Zavičajno udruženje Banijaca se predstavilo na 2. Sajmu zavičaja

NOVI SAD - Drugi Sajam zavičaja pod nazivom ”Zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu” održan je 22.02.2020. godine u Novom Sadu, u Master centru Novosadskog sajma. Kao i prošle godine, sajam je organizovao Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima uz podršku Pokrajinske Vlade. Na sajmu se predstavilo preko 70 izlagača, na 100 štandova, koje je obišlo preko pet hiljada posetilaca.

Ceremoniju otvaranja Sajma zavičaja uveličali su potpredsednik Pokrajinske Vlade Đorđe Milićević, zamenik gradonačelnika Novog Sada Srđan Kružević i direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duško Ćutilo, ali i bogat kulturno-umetnički program.

Potpredsednik Pokrajinske Vlade Đorđe Milićević je istakao da Pokrajinska Vlada svim sredstvima pomaže očuvanje kulture i tradicije naših sunarodnika, onih koji žive u Republici Srbiji i onih koji žive u drugim državama:

Drugi po redu Sajam zavičaja je manifestacija koja promoviše našu tradiciju, kulturu, običaje, jezik i pismo kako onih ljudi koji su se u Srbiju doselili prethodnih godina i decenija iz raznih krajeva bivše države, tako i kulturu, tradiciju i običaje naših sunarodnika koji su ostali na svojim ognjištima u državama iz našeg regiona. Pokrajinska Vlada svim svojim sredstvima i mogućnostima im pomaže kroz razne vidove pomoći i u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, kao i u njihovom ekonomskom osnaživanju. Nastavićemo sa ovakvom podrškom izbegličkim i raseljeničkim porodicama ali i sa podrškom našim sunarodnicima u državama u regionu.
Zamenik gradonačelnika Novog Sada Srđan Kružević izrazio je zadovoljstvo zbog toga što je Novi Sad domaćin jednog ovakvog događaja: Mislim da su tradicija, kultura i privreda nešto što najbolje može da nas poveže sa regionom. Mi kao ljudi koji vodimo Novi Sad, pored toga što smo uspeli da dovedemo dve velike titule Novom Sadu: prestonicu kulture i omladinsku prestonicu Evrope i što smo uspeli da infrastrukturalno unapredimo grad, izuzetno nam je zadovoljstvo da budemo domaćini događaja koji čuva i baštini našu tradiciju i običaje.

Direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duško Ćutilo nije krio zadovoljstvo zbog organizacije drugog po redu Sajma zavičaja na kojem se okupio veliki broj zavičajnih udruženja, institucija, pojedinaca, ali i svih ljudi koji mogu na pravi način da predstave i prezentuju svoj zavičaj. Ćutilo je istakao da je želja da se kroz ovakvu manifestaciju sačuvaju od zaborava sve one lepote koje su ljudi doneli iz svog zavičaja. Takođe, sajam pruža mogućnost da se ljudi koji se nisu ranije znali upoznaju, uspostave saradnju i unaprede je.

U kulturno-umetničkom delu programa nastupilo je preko 300 učesnika iz Srbije i regiona. Na štandovima je svoje običaje, kulturu i tradiciju predstavilo i prezentovalo preko 70 zavičajnih udruženja, pojedinaca i institucija iz Republike Srbije, Republike Hrvatske, Republike Srpske, Federacije BiH i Kosova i Metohije. Cilj ovakve manifestacije je da svi predstavnici lokalnih zajednica osete bitnost pripadanja istom korupusu naroda, kao i jedinstvenom i duhovno nedeljivom srpskom prostoru. Na Sajmu zavičaja posetioci su imali priliku da se upoznaju sa zavičajnim udruženjima, njihovim aktivnostima, delatnostima, rukotvorinama, alatima i predmetima iz zavičaja, narodnim nošnjama, kao i gastronomskom ponudom.

Zavičajno udruženje ”Sava Mrkalj” drugim predstavljanjem na Sajmu zavičaja iskazalo je na koji način ovo udruženje čuva tradiciju, kulturu i običaje srpskog naroda. Ove godine ponosno je predstavljena zbirka pesama ”Mermer i olovo” Nebojše Devetka i delo sa kojim se ZU ”Sava Mrkalj” posebno ponosi ”Baština krajiških Srba”. Vrednost knjige ”Baština krajiških Srba” najbolje objašnjava dr Svetlana Šeatović u svojoj recenziji u kojoj ističe važan doprinos koji je ovaj zbornik radova dao u proučavanju kulturne, jezičke i književne baštine ovog dela srpskog naroda. ”Baština krajiških Srba” sadrži priloge iz oblasti istorije, jezika, folklora, književnosti, tradicionalnog pevanja i sakralne baštine. Svaki tekst u knjizi daje opštu sliku o baštini krajiških Srba.

