађани Хрватске у процесу откупа станова по основу станарског прав) за станове који су добили повратници кроз тзв.
Програм стамбеног збрињавања; исплата заосталих пензија; исплата девизне и динарске штедње; конвалидација радног стажа; ревизија пресуда које су донешене у одсуству окривљеног; престанак етнички мотивисаних суђења за ратне злочине; новчана накнада за неучествовање у процесу приватизације државнх, јавних и друштвених предузећа, есхумација и идентификација несталих лица; право на аутоматско стицање хрватског држављанства свим лицима која су рођена у једној од република бивше Југославије а живјели у Хрватској барем посљедњих 5 година прије 1991. године; отпис трошкова суђења физичким лицима насталих у имовинско-правним односима по тужбеним захтјевима поднијетим од 1991. године и одустајање од наплате трошкова; враћање статуса конститутивног народа; санкционисање говора мржње према Србима у Хрватској; економска обнова подручја Сјеверне Далмације, Лике, Кордуна, Баније и Славоније  и др.
                Петнаест година послије завршетка рата у Хрватској нису ријешени бројни проблеми преко 400.000 Срба који су избјегли или су прогнани из својих станова и кућа у периоду од 1991. до 1998.
године. Приликом пописа избјеглица у Србији 1996. године урађено је и евидентирање имовине око 76.000 приватних лица и фирми.  Нажалост, јавност и даље није упозната да ли је Влада Србије обрадила пописни материјал и саставила званичан извјештај о вриједности имовине избјеглих и прогнаних лица.  Вриједност  евидентиране имовине избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске процјењује се на око 30 милијарди евра. Према незваничним процјенама избјегли и прогнани Срби су имали око 600.000 хектара земљишта, око 18 милиона квадратних метара грађевинског простора, од чега 14 милиона квадратних метара стамбеног и 4 милиона квадратних метара пословног простора. Када је у питању остала покретна и непокретна имовина избјегли и прогнани Срби су, између осталог, остали без око 400.000 пољопривредних машина, око 64.000 моторних возила; око 440.000 опремљених спаваћих и дневних соба, кухиња и трпезарија; око 760.000 разних кућанских апарата и технички уређаја, око 980.000 грла крупне стоке; око 18 милиона чокота винове лозе, око 8 милиона  стабала воћки; око 120.000 кошница; 

Osnovna škola u DvoruDVOR NA UNI - Sve je manje đaka prvaka u opštini Dvor na Uni, a u jedinu osnovnu školu ukupno ide tek 256 osnovaca. Još ih je samo sedam u područnoj školi u Rujevcu, piše Večernji list. Do rata u toj opštini bilo je čak šest matičnih škola s velikim brojem područnih, uz školu u Dvoru na Uni, koja je imala od 400 đaka. Druga je bila škola u Divuši s pet područnih škola i i oko 350 učenika. Za ovu pedagošku godinu upisano je 80 prvačića - jedan razred manje nego lani.
- Sad  smo u problemu jer imamo jednog učitelja razredne nastave viška
- rekla je direktorka  OŠ Dvor na Uni Vlatka Jeričević.
Srednje škole više uopšte nema, a đaci su se nekad mogli obučavati za razna zanimanja, drvoprerađivačka, metalska, a u gimnaziju je išlo 525 učenika.
- Zgrada srednje škole propada, a naša djeca putu u Hrvatsku Kostajnicu da bi stekla znanje, kažu u opštini Dvor na Uni. Ni načelnik ne daje previše ohrabrujuće odgovore, svjestan činjenice da mladi sve više odlaze u centre koji im nude veće mogućnosti. On kaže da roditeljima putovanja djece teško padaju.

BEOGRAD - Brojni Banijci, posebno oni iz Dvora na Uni, u utorak su na viječni počinak na groblju Taraiš u beogradskom naselju Železnik na poslednji počinak ispratili DANICU BEKIĆ (1926-2010), izbeglicu iz Dvora na Uni, koja je preminula un 84. godini u Beogradu.
Pored ožalošćenih: ćerki Milice (Cice) i Svetlane (Cece), sestre Ljubice, unuka Siniše, Hanija i Aljoše, zeta Ratka i snaje Jelene za pokojnicom žale i brojni prijatelji i poznanci - članovi Zavičajnog udruženja Banijaca iz Beograda, čiji je bila član.
U vrijeme sahrane pokojnice (od 15 sati) zvonila su zvona crkve svetog Georgija u Dvoru na Uni, čiji je godinama bila član pjevačkog hora, Neka joj je viječna slava i hvala.

KOSTAJNICA - Gradska organizacija SDSS-a u Kostajnici krenula je u akciju pružanja pomoći socijalno ugroženim Srbima povrartnicima u Kostajnici, Majuru i Dubici. Prevashodno, riječ je o snabdjevanju povratnika drvima za ogrijev, a u cilju pružanja pomoći starim i iznemoglim licima,  u Dubici je osnovana humanitarna organizacija "Patria".
Na sjednici odbora ukazano je i na potrebu da se viđeniji Srbin ili Srpkinja vide u ulozi sudije porotnika pri Opštinskom sudu u Kostajnici.