Rad Sokolskog društva Petrovaradin

Sokoli u Petrovaradinu bili su deo Bačke sokolske župe u Novom Sadu i sarađivali su Sokolskim društvom Novi Sad. ⁽¹⁾  Protivnici sokolskog društva u Petrovaradinu ušuljali su se noću u sokolsku dvoranu i sasekli društvene sprave. To se pre toga desilo u Zagrebu i Sisku. U u članku „Barbarstvo u Petrovaradinu” u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” kontarisali su : „ .. Lijep primer odgoja plemenskih sokola. Nemogući suzbiti radom, oni nastoje  da to učine paležem i siječenjem. Prava zapadna kultura vrijedna, da se javno – pohvali ...”. ⁽²⁾

U Petrovaradinu uz sokolsko društvo osnovan je Hrvatski soko. Njihov vođa i osnivač Šoblaker izjavio  je da je Nemac. Jedan član je pre Prvog svetskog rata radio na osnivanju Kulturbunda. Nasuprot Hrvatskom sokolu Sokoli u Petrovaradinu izabrali su na glavnoj skupštini društva starešinu Vuka Lepetića, a pod starešinu Frana Malina. ⁽³⁾ Sokolsko društvo u Novom Sadu osnovalo je konjički odsek 1925. Odsek je učestvovao na sokolskim priredbama i manifestacijama u Novom Sadu. Odsek je reorganizovan 1934. Obuka jahanja se odvijala na vojničkim konjima, koje artiljerijski puk u Petrovaradinu ustupao društvu svake godine od 1.decembra do 1.maja dva puta nedeljno. ⁽⁴⁾

U Petrovaradinu  delovalo je Rusko sokolsko gnezdo 1926. ⁽⁵⁾ Sokoli u Petrovaradinu proslavili su svečano Dan Ujedinjenja 1932. Ujutro skupili su se u „Školskoj sokolani” sokoli i sa đacima osnovne škole pošli su u crkvu na blagodarenje. Posle blagodarenja u crkvi vratili su se u „Školsku sokolanu”. Tu je održana svečana sednica Sokolskog društva. Pošto je otpevana državna himna, starešina društva Vladimir Višošević otvorio je sednicu društva. U svom govoru pozdravio je starešinu sokola, prestolonaslednika Petra i kralja Aleksandra. Govorio je o žrtvama koje su položene na oltar ujedinjenja.  Stanislav  Preprek, prosvetar društva, govorio je o značaju Prvog decembra sa gledišta nacionalnog i sokolskog. Posle je govorio o Sokolstvu i njegovoj ulozi kod svih slovenskih naroda. Sokolstvo  je pre Prvog svetskog rata neustrašivo propovedalo bratstvo Jugoslovena i svih Slovena. Posle rata kad je stvorena jedinstvena jugoslovenska država, Sokolstvo nije izgubilo pravo na opstanak, kako su neki govorili, nego je imalo zadatak, da veru u  jedinstvenu jugoslovensku državu učvrsti u srcima celog naroda. Na kraju je bilo izvršeno svečano polaganje zaveta članova i članica. Posle podne bila je održana svečana akademija u „Sokolskoj vežbaoni”. Dvorana je bila prepuna najuglednijih ličnosti i elitnog društva Petrovaradina i Novog Sada. U ime Saveza Sokola prisustvovali su dr. Belajčić, predsednik prosvetnog odbora saveza i F. Malin, član prosvetnog odbora. U ime župe Novi Sad bili su dr. Ignjat Pavlas i inženjer Tošić. U ime vojske bili su pukovnik Baneković, potpukovnici Pavlović i Simić, komandanti Podoficirske škole i artiljerijskog puka, .. . . Na početku programa nastupio je dečak iz zabavišta pozdravivši goste. Pevana je državna himna. Učestvovao je hor sokolskog podmladka, pod upravom učitelja i  prosvetara društva Stanislava  Prepreka. Sokolske vežbe izvedene su od svih kategorija. Na zahtev publike morale su biti ponovljene.  U prvi put  prikazanom prikazu „Snaga Sokolstva” od Bogunovića-Udickog, učestvovale su sve sokolske kategorije. U prikazu „Sirotna majka” bile su prikazane narodne nošnje iz svih krajeva Jugoslavije. Posle završenog programa sledila je igranka. Po završetku svečane akademije pod utiskom proslave prijavili su se novi članovi u sokolsko društvo. Na zahtev publike program svečane akademije trebao je da bude ponovljen  17 decembra 1932. ⁽⁶⁾   Sokolsko društvo  u Petrovaradinu zajedno sa školama Štrosmajerovom i Ilije Okruglića proslavilo je 1933. rođendan  prestolonaslednika Petra. U oči proslave članovi i članice društva prisustvovali su zajedničkoj manifestaciji u Novom Sadu. 


