Nenad Grujičić: Susret s neobičnim piscem koji samostalno nastupa na Sajmu knjiga

Nenad Grujičić i Zoran Radisavljević

BEOGRAD - U obilju susreta na Sajmu knjiga, izdvajam ovaj sa Zoranom Radisavljevićem, ne sa pesnikom, njegovim imenjakom i bivšim urednikom kulture u listu Politika, već sa čuvenim enigmatičarem (anagramistom) iz Novog Sada.

Anagram se graniči sa samom poezijom i njenom jezičkom ekvilibristikom, i u tom pogledu Radisavljević se približva i izjednačava, na primer, sa vrsnim pesnikom Nedeljkom Babićem, dobitnikom nagrade Brankovoga kola „Pečat varoši sremskokarlovačke“ (2020), koji literarno zahvata i te grane ljudskog umovanja i pevanja.

Zoran Radisavljević je najuspešniji enigmatičar Srbije, pobednik brojnih međunarodnih konkursa, čak i nekih na engleskom jeziku. Bio je šampion tri popularna kviza: Slagalica, Brojke i slova i Kocka je bačena. Sve njegove pobede na domaćim i međunarodnim takmičenjima zapravo nemoguće je nabrojati na ograničenom prostoru.

Njegova nova knjiga anagrama, Ars magna, ustvari je samizdat. No, u prijateljskom dogovoru s Prometejem (tu sam objavio četiri knjige: Priče iz potaje - 2007, Šajkaški soneti - 2008, roman Muža duša - 2009, zbirka poema Vijadukt - 2011), ova privatna Radisavljevićeva knjiga promovisana je na štandu poznatog novosadskog izdavača u podne, u sredu 23. oktobra. Recenzent knjige je ugledni pesnik Damir Malešev, ovogodišnji dobitnik prestižne nagrade „Pečat varoši sremskokarlovačke“, koji pored ostalog o knjizi Ars magna kaže:

Sa 67. Beogradskog sajma knjiga: KNjIGE, SUSRETI I SEĆANjA

„Anagram je igra duha, tren lucidnosti. Igra zvučanja i značenja započinje u sluhu anagramiste, da bi se kasnije, kao razgovetan odjek, pojavila u sluhu rešavača. Komunikacija je uspostavljena, zadovoljstvo izazvano pronalaženjem rešenja dopunjeno je i višestruko uvećano duhovitošću koju je anagramista ugradio u svoj anagram. Književna vrednost anagrama višeslojna je i duboka, a ponajviše zavisi od umešnosti i iskustva samog autora, od celokupnog kulturnog nasleđa koje je usvojio i duboko inkorporirao u svome duhu. Zato su dar i iskustvo našeg autora ovde odigrali ključnu ulogu.“

Zatim, Malešev pomaže čitaocu anagramâ u Radisavljevićevoj knjizi Ars longa.: „Kao tematsku i kulturološku osnovu za svoj kreativni enigmatski komentar, Zoran Radisavljević isprva priređuje za čitaoca 77 slikarskih remek-dela koja datiraju od perioda renesanse pa sve do druge polovine prošlog stoleća. Pored naslova, godine nastanka i imena autora, kvalitetne reprodukcije slikâ sadrže kao poseban dodatak i sažet prikaz svake slike iz perspektive socijalnog konteksta i istorije umetnosti.“

Kao primere nekoliko anagrama-bisera, Malešev navodi sledeće slike: „Devojka s bisernom naušnicom Johanesa Vermera kao da je oživela na platnu, te se obraća slikaru stihom: NIJANSE BOJE NAVODIŠ K MOM SRCU; Marija Magdalena Ticijana Večelija, naprosto: DALA MI JE ANAGRAM! – reći će naš autor; Povratak razmetnoga sina Rembranta van Rajna i pokajnički vapaj sinovljev: TATA, GROZAN SAM I POKVAREN! Zar je potreban komentar?“

Evo i po mom izboru jednog biser-anagrama, a ima ih tako mnogo: Slika Ulične demonstracije Ede Murtića: JA TUČEN, SILNE MODRICE! Damir Malešev dodaje: „Presudan je jedan, rekao bih, nadenigmatski karakter Radisavljevićevih anagrama, a to je njihova već spomenuta književna vrednost.“

Nenad Grujičić