Izdanja Zavičajnog udruženja ”Sava Mrkalj” pokazatelj su njegovog zalaganja da se krajevi iz kojih dolaze krajiški Srbi ne prepuste zaboravu i da se jasno i bez straha govori o egzodusu srpskog naroda iz Zapadne Slavonije i Krajine. Temeljan i studiozan pristup stručnih lica sakupljanju baštine Srba sa prostora Krajine, daje dobar primer zalaganja za očuvanje istorije, kulture, tradicije i običaja srpskog naroda zbog čega je Zavičajno udruženje ”Sava Mrkalj” zasluženo dobilo svoj prostor na Sajmu zavičaja.

Zemljaci poreklom iz Petrovca, koji sada žive u Novom Sadu, Beogradu, Bosanskom Petrovcu, zajedno su prezentovali svoj zavičaj. Načelnik Opštine Petrovac – Drinić Milan Grbić, izrazio je zadovoljstvo zbog prisustva Petrovca na sajmu. Njihov ponos su tradicionalni sir ”Vasa”, kajmak, sok od drenjine, rakija od šljive i džemovima od raznog voća. Na istom štandu, Udruženje ”Petrovčani” iz Novog Sada, zajedno sa Petrovčanima iz Beograda i zemljacima iz Bosanskog Petrovca pokazali su na koji način oni čuvaju tradiciju i običaje. Za njih je Sajam zavičaja mesto na kojem se tradicija neguje na poseban način. Prilika da se udruženja zbliže, upoznaju, razmene informacije i da pokušaju u budućnosti da preduzmu zajedničke korake.

Zavičajno udruženje ”Mostovi na Drini” iz Sremske Mitrovice, predstavilo se guslama, domaćim proizvodima rakijom, džemovima, ali i vunenim čarapama i slikama.

Opštinu Drvar su predstavili mladi ljudi iz ove opštine proizvodima od drenjine, koja je karakteristična za područje Drvara. Došli su da predstave svu lepotu kraja, lepotu hrane, narodne nošnje, privrede i turizma. Svojim prisustvom na Sajmu zavičaja žele da spreče da se tradicija, kultura i običaji ljudi poreklom iz Krajine prepuste zaboravu.


Gavrilo Mile Princip, iz Bosanskog Grahova, kustos rodne kuće Gavrila Principa u selu Omljaja, istakao je da su oni doneli eksponate kako bi se predstavili sa istorijom koja krasi Gavrila Principa. Učešće na sajmu uzela su i deca iz KUD ”Gavrilo Princip” koje neguje tradiciju igranja, pevanja i običaja kraja iz kojeg dolaze.

Milenko Đukić, rukovodilac KUD ”Janj” Strojice nije krio zadovoljstvo što su zemljaci iz oblasti Janj redovni gosti na ovakvim manifestacijama u Novom Sadu:

Velika mi je čast i zadovoljstvo biti na Sajmu zavičaja u Novom Sadu. Došli smo kao predstavnici Janja, kao predstavnici opštine Šipovo i kao predstavnici zapadnog dela Republike Srpske. Spremni smo da pokažemo šta znamo i šta umemo. Prisutni smo na svim manifestacijama koje se organizuju u Novom Sadu. Dolazimo ovde sa posebnom emocijom jer je ovde veliki broj ljudi koji su se doselili iz Janja.

Kulturno-umetničko društvo ”Janj” Strojice intenzivno sarađuje sa Zavičajnim udruženjem ”Janjana” iz Futoga i redovni su gosti na manifestacijama koje organizuju ”Janjani” iz Futoga. Takođe, Janjani iz svih krajeva sveta dolaze na manifestacije koje organizuje KUD ”Janj” Strojice, a to su Janjski sabor i Janjski višeboj.

