Održan parastos Aleksiju Branku Radičeviću u Sabornoj crkvi i "Hrišćanske teme" u Bogosloviji

Na jubilarnom 55. Brankovom kolu, u programu pod motom: „Da mi kako s prava puta/ Duša mlada ne zaluta“, u 13:30 časova u Sabornoj crkvi Svetog oca Nikolaja u Sremskim Karlovcima održan je parastos Aleksiju Branku Radičeviću. Činodejstvovao je arhimandrit Kleopa Stefanović, iguman manastira Vavedenja Presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima, zajedno sa karlovačkim sveštenstvom i bogoslovima.

I ove godine uz pojanje pomenuto je, i čulo se, ime Aleksija Radičevića, potonjeg Branka, neponovljivog srpskog pesnika za sva vremena, pa je ličilo kao da je do pre neki dan živeo ovde među nama u Karlovcima. Tugaljiv zemno, a u isti mah veličanstven nebeski, bio je to snažan osećaj da smo prolazni i smrtni, i da samo retki talenti božanskog zvuka ostavljaju trag u svom maternjem jeziku poput pesnika Branka Radičevića.

Kao đak Karlovačke gimnazije (1835-1841), Aleksije je pevao nedeljom u ovoj crkvi. Arhimandrit Kleopa Stefanović je istakao da su Sremski Karlovci mesto mladosti, koje sačinjavaju najpre bogoslovi Srpske pravoslavne bogoslovije Svetog Arsenija, zatim učenici najstarije srpske, čuvene Karlovačke gimnazije i potom učenici osnovne škole „23. oktobar“ u Sremskim Karlovcima. Bez mladosti nema stvaralaštva i života, smisla i osnove za planove za budućnost, čulo se u Sabornoj crkvi Svetog oca Nikolaja.

Odmah posle parastosa, u okviru tradicionalnih „Hrišćanskih tema“ koje se održavaju trideset peti put na Brankovom kolu, u 14:00 časova u Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji Svetog Arsenija održane su besede na ovogodišnju temu „O stvaralačkoj radosti“; govorili su dramski umetnik Nebojša Dugalić i arhimandrit Kleopa Stefanović.

Na samom početku publiku i učesnike programa pozdravio je Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola naglašavajući značaj višedecenijske saradnje i zlatnog kontinuiteta u saradnji sa Srpskom pravoslavnom bogoslovijom Svetog Arsenija. Odmah potom istakao da se danas dve reči poput dva sunca stvaralački rimuju u Bogosloviji: radost i mladost. Kao primer stvaralačke radosti i pesničke mladosti uzeo je antologijsku pesmu „Molitva“ i njenog autora Branka Radičevića.

U toj pesmu Branko peva o Božjoj tvorevini, o našem svetu, prirodi, čoveku i životu na planeti Zemlji, ali i o duši i samoj pesmi. Kao pesnik nad pesnicima Bog je stvorio: „Mesec jasni, zvezda jato,/ I sunašce umiljato“, ali i“ Ti’u reku, silno more,/ I pod nebom orla gore/ I nad orlom šarnu dugu,/ I slavuja u tom lugu,/ I još njegov glas umilni/ Ti satvori Bože silni“. Branko zatim zahvaljuje i slavi Gospoda što ga stvori kao čoveka kome i dušu usadi u telo. A onda Branko zahvaljuje na darivanom mu pesničkom talentu da radosno opeva Božju tvorevinu: „Pa mi Bože jošte tade/ I u dušu nešto dade, / Ta i moja pesma ova/ I nju meni ti darova.“

Iguman Kleopa na pomenutu temu nadahnuto je govorio o radosti stvaranja u svim profesijama: profesori, umetnici, lekari, naučnici, ratari, obični ljudi, stariji i mladi. Svi ljudi imaju od Boga datu potrebu za stvaralaštvom, najpre da se po Hristovom pozivu, rađaju i množe, a onda svako u svojoj oblasti da postane stvoritelj kroz prepoznate darove u sebi, u neprestanoj molitvi Bogu. Uputio je poziv i savet mladim bogoslovima i publici da svako u svom zemnom životu postane stvoritelj, da otkriva Hristov put, da pronalazi druge, a kroz sveto Jevanđelje, sa duhovnim stopama i putevima radosti. Naglasio je božansku lepotu mladosti kao nosioca života i ljudskog nadahnuća u slavu Božju.

I kad se susretnemo sa pustim Sremskim Karlovcima u večernjim satima decembra, na primer, rekao je arhimandrit, potrebno je nadahnuti se Božjom tvorevinom u svakom trenutku da bi nam duša bila i ostala puna nade, vere i ljubavi. Zatim je istakao svoje pozitivno desetogodišnje iskustvo u saradnji sa Brankovim kolom i poželeo mu da se još širi i priziva druge odasvud.

Nebojša Dugalić je istakao svoje radosno tridesetogodišnje iskustvo sa Brankovim kolom u okviru „Hrišćanskih tema“ pod svodovima Karlovačke bogoslovije i prisetio se minuloga Vladete Jerotića u Bogosloviji na „Hrišćanskim temama“. Ovogodišnju temu proglasio je krupnom i univerzalnom, kao što su bile mnoge na kojima je s ljubavlju učestvovao na Brankovom kolu. Istakao je da stvaralačka radost može biti podstaknuta iz krila božanskog nadahnuća ali i iz lažnog demonskog, đavolskog izvora. Ovo drugo sadrži trulu radost sveta, jednom nogom u paklu, trenutnu i prividnu sreću zasnovanu na hedonizmu i strastima. Prava radost i sreća dolaze od Boga koji je sačinio Tvorevinu u kojoj mi obitavamo i u svetlim trenucima primamo motivaciju i inspiraciju za stvaralaštvo. Svaki čovek ima potencijal da bude stvaralac uz radost koja dolazi od Svetog duha, od božanskog nadahnuća koje stvara divna čuda na ovom svetu.

Dugalić je zahvalio Brankovom kolu i Nenadu Grujičiću što istrajavaju na stvaralačkom putu kroz različita vremena puna iskušenja i prepreka, i poželeo im da podmlađeni radosno nastave da hitaju u nove pobede u budućnosti sa neprolaznim mladićem srpske poezije, nadvremeno talentovsnim Brankom Raaičevićem.

Aplauzi su bili gromki i dugi, program je opravdao svoju vrednost u našem vremenu. Zahvaljujući na kraju nadahnutim predavačima što su se opet odazvali da govore na jubilarnom 55. Brankovom kolu na temu stvaralačke radosti, Nenad Grujičić je naizust izgovorio završetak Brankove „Molitve“: „Fala, Bože, na dar ovi,/ O pomozi, blagoslovi,/ Da mi kako s prava puta,/ Duša mlada ne zaluta.“

Brankovo kolo