Sokolsko društvo težilo  je da podigne spomenike streljanim u Prvom svetskom ratu, podigne sokolski dom i dobije od kralja svoju zastavu. Sokolski dom u Petrovaradinu podignut je 1934. Sokoli u Petrovaradinu priredili su proslavu  8 i 9 septembra 1934. i proslavili  su osvećenje sokolskog doma i zastave. Društvo je izdalo spomenicu o radu društva za 21 godinu. Na pomenu se okupilo hiljade sokola i građana iz Novog Sada. Pomen poginulima zajednički su držali đakovački biskup dr. Antun Akšamović i karlovački episkop. Svečanost je počela u šancu petrovaradinske tvrđave na mestu na kojem su streljani Bešćani i drugi 12 septembra 1914. Sokolsko društvo je podiglo spomen-ploču. Mase naroda ispunile su šanac kada je episkop Tihon započeo obred. Svečanostima je prisustvovao ministar fizičkog vaspitanja Grga Anđelinović, Đura Paunković, ... . Prisustvovala je uprava župe Novi Sad na čelu sa starešinom i izaslanstvo svih društava župe. U povorci su krenuli na vojničko groblje gde su bili pokopani Čeh Giter i streljani 1915. Njegov grob osvetio je biskup Akšamović, a ostale grobove vladika Tihon. U ime sokola govorio je brat Malin, a u ime čehoslovačkog poslanstva savetnik Šola. Posle se povorka uputila pred spomenik streljanim Batajničanima. Posle opela govorio je episkop Tihon odajući priznanje sokolima, njihovom radu, nastojanjima i težnjama. U ime sokola govorio je dr. Borata, a u ime Beograda Bogdanović. Četa vojnika odavala je paljbom počast. Crkveni velikodostojnici zahvalili su se upravi društva na svemu što je učinila da bi se odala počast žrtvama i što je svoj dom podigla njima u čast. Drugog dana proslave sa sletišta je krenula sokolska povorka, zajedno sa ostalim mesnim društvima, pred crkvu gde je pod vedrim nebom biskup Akšamović služio svečanu službu. Posle je povorka krenula u novi sokolski dom. Na čelu iza zastava stupali su general Janković i biskup Akšamović opkoljeni sokolima, uz klicanje naroda. Prvi je u sokolski dom ušao biskup dr. Akšamović dočekan sokolskim pozdravom. Posle posvete doma održao je biskup govor u kome se između ostalog isticalo : “... U našoj ujedinjenoj otadžbini dragoj Jugoslaviji organizovana su mnoga društva, koja neguju viteški značaj i dižu ponos našega naroda u tom kolu odlično mesto zauzima Sokol Kraljevine Jugoslavije. Na čelu su ove viteške organizacije svetli umovi naše sadašnjice. Vrhovni starešina je Njegovo Visočanstvo naš Prestolonaslednik, dragi Kraljević Petar. Viteški duh, koji je našem narodu prirođen dar od Boga privlači našu mladost u sokolske redove, te Sokol  Kraljevine Jugoslavije stoji danas kao jaka organizacija. Bogati gradovi i siromašna sela jednako se takmiče da podignu domove za organizatorni uspešni rad pojedinih sokolskih jedinica. Naš dragi Petrovaradin stvara danas  i posvećuje sokolski dom da u tom domu razvije predivnu zastavu, dragoceni dar Nj.V. Kralja Aleksandra I. -  Sokoli ! Sokolice ! Kada danas svečano ulazite u svoj dom, neka vam bude zavet svet i trajan : čuvati, negovati i do heroizma usavršavati duh državnoga i narodnoga jedinstva pod visokim egidom  Nj.V. Kralja Aleksandra, a pod vođstvom Njegovog Visočanstva Prestolonaslednika Petra. Kao što sunce za vedroga jutra najpre osvetljuje bregove i vrhunce gora naših, a tek se kasnije spušta i silazi u doline, gajeve i poljane naše, tako eto genij roda našega u prostranoj Jugoslaviji treba da osvetljuje i duhovno osvoji vrhove društva našega t.j. inteligenciju našu. Prosvetari naši, ptretstavnici naših svih krugova, koji su pozvani da neguju narodnu prosvetu neka pronašaju taj dobri duh u široke krugove dragoga nam naroda. ... “. U ime Savezne uprave govorio je Đura Paunković. Istakao je :  “... Sokolski dom u tvrdome gradu Petrovaradinu ! Treba da postane programna tačka celog našeg budućeg rada : od svakoga našeg svesnog, pa ma kako malenog mesta stvoriti idejno tvrdi ... Petrovaradin sa sokolskim domom u njemu !” Posle posvećenja doma, na banketu, biskupa Akšamovića pozdravio je starešina župe dr. Pavlas. Na zdravicu je biskup odgovorio i podvukao vrednost sokolskog rada i zasluge sokola. Na kraju je rekao : “Pozdravljam Vas lepim našim sokolskim pozdravom : Zdravo!”