U Busijama obleženo 80 godina od zločina nad Srbima u Glini

BUSIJE - U beogradskom naselju Busije u subotu je obeleženo 80 godina od pokolja Srba u SPC Rođenja presvete Bogorodice u Glini 1941. godine.

Služen je parastos žrtvama u hramu Svetog Ćirila i Metodija, a potom je održana komemoracija žrtvama u Parohijskom domu te crkve.

Predsednik Saveza Srba iz regiona i narodni poslanik Miodrag Linta rekao je novinarima da su se tokom 1941. godine desila tri masovna zločina, od toga dva u SPC.

„Nakon stravičnih zločina ustaški režim je srušio crkvu Rođenja presvete Bogorodice, a nakon završetka rata vlast, vodeći politiku lažnog pomirenja, nije dozvolila obnovu te crkve na istom mestu gde je postojala već 150-200 metara dalje…”, rekao je Linta.

Linta je rekao i da je teško govoriti o trajnom miru i stabilnosti na prostoru bivše Jugoslavije dok god hrvatski narod ne pokaže spremnost da se suoči sa, kako je rekao, svojom ustaškom, genocidnom i zločinačkom prošlošću.


''Dok god se u Hrvatskoj veličaju zlikovci, dok god se ne osuđuje genocid, ne samo u glinskoj crkvi nego širom Nezavisne države Hrvatske nije moguće govoriti o bilo kakvom pomirenju između hrvatskog i srpskog naroda”, rekao je Linta.

Linta navodi da je zbog toga važno da Vlada Srbije pokrene inicijativu prema Vladi Hrvatske da se „Hrvatski dom” preimenuje u spomen centar „Srpskih žrtava genocida Banije i Korduna” i da, kako kaže, naša država osnuje memorijalni centar srpskih žrtava genocida NDH koji bi se bavio negovanjem kulture sećanja na srpske žrtve i upoznavao domaću i inostranu javnost o počinjenom genocidu.

„To bi bila institucija koja bi doprinosila međunarodnom priznanju genocida nad Srbima u NDH”, rekao je on.


Smatra i da je došlo vreme da Skupština Srbije donese rezoluciju o „genocidu NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima” i da na taj način pošalje jasnu poruku da nisu mogući potpuni dobrosusedski odnosi i potpuna normalizacija odnosa između dve države dok god Hrvatska ne osudi genocid nad srpskim narodom.

Vukašin Zorić, zet Ljubana Jednaka koji je bio jedini preživeli u pokolju pre 80 godina, rekao je novinarima da Jednak nije želeo da opterećuje porodicu prepričavanjem tog strašnog događaja, te da mu je revanšizam i mržnja prema drugom narodu bio stran.

„Ljuban je bio čovek koji nije pamtio samo zlo, nastojao je da njegova priča ostane u okvirima familije i užeg kruga ljudi i nije se bunio što je na primer njegov sin oženio Hrvaticu. Kada je nešto radio po kući, zvao je majstore iz hrvatskog sela…”, svedoči Zorić.


Ponašao se, kaže, „kako treba”, iako je prilikom akcijom Oluja 1995. godine morao da napusti dom.

Kada je reč o kulturi sećanja i obeležavanju ovog događaja, Zorić smatra da treba preneti mladim generacijama šta se dogodilo, prenosi Tanjug.

Obeležavanje događaja u naselju Busije organizovali su Udruženje krajiških Srba „Prelo” iz Čikaga, Zavičajni klub Kordunaša iz Beograda, Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja Banije iz Beograda i Savez Srba iz regiona.