Sandra Perković o navijanju za srpske kolege: Volimo se, šta je tu loše?

Kao olimpijska, svetska i evropska šampionka ostvarila je kvalifikacionu normu u bacanju diska tokom kraće jutarnje gimnastike. A onda joj se pila kafa sa drugaricom iz Srbije, koja je u isto vreme nešto duže ostala na zaletištu skoka udalj. Sandra Perković je drugi susret sa prijateljicom zakazala za subotu uveče, kada se obe budu borile za medalju.

- Lepo smo se dogovorile da skoči tih njenih sedam metara u prvoj seriji, pa da idemo kući. Ali, ne, Ivana je morala da zakomplikuje. Ništa od kafe sad - našalila se vedra bacačica diska posle kvalifikacija.

Ovako izgleda život sportista iz Srbije i Hrvatske na velikim takmičenjima. Taj humor neće razumeti neki stranac, ali hoće kolege sa ovih prostora.

- Ja kad pričam Amerikancu fore iz kuće, on me gleda belo. Kad pričam našem čoveku, on će reći: “Pa i moja mama radi isto”. Mi smo odrasli u istoj sredini, isti su nas problemi mučili, iste navike imamo.. Neću reći da smo mi ista zemlja, ja nastupam za Hrvatsku, Ivana za Srbiju. Ali se sto puta bolje razumem sa njom nego sa nekom Engleskinjom.

Kad Nole podrži fudbalere Hrvatske ili oni njega, od toga se prave novinski naslovi.

- Mislim, kakav užas, Srbi navijaju za Hrvate i obrnuto - sarkazmom je Sandra odgovorila na negativne komentare. - Ma odlično ako se to nije nekome svidelo. Obe države su tu gde jesu zato što se nekim političarima nešto nije svidelo. Sport ne poznaje granice, zato je normalno da navijamo za Noleta, on za “vatrene”, mi za vašu Ivanu, Milicu, vi za naše “barakude”, mi za vaše “delfine”.

BUDI IVANA I UZEĆEŠ ZLATO Perkovićeva je dvostruka olimpijska i svetska šampionka, a te medalje na otvorenom sad juri i Španovićeva. - Ne možemo jedna drugoj da dajemo tehničke savete, ali pričamo dosta oko motivacije, psihičke pripreme. Koji savet bih joj dala na putu do olimpijskog zlata? Samo da bude Ivana Španović, to je dovoljno.

Do sutra bi mogla Perkovićeva da nabraja, jer će uvek pružati podršku Španovićevoj i njenim kolegama iz Srbije.

- Vulgarna ću možda biti, ali nije bitno da li je crno, belo, žuto, muško, žensko. Mi smo sportisti, svi se borimo jednim, sportskim srcem i svi smo iznutra od krvi i mesa. Mi ne dolazimo iz bogatih zemalja, mnogo teži put nam je bio svima i zato se držimo zajedno. Volimo se, pa šta?

Zato je motiv da se pobede veće zemlje toliko veliki.

- Pa nego šta! I pokazaćemo da je to mali korak za čovečanstvo, a veliki za čoveka. To jest za naše male zemlje.

Sandra ima isti žar i na ovom EP, iako je osvojila baš sve.

- Počastvovana sam jer radim posao koji volim i za mene nema lepšeg osećaja kad državu predstavljam na najbolji način. Znam koliko su svi kod kuće srećni kad uspem. Znam koliko sam ja truda uložila u sve to. Pitajte Ivanu koliko je to dobar osećaj. Nas dve smo ista generacija, od njene prve medalje u Moskvi se takmičimo istim danima, bodrimo se. Kako sam bila srećna kad ju je osvojila. Pa bile smo cimerke u mlađim danima. S kim ćeš, ako ne s našim.

Samo nek' se piše

Tokom intervjua za “Večernje Novosti”, Sandra se prisetila da je i u Riju pričala za srpske medije.
- Jao, pa svi onda u Hrvatskoj prenosili da mi je žao što se raspala Jugoslavija. Neka, samo nek se piše i diže prašina - našalila se Hrvatica.

Ovo je bio još bolji intervju nego u Riju.

- To, to - proslavila je Perkovićeva stisnutom pesnicom kao da je bacila lični rekord.

---

U međuvremenu Sandra Perković postala je peti put zaredom evropska šampionka u bacanju diska. Sandra je jedina atletičarka u istoriji koja je pet puta zaredom bila najbolja u Evropi.