. Na banketu su bili podstarešina poljskog sokolstva Šćepanski i delegacija ruskog sokolstva i brat Čeh, brat streljanog sokola Gitera. Na sletištu je bila osvećena društvena zastava, koju je poklonio kralj Aleksandar.  Sletište se prolamalo od oduševljenih uzvika : Živeo biskup! Živeo Štrosmajerov naslednik ! Na kraju vežbe sokoli svih kategorija napravili su špalir kroz koji je biskup prošao oduševljeno pozdravljan, i sam je, deleći blagoslov, klicao Zdravo ! Pod zastavom sokoli su pošli na letnje vežbalište.  Na proslavi je učestvovalo 627 vežbača svih kategorija župe Novi Sad. ⁽⁷⁾ Godine 1934. starešina Sokolskog društva Petrovaradin bio je Vlada Višošević, I zamenik starešine Alojz Jeržabek, tajnik Julije Kučera, predsednik prosvetnog odbora Stanislav Preprek, načelnik Vlado Helman,   zamenik  načelnika Strahinja Ivezić, zamenik načelnika Josif Tončić, načelnica Terezija Kučera, zamenica načelnice Milka Matekalo i blagajnik Emil Ehele. Članovi Uprave bili su dr. Stjepan Vladarski, Andrija Kurbatfinski, Mileta Milaković, Miroslav Melvinger, Lazar Tašić, Pavao Joka, Adam Jemrić, Sima Cvetičanin, Stjepan Gržibovski i  Lazar Velicki. Zamenici su bili Stanko Kovačević i Bogdan Petrović. Revizori bili su Franjo Malin, Adam Marko, Tomo Matašić, Ivan Nežić i Marin Mandić. U Sudu časti bili su Ivan Martinović, Josip Divild, Slavko Ožbolt, Vasa Španović i Ignjat Furlan. ⁽⁸⁾ 
Sokolsko društvo Petrovaradin priredilo je 16 decembra 1934. uoči rođendana kralja Aleksandra svečanu komemorativnu muzičku akademiju. Nastupili su novosadsko Žensko muzičko udruženje i novosadski Akademski muški hor. Bili su udruženi u mešoviti hor koji je pevao nekoliko delova iz „Opela” svog dirgenta Svetolika Pašćana-Kojanova, sokolskog starešine, a posvećenog uspomeni kralja (Vječnaja pamjat imala je za temu narodnu melodiju, samo u molu). Zatim je   Žensko muzičko udruženje ( sa solistkinjama)  uz pratnju gudačkog orkestra izvelo oratorij  „Stabat Mater” od  G. Pergolese-a. U članku u listu „Sokolski glasnik“ primetili su da je  to bila druga priredba u velikoj dvorani novog Sokolskog doma, koja je u još večoj meri dokazala vrlo dobru akustiku dvorane, pošto je ovom priredbom bila zastupana i vokalna i instrumentalna muzika. Sokoli u Petrovaradinu su se na taj način najlepše odužili kraljevoj uspomeni  i na dostojan način odali svoju duboku poštu kralju Aleksandru. ⁽⁹⁾
Sokolsko društvo Petrovaradin  održalo je 20 januara 1935. godišnju skupštinu u novom sokolskom domu. Skupštinu je otvorio starešina društva komemoracijom kralju Aleksandru, kao i izjavom vernosti mladom kralju Petru. Zatim je komemorirao  umrle članove društva i tajnika Saveza slovenskog Sokolstva V. Štjepaneka. Svima je klicala skupština “Slava”. Predhodni rad društva kretao se oko gradnje novog doma, proslave sremskih mučenika i posvete doma i zastave. U novoj Upravi bili su :  Starešina Sokolskog društva Petrovaradin bio je Vlada Višošević,  zamenici starešine Alojz Jeržabek i Marko Adam, tajnik Julije Kučera, prosvetar Josip Tončić, načelnik  Strahinja Ivezić, zamenici  Josip Tončić i Andrija Kurbatfinski, načelnica  Terezija Kučera, zamenica načelnice Milka Matekalo, društveni lekar dr. Stjepan Vladarski,  blagajnik Emil Ehele, statističar Miroslav Melvibger, domaćin Lazar Velicki, zastavnik Alojz Velman i 14 članova uprave, revizioni odbor i sud časti.  Govorio je izaslanik župe Novi Sad dr. Toma Jovanović. Brat Malin je govoreći o zadnjoj sokolskoj zastavi koju je darovao kralj, “dragocenim darom, koji nam postade tužnom uspomenom”. ⁽¹⁰⁾


