“Ne delim ljude ni po čemu, samo po dobroti.” – Ćiro Blažević

Šta reći na vest da nas je napustio Ćiro Blažević
Osim da od ranog jutra, na svim ex yu portalima, dominiraju reči – bio je dobar čovek, koji je spajao ljude –
Ostao je takav, do kraja, i pamtiće se takav
Njegov osmeh i šarm, njegova potreba da probudi ono najbolje, što je malo kome uspelo

Kada kažu za njega – trener svih trenera – misli se na njegovu ljudsku stranu
Čovečnu
Koja je imala osećaj, za sve, i svakoga

I zato ne žali samo fudbalski svet, nego svi oni kojima je dodirnuo srca i duše nekom izjavom ili gestom
Prisetio bih se samo nekih, koje su mirile brojne posvađanosti na ovim prostorima vraćajući veru u dobro

godine, neposredno nakon bombardovanja, igrale su Jugoslavija i Hrvatska, u Beogradu, kvalifikacije za Euro
Nestala je struja usred utakmice, bio je muk na Marakani, u mraku, koji je potrajao
A Ćiro je, tadašnji selektor Hrvatske, nakon toga pričao –
Svaki srpski igrač uzima u zagrljaj mog igrača i štiti ga.
Kada se setim toga, rasplačem se. E, to je fudbal, to je nogomet, to je prijateljstvo i džentlemenstvo. Tako se sportisti ponašaju, a ne budale. –

Nastavlja Ćiro – U jednom sam se času, kao i svi, prepao da je to neka zavjera. U tom trenutku, svi igrači srpske reprezentacije zagrliše jednog po jednog mog igrača i čuvaju ga. Zamisli, molim te. Gledam i plačem. Dođe policija, kaže, mi smo određeni da vas čuvamo. Ja ih tjeram, ne treba mene niko čuvati, nema opasnosti.”

Kada je preminuo Balašević, u Zagrebu je, u Ilici, ispisan bećarac na ćirilici
Na šta je Ćiro Blažević izjavio – večeras cela Hrvatska plače na ćirilici. –

Kakav gest, kakve reči

Kao i njegova izjava – ne delim ljude ni po čemu, samo po dobroti. –

Ili – Mi sportisti pravimo mostove. Sportista ne može biti šovinista. On ima internacionalnu dimenziju. Oni su kroz povijest pokazali da su mirili i one kojima se činilo da su nepomirljivi. Mene jako smeta da nismo svi skupa humani i solidarni jedni prema drugima, bez obzira kakve smo vjeroispovijesti i kakve su doktrine.

Ili kada je izjavio da su ljudi, u Beogradu, u njemu prepoznali čoveka – Igra Dinamo, čiji sam trener, i Crvena zvezda. 70.000 ljudi. Moj prijatelj pokojni Gojko Zec, trener Zvezde. On izlazi na atletsku stazu, ništa se ne dešava. Izlazim iza njega, 70.000 u horu viču “Ćiro, majstore”. Zamislite, u Beogradu 1982. godine. Jer, tako su ljudi vjerovatno prepoznali u meni čovjeka koji nije opterećen ni sa čim. –

Kada su ga pitali kada je poslednji put bio u Beogradu, rekao je – Imam tamo jednu ljubav, pa stalno letim tamo. – A na pitanje kako reguju Beograđani, odgovorio je – Sa najvećim prijateljstvom i oduševljenjem. Uvijek se pozdravimo i sretan sam da je tako. Vrijeme je uglavnom to koje iskristalizira sve vrijednosti. –

Hvala dragi Ćiro na inspiraciji

Ljudskosti

Učio si mlade ljude fudbalu
Ali mnogo je važnije što si ih učio životu

Da budu ljudi

Da slave čoveka, ono dobro

Hvala Ti i slava Ti

Stefan Simić

PS Portal