Prisustvo na Sajmu zavičaja pripalo je i Zavičajnom udruženju ”Kruševo Brdo” sa sedištem u Đurđevu. Od predsednika udruženja Jerka Marića saznali smo da ljudi koji su članovi ovog Zavičajnog udruženja dolaze iz Kotor Varoši i da su u Đurđevu nastanjeni. Tu su i njihova bratska udruženja: Zavičajno udruženje ”Ugodovićana” iz Titela i Zavičajno udruženje ”Teslićani” registrovani u Đurđevu. Takođe, tu su i ljudi sa prostora Ozrena i Trebave koji slušaju šargiju i violinu i imaju isti način života i običaje. Članovi navedenih udruženja predstavili su se sa šargijom i violinom, a predstavili su i alate i predmete koji su se koristili u njihovom zavičaju.

Krajišnici koji sada žive u Banatskom Velikom Selu predstavili su sva udruženja koja postoje u ovom selu. Tu su bili pčelari, lovci, ribolovci, sportisti, slikari, ikonopisci, ljudi koji neguju tradiciju i običaje igrom, pesmom i sviranjem instrumenata. Jedan od predstavnika je Jovan Stupar čija je specijalnost ”Krajiški višeboj”. Za ”Krajiški višeboj” Stupar ističe da služi za očuvanje tradicije sporta koji uključuje bacanje kamena s ramena, obaranje ruku, skok u vis, potezanje konopa, skok u dalj. Takođe, Milan Vašalić, kaže da je čuvar tradicije koji svira oko 12 instumenata, a najveća ljubav su mu diple, tambura samica. Svira sa brojnim umetnicima i rado je viđen gost na svim zborovanjima krajiškog naroda u Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srbiji. Iz Banatskog Velikog Sela predstavilo se Udruženje pčelara ”Matica”, koje se bavi skupljanjem propolisa i polena i proizvodnjom meda. Od predsednika ovog udruženja Mirka Kneževića saznali smo da udruženje broji oko 50 članova iz Banatskog Velikog Sela i okolnih sela. Imaju dosta mladih članova koji su krenuli da se bave pčelama i istakao je da je u današnje vreme teško baviti se ovom delatnošću zbog teških uslova i čestih trovanja pčela.

Udruženje žena ”Dositej” iz Zrenjanina i Udruženje žena ”Vidovdan” iz Banatskog Karađorđeva na drugom Sajmu zavičaja predstavili su svoje rukotvorine i gastronomske proizvode. Članice Udruženja žena ”Dositej” ponosno su predstavile vez, rezbarena nojeva jaja, ogrlice, broševe od keramike i veliki izbor kolača. Kao što kažu, ideje i inspiracija dolaze iz glave, srca i duše, rade sa voljom i željom i time se ponose. Učestvuju na takmičenjima na kojima dobijaju brojna priznanja. Takođe, slikaju na svili i satenu, oslikavaju marame, ešarpe i rade slike, jastučnice i svečane haljine. Žene iz UŽ ”Dositej” i UŽ ”Vidovdan redovne su učesnice svih manifestacija i takmičenja u kojima se sve angažuju i dobijaju razna priznanja.

Na štandu Zavičajnog udruženja ”Banija” Željko Tintor predsednik upravnog odbora iz Subotice istakao je da ovo udruženje radi na očuvanju kulture, običaja i tradicije srpskog naroda sa Banije. Aktivnosti koje su njihov simbol su banijska prela i do sada su organizovali 11 banijskih prela, pokrenuli su festival banijskih pesama ”Oj Banijo rodna grudo moja”. Pored navedenog, izdali su knjige ”Banijski rečnik”, ”Prilozi istini”, ”Banija-sabrana dela” i ”Bio sam vođa ustanka na Baniji”. Na drugom Sajmu zavičaja predstavili su se banijskom gastronomijom, suvenirima, kao i predmetima koji su se koristili na Baniji.

Na sajmu se predstavilo i Zajedničko veće opština iz Vukovara na kojem se prezentovalo gastroponudom svog kraja, dok su u kulturno-umetničkom delu programa učestvovali Čuvari tradicije baranjskih Srba iz Belog Manastira.

Na sajmu svoj štand je imala i Turistička organizacija Nevesinja koja je objedinila ono što je tradicionalno i moderno. Mladi ljudi koji su prezentovali opštinu Nevesinje kao najznačajnije za ovo područje istakli su Nevesinjsku Olimpijadu, najpoznatiju manifestaciju u Nevesinju koja ima tradiciju dužu od modernih Olimpijskih igara. Pored olimpijade, ponos Nevesinja prestavlja planina Velež koja nudi neiscrpan broj planinarskih i alpinističkih staza koje omogućavaju da se do vrha planine dođe sa različitih strana. Na severnoj barijeri do sada su ispenjana 62 različita aplinistička smera. Pored prirodnog bogatstva, predstavljeni su domaći specijaliteti kajmak, sir i pršuta.