Sokoli su priredili Štrosmajerovu proslavu. Svečana sednica bila je 3. februara 1935. u velikoj dvorani sokolane. U svom govoru “Štrosmajer i Sokolstvo” označio je Fr. Malin značaj Štrosmajera. Sokolski dečji hor pevao je “Štrosmajerovu koračnicu” kao i pesmu “Ljubimo te naša diko”. ⁽¹¹⁾ U Beogradu u poslanstvu Čehoslovačke 28 oktobra 1935. na dan sedamnaestogodišnjice oslobođenja, izvršena je svečana predaja odlikovanja sokolima iz Novog Sada i Petrovaradina. Odlikovanja su data povodom komemorativne svečanosti održane 1934. u Petrovaradinu, kada su bili osvećeni grobovi Srba i jednog češkoslovačkog oficira, streljanih 1914. Orden Belog Lava V stepena dodeljena je dr. Ignjatu Pavlasu, starešini župe Novi Sad, i  Vladi Višoševiću,  starešini Sokolskog društva Petrovaradin. Medalja Belog Lava I stepena dodeljena je Alojziju Jeržabeku, podstarešini Sokolskog društva Petrovaradin, i članu uprave istog društva Franji Malinu. Medalja Belog Lava II stepena  dodeljena je Juliju Kučeri, Stanislavu Prepreku, Lazaru Veličkom, Emilu Eheleu i Andreju Kurbatinskom.  Odlikovanja je predao poslanik dr. Girsa uz kraći govor. ⁽¹²⁾


Sokolsko društvo Petrovaradin je 1936. priredilo Štrosmajerovu proslavu svečanom akademijom. Posle govora, pevanja i recitacija bile su ritmičke vežbe, u kojima su nastupile sve kategorije sokolskog društva. Velika dvorana sokolskog doma bila je dupke puna. ⁽¹³⁾

Sokoli iz Petrovaradina učestvovali su u priredbama ostalih sokolskih društava. Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu na prvi dan Duhova 31 maja 1936. Sokoli iz Novog Sada na čelu sa starešinom župe dr. Ignjatom Pavlasom došli su autobusima. Za njima je stigla grupa konjanika, članova sokola, iz Novog Sada i Petrovaradina. Posle liturgije na kojoj je pevao hor Sokolskog društva formirana je povorka na čelu sa sokolskom konjicom i dvema muzikama. Povorka je na putu do Sokolskog doma oduševljeno pozdravljana od mnogobrojne publike. Kad je povorka stigla počeo je svečani obred, koji je izvršio paroh Stevan Nikolić. Osvećenje zastave društva obavljeno je na sletištu. Potom je održana javna vežba, koja je u stvari bila vežba drugog okružnog sleta župe Novi Sad. Uveče je priređena svečana akademija. ⁽¹⁴⁾ Savezna prosvetna filmska sekcija snimila je dokumentarni film „Dvadesetogodišnjica Sokolskog društva Petrovaradin“ ⁽¹⁵⁾  Sokolsko društvo Petrovaradin, na čelu sa starešinom Saše Višoševića pronašlo je grobove streljanih batajničkih mučenika 1914. i uz pomoć novosadskog gradonačelnika Branislava Borote, podigli su 1934. spomenik rodoljubima. Kada je, u Drugom svetskom ratu, NDH zavladala Sremom, ustaše su spomenik srušile i odvukle tridesetak metara od prvobitnog mesta. ⁽¹⁶⁾

 U Beočinu je povodom školske proslave „Majčinog dana” 23. juna 1935. održana sokolska javna vežba. Učestvovala su društva Beočin,  Petrovaradin, Stari Futog i Vrdnik. Na vežbi je bilo brojno članstvo društva  Petrovaradin. Izvođene su proste sletske vežbe i vežbe na spravama. Naraštajke društva Beočin (učenice građanske škole) su u narodnim nošnjama izvodile kola. Učestvovao je i naraštajski tamburaški zbor Sokolskog društva Beočin. ⁽¹⁷⁾

Sokolsko društvo Petrovaradin  održalo je godišnju skupštinu 16 februara 1936. Delegat župe Milivoj Knežević istakao je svoju radost, što prisustvuje skupštini jednog od najboljih i najagilnijih društava u celoj župi.  Izrazio je svoje uverenje da će društvo i dalje nastaviti svojim pionirskim radom u svom mestu. ⁽¹⁸⁾ Spomen-ploča srpskim oslobodiocima 1918. (prikaz ulaska srpske vojske u grad 1918.) postavljena je 1938. na Beogradskoj kapiji (ranije Eugena Savojskog). Bila je rad novosadskog vajara Karla Baranija. Mađarski okupator je skinuo i uništio reljefni ukras, a Petrovaradinci su 2005. inicirali  obnovu spomen-ploče. ⁽¹⁹⁾ Društvo je u okviru Petrove petoletke osnovalo Mali narodni univerzitet. Predavanja su trebala da budu održana iz nacionalne i opšte istorije, geografije Jugoslavije, slovenskih i ostalih evropskih država, iz etnografije, ekonomije, kulturne istorije i higijene. Zamolili su najugledniji sokolski i kulturni radnici Novog Sada da predaju na univerzitetu. ⁽²⁰⁾


