Sećanje na prognane i ubijene u akciji "Oluja": Parastosi širom Srbije i Srpske

Srpski narod seća se prognanih i ubijenih u "Oluji", operaciji hrvatske vojske i policije tokom koje je oko 2.000 Srba ubijeno ili nestalo, a više od 220.000 proterano iz Hrvatske. Pre 29 godina za samo 48 sati područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto. Porodice žrtava još uvek traže pravdu.

U hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen parastos za stradale u ''Oluji''

Parastos za Srbe stradale u ''Oluji'' služen je danas u hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci.

Kako prenosi RTRS, parastosu je prisustvovao veliki broj građana, uključujući i Srbe iz regiona.

U okviru obeležavanja 29. godišnjice ''Oluje'', večeras u Narodnom pozorištu u Banjaluci biće izvedena pozorišna predstava ''Oluja''.

Služen parastos u Crkvi Svetog Marka

Parastos za Srbe ubijene u hrvatskoj zločinačkoj akciji "Oluji" služen je u Crkvi svetog Marka u Beogradu. Parastosu su prisustvovali srodnici stradalih, predstavnici Vojske Srbije i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

Obraćajući se prisutnim, nakon parastosa i polaganja vijenaca, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je rekao da je "Oluja" najveće etničko čišćenje poslije Drugog svjetskog rata, kada su Srbi prognani sa svojih vjekovnih ognjišta.

Šapić je istakao da kada god su Srbi sačuvali jedinstvo i bili jedinstveni, tada je neprijatelj koliko god bio jači, uvijek izvlačio "deblji kraj", te da je zato važno nacionalno pomirenