Mirku Demiću nagrada ’’Meša Selimović’’

BEOGRAD - Veliki žiri “Večernjih novosti” za knjigu godine okupio je ove godine 55 književnih znalaca, čiji su glasovi ravnopravnim laureatima nagrade “Meša Selimović” proglasili dvojicu autora - Vladislava Bajca i Mirka Demića.

Sa po 15 glasova istaknutih naših književnih kritičara, teoretičara i istoričara, najboljim knjigama protekle godine proglašeni su Bajčev roman “Hronika sumnje” (“Geopoetika”), porodična i društvena priča od 1945. do naših dana, i Demićeva “Ćutanja iz Gore” (“Agora”), fantazmagorični roman koji prati sudbinu Srba kroz vekove na Petrovoj gori. Rezultati glasanja, koje se do 20. februara “odvijalo” na stranicama i veb stranici Večernjih Novosti, saopšteni su javnosti u ponedeljak u Vukovoj zadužbini.

- Nagrade koje nose imena velikih pisaca već same po sebi čine čast dobitniku. Takvih je samo nekoliko. Među njima i nagrada “Meša Selimović” - obratio nam se na vest o nagradi Bajac, koji nije prisustvovao proglašenju, te je pročitano njegovo pismo upućeno iz Skoplja u kome se, između ostalog, kaže:

URUČENjE U NARODNOM POZORIŠTU Nagrada “Meša Selimović” biće uručena Vladislavu Bajcu i Mirku Demiću na svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu, sredinom narednog meseca. Nagradu čine skulptura s likom Meše Selimovića, rad umetnika Baneta Savića, Povelja i novčani iznos.

- Ponosan sam što mi se ovoga puta ime veže za vrsnog stilistu, setnog građanina i hrabrog tragaoca za pravdom. Osim intimnog književnog poštovanja koje imam prema Selimoviću, imao sam i tu sreću da mi je svojevremeno u istom kolu kod istoga pariskog izdavača bio objavljen roman “zajedno” sa Mešinim (usuđujem se da ga nazovem po imenu jer mi je blizak skoro kao intimni prijatelj). Tada sam se, samo u prisustvu njegove knjige, po drugi put u životu osetio kao nagrađena polovina “dvojca bez kormilara”. I evo trećeg književnog “rečnog brzaka” u kojem sa kolegom Demićem delim sudbinu možda najdemokratskije nagrade koju imamo (u režiji “Večernjih novosti”). Kada vas za nagradu odaberu glasovi pedeset i pet književnih kritičara čiji je, nadam se, kormilar Meša Selimović, onda zasigurno možete tvrditi da ste napisali dobru knjigu, uprkos sopstvenoj sumnji.

Mirko Demić je rođen 1964. godine u Gornjem Klasniću kod Gline. Do sada je objavio knjige proze: „Jabuke Hesperida“ (1990), „Slamka u nosu“ (1996), „Ćilibar, med, oskoruša“ (2001, 2005, 2011), „Apokrifi o Furtuli“ (2003), „Sluge hirovitog lučonoše“ (2006), „Molski akordi“ (2008, 2009, Andrićeva nagrada), „Trezvenjaci na pijanoj lađi“ (2010, nagrada “Dejan Medaković“), „Po(v)ratnički rekvijem“ (2012) i „Ataka na Itaku“ (2015). Pored toga objavio je knjige eseja, (p)ogleda i marginalija „Pod otrovnim plaštom“ (2010) i „Na ničijoj zemlji“ (2016), kao i knjigu publicističkih tekstova „Slađenje gorčinom“ (2008). Priredio je knjige: „Buna u Banovini u Klasniću godine 1883“ (2003) Đorđa A. Petrovića, „Talasi, eseji“ (2005) i „Tmurni dnevi“ (2006) Milana Budisavljevića. Proza i eseji su mu prevođeni na makedonski („Molski akordi“, 2011), poljski, nemački i ukrajinski jezik. Od 2002. do 2011. godine bio je glavni urednik časopisa „Koraci“. Živi u Kragujevcu od 1995. godine.

Mirko Demić rekao je da za većinu pisaca vest o nagradi dolazi kao kratkotrajno obasjanje usred svakodnevnih sumnji i iskušenja koje svaki stvaralački napor podrazumeva - naročito ako se radi o nagradi koja nosi ime Meše Selimovića, pisca koji je od nesigurnosti i sumnje izatkao najvrednije stranice naše literature.

- Posle njega, lako je biti iskren pa priznati da su sumnja i nesigurnost i moji pratioci, pogotovo tokom poslednjih desetak godina, otkako ispisujem svoje petoknjižje (koje “Ćutanje iz Gore” hronološki otvara), u čijem je središtu sudbina Srba iz Hrvatske, gde sam rođen, ne znajući da li će moj pristup biti interesantan i podsticajan za čitaoce i kritičare - otkrio je Demić, te dodao: - Priznajem i to da sam neretko pomišljao da uzalud traćim svoje dane na nešto što nikog ne dotiče. Zato sam počastvovan svakim glasom koji su mojoj knjizi podarili kritičari, a ime Meše Selimovića će biti dodatno ohrabrenje i podstrek da u pisanju, uprkos svemu i svima, ipak ima smisla - ne samo za pisce, već i za sve one koji se druže sa njihovim knjigama.

Demić je naglasio i da mu mnogo znači što je primećena upravo ova knjiga, na kojoj je najduže radio, deo petoknjižja posvećenog njegovom “nesrećnom zavičaju”. Istakao je i da je Veliki žiri “Meše”, svojim “transparentnim” glasanjem, dobrodošla “korekcija nekih drugih književnih žirija”.

- Jedinstveno književno nadmetanje ne samo kod nas već i u regionu, po 29. put je pokazalo da se glasanje našeg Velikog žirija zaista pretvorilo u kulturni ritual. Kritičari su učešću u odabiru knjige godine i ovog puta pristupili s velikim entuzijazmom, jer je glavna osobenost i draž glasanja za “Mešu” to što se sve odvija javno - pred najširom čitalačkom publikom, čime se ostavlja minimalna mogućnost mogućeg lobiranja za pojedine pisce - rekao je novinar našeg lista Dragan Bogutović, koji je sa Ognjenom Lakićevićem utemeljio ovu nagradu.

Izabrani kritičari pripadaju veoma različitim generacijama - između najmlađeg i najstarijeg je 55 godina, zagovornici su različitih književnih poetika, i dolaze iz različitih sredina i gradova.

Svaki član Velikog žirija mogao je da izdvoji pet knjiga bilo kog žanra, objavljenih u 2016, s tim što isti pisac nagradu ne može da dobije dva puta.

Kritičari su ovoga puta predložili ukupno 112 knjiga, a “osvojivši” isti broj glasova, Bajac i Demić su proglašeni ravnopravnim laureatima, te se, četvrti put, ovo prestižno priznanje deli na ravne časti.