Sokolska župa Novi Sad i sokolska društva Novi Sad i Petrovaradin priredila su 12.oktobra 1940. u Sokolskom domu u Novom Sadu oproštajni banket generalu Miloradu Petroviću, koji je postavljen za komandanta Beograda. Banketu su prisustvovali ban Kijurina, predsednik opštine dr. Petrović i sva uprava župe i društava Novi Sad i Petrovaradin. Starešina župe dr. Ignjat Pavlas pozdravio je  generala Petrovića. Zahvalio mu se na njegovom ličnom učešću na svim sokolskim priredbama i poželeo mu uspeha na visokom položaju. General Petrović zahvalio se sokolima na pažnji koja mu je uvek ukazivana, istakavši da je sve ono što je činio za sokole, činio zbog toga, što je bio uveren da sokolstvo u celoj državi, a naročito u ovim krajevima, vrši jednu korisnu i blagotvornu misiju. ⁽²¹⁾

Društvo je delovalo do Aprilskog rata 1941. kada je bilo zabranjeno. Zbog pokušaja miniranja nemačkog šlepa sa municijom  14  članova  sokolskog društva  bilo je osuđeno od  ustaškog prekog suda na smrt. ⁽²²⁾       
                                                                                                                

---

Napomene  : 


1. Pavle Vračarić, prof. Pedagogije i psihologije,  „Sokolske župe, društva i seoske čete”,  „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2013, br.47-48, str.22, 23;
2. „Barbarstvo u Petrovaradinu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Novembar 1924, br. 11, str. 305;
3. „Sokolske” prilike u  Petrovaradinu”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart-april 1926, br. 3 i 4, str. 72;
4. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina Novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 62, 63;
5. „Rusko sokolstvo u našoj državi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1926, br. 23, str. 247; 
6. „Sokolsko društvo Petrovaradin Proslava Dana ujedinjenja”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 9 decembra 1932, br. 49, str. 6;
7. Franjo Malin, „Značajni sokolski dani u Petrovaradinu”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 septembra 1934, br. 38, str. 1,2,3; „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. XI, XXVII; 
8. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik I”, Beograd 1934, str. LXXXVII;
9. S.P, „Komemorativna muzička akademija”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br. 1, str. 5;
10. P.S, „Glavna skupština”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 februara 1935,  br. 6, str. 5;
11. S.P, „Štrosmajerova proslava”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 februara 1935, br. 9, str. 4;
12. „Češkoslovačka odlikovanja jugoslov. Sokolskih radnika”,  Ljubljana,  1 novembra 1935, br. 41, str. 1;
13. „Proslava Štrosmajerova”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 februara 1936, br. 7, str. 4;
14. „Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 19 juna 1936, br. 25, str. 4;
15. Pavle Vračarić, “Specifične funkcije i oblici vaspitnog i kulturno-prosvetnog rada u sokolskim društvima“, str. 109, „Savetovanje o ulozi obnovljenog sokolstva ...“, Soko Jugoslavije, Beograd, juni 1996; 
16. Angelina Čanković Popović, „Spomenik rodoljubima”,   „Petrovaradinska tvrđava”, Prometej Novi Sad, str. 118; „Spomen-obeležje u Petrovaradinu posvećeno civilnim žrtvama stradalim u Prvom svetskom ratu”, www.mestasecanja.com 
17. „Proslava Majčina dana”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana,  5 jula 1935, br. 28, str. 5;
18. „Godišnja skupština  Sokol. Društva Petrovaradin”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 marta 1936, br. 10,  str. 5;
19. Angelina Čanković Popović, „Spomenik rodoljubima”,   „Petrovaradinska tvrđava”, Prometej Novi Sad, str. 156;
20. „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 24 april 1937, br. 12;
21. „Sokolstvo Novog Sada priredilo je oproštajni banket generalu Petroviću”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 4;
22. “Proslavljena 100.objetnica osnutka Hrvatskog sokola u Petrovaradinu”, www.jelacic.rs