Udruženje ”Ognjište” predstavilo je prirodne lepote sela podno Dinare. Milovan Maljković, iz ovog udruženja objasnio nam je da je Udruženje ”Ognjište” registrovano za ruralni razvoj i pomoć seoskom stanovništvu sa sedištem u Livnu. U selima koje obuhvata ”Ognjište” ima oko 40 ljudi i ovo udruženje pomaže tim ljudima. Svi učestvuju u izradnji konaka u Gubinu kako bi ljudi koji vole zavičaj imali gde da dođu i odsednu. ”Ognjište” predstavlja sva sela gubinske parohije, a to su sela Donji Rujani, Čaprazlije, Provo, Gubin, Sajkovići i Kazanovci. Svako selo ima svoje udruženje, a ”Ognjište” okuplja sva ta udruženja.

Udruženje matice, dijaspore, Srba u regionu i prijatelja Srbije ”Koreni” predstavilo se na Sajmu zavičaja ali i proširilo svoj rad. Naime, istog dana održana je osnivačka skupština Pokrajinskog saveza Udruženja matice, dijaspore, Srba u regionu i prijatelja Srbije ”Koreni”. Za predsednika udruženja izabran je dr Branislav Blažić, za predsednika Pokrajinske skupštine Milan Gutić, a zamenik je dr Zdravko Ždrale. Usvojeni su normativni akti i statut kao osnovni dokument. U martu tekuće godine planirano je osnivanje Republičkog saveza udruženja ”Koreni” u Beogradu, sa sedištem u Novom Sadu.

Pored navednih udruženja, na Sajmu su se predstavili Opština Ribnik Udruženje Vrbljanaca Temerin, Savez Krajiških udruženja, Udruženje ”Zmijanje” Kać, Udruženje ”Ognjena Marija Livanjska”, Regionalni BB Radio, Udruženje čuvara tradicije ”Vitorog Čelarevo”, Zavičajno udruženje ”Petar Kočić” Apatin, Krajiški kulturni istorijski centar, Zavičajni klub Kordunaša, Slavonija u srcu, Udruženje Krajišnika ”Krajina Vrbas”, Kulturna zajednica Krajine i drugi.

Na Sajmu zavičaja promovisana je knjiga ”O problemima duhovnog jedinstva srpskog naroda” Vasilija Krestića u organizaciji Udruženja za odbranu Ćirilice ”Dobrica Erić” i Udruženja Krajiški privrednik. Ova knjiga simboličnog naslova ima za cilj da ukaže na probleme jedinstva srpskog naroda kako bi oni bili uklonjeni ili ublaženi. Knjiga predstavlja delo o problemima duhovnog jedinstva srpskog naroda, večno aktuelne i nikad zatvorene teme. Od dr Sofije Blažić, višeg naučnog saradnika Instituta za noviju istoriju saznali smo da je profesor Krestić jedan od najpriznatijih istoričara našeg vremena i jedan od najvećih autoriteta na polju istorijskih nauka. Iako nikada nije bio zainteresovan za aktivno učešće u politici, on je svoja stručna znanja kad god je bilo potrebno stavljao u službu države i nacije. Uveren da je to njegovo pravo, ali i dužnost i obaveza, profesor Krestić je uporno bdeo nad sudbinom svog naroda. Među aktivnostima profesora Krestića na širem društvenom planu, ističe se njegovo učešće kao eksperta, a ne kao političke ličnosti u pregovorima vođenim sa evropskim ambasadorima u vreme razaranja Jugoslavije. O samoj knjizi dr Sofija Božić je istakla da je ovo jedna dragocena knjiga po porukama koje upućuje.

Miodrag Kojić, potpredsednik Udruženja za odbranu Ćirilice ”Dobrica Erić” istakao je da knjiga na sažet i direktan način govori o tome koji su to problemi da se Srbi stalno razjdinjuju i ne mogu složiti. Prema rečima Kojića, akademik Vasilije Krestić svojim celokupnim naučno – istraživačkim radom pokušava da na osnovu viševekovnog stradanja i istorijskog iskustva srpskog naroda uobliči metod i način na koji bi prepoznavali nacionalna iskušenja i probleme, kao i položaj srpskog naroda u savremenom svetu.