Bajcu i Demiću uručena nagrada "Meša Selimović"

BEOGRAD - Nagrada "Meša Selimović" za knjigu godine uručena je danas u beogradskom Narodnom pozorištu dvojici pisaca koji je ravnopravno dele, Vladislavu Bajcu za roman "Hronika sumnje", u izdanju "Geopoetike" i Mirku Demiću za "Ćutanja iz Gore", u izdanju "Agore".

U ovogodišnjem Velikom žiriju "Večernjih novosti" za knjigu godine učestvovalo je 55 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.

Kritičari su predložili 112 knjiga, a nagradu su dobili Bajac i Demić sa po 15 glasova.

Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Goran Maksimović, koji je trebalo da govori o Demićevoj knjizi, bio je sprečen da prisustvuje pa je njegov govor emitovan.

Maksimović je konstatovao da je u pitanju "peta romaneskna i pripovedačka celina, prozna fantazmagorija koja predstavlja uvodni roman iz petoknjižja pisanog poslednjih desetak godina i u celosti posvećenog sudbini piščevog zavičaja, Srbima iz Krajine, dodavši da su mu prethodile knjige: Molski akordi (2008), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010), Po(v)ratnički rekvijem (2012), Ataka na Itaku (2015).

"''Ćutanja iz Gore'' predstavljaju fantazmagoriju u kojoj se kroz razuđenu romanesknu priču, prepunu mitskih i stvarnosnih analogija, izlaže legendarna i istorijska sudbina Petrove gore na Kordunu, ali i brojna proročanstva u kojima se sluti njena neizvesna budućnost", istakao je Maksimović.

Predstavljajući drugu nagrađenu knjigu "Hronika sumnja" prof. dr Vladislava Gordić Petković je naglasila da se "Bajac poigrava se autobiografijom kao modelom pisanja i figurom čitanja i da je varljiva lakoća poistovećivanja autora i naratora tek početak eksperimentisanja prošlošću, sećanjem i rekonstrukcijom istorije".

Prema njenim rečima, Bajac iz javnog, scenskog i političkog konstruiše sopstvenu biografiju kao proračunati produžetak stvaralačke poetike, a lična sudbina postaje predmet analize, o istoriji se esejizira, a narator je baštinik neosporivog sentimenta jugonostalgije".

Laureat Bajac je nakon primanja priznanja otkrio da je čitajući delove knjiga Meše Selimovića, shvatio da su "svi pisci ovoga sveta povezani".

"Šta će vam veća nagrada od tog osećaja zajedništva kada zapravo shvatite da je takav čovek pisao i u vaše ime", rekao je Bajac uz konstataciju da je to najjači utisak posle ponovnog čitanja.

"Pisac zaista jeste razgolićen pred svetom, po zadatku a priori začuđen pred bilo kojom istinom univerzuma. Uostalom, zato i piše: da bi uvek i iznova postavljao nova pitanja", primećuje slavodobitnik.

Mirko Demić je u svom govoru, naslovljenom "O ratu između sećanja i zaborava", podvukao da već u prvim rečenicama "Tvrđave" Mešin junak kazuje da "ne vredi pričati o strašnom ubijanju, o ljudskom strahu, o zverstvima i jednih i drugih, ne bi trebalo ni pamtiti, ni žaliti, ni slaviti, da je najbolje zaboraviti, da umre ljudsko sećanje na sve što je ružno i da deca ne pevaju pesme o osveti, ali, kako se romaneskna pređa odmotava, mi vidimo da je to pusti sanak svakog povratnika iz tog čuda što se zove rat".

"Tako sam i sam godinama nad svojim umirućim zavičajem tražio odgonetku, objašnjenje, razlog, utehu, ne zadovoljavajući se pukim mirenjem i sleganjem ramenima. I nisam našao ništa što bi me umirilo, a ono što sam iskopao u sebi, nije mi donelo drugačije saznanje od onog Mešinog, po kojem ''živimo u tvrđavama, ličnim, grupnim, nacionalnim, državnim i mrzimo se, pretimo jedni drugima i ubijamo se s vremena na vreme, prenoseći mržnju potomcima", priznao je Demić.

Nagradu, koja se sastoji od plakete - reljefa sa likom Meše Selimovića (rad vajara Baneta Savića), povelje i novčanog iznosa, laureatima je uručio Ratko Dmitrović, generalni direktor i glavni i odgovorni urednik "Novosti", a odlomke iz nagrađenih knjiga čitao je dramski umetnik Mihajlo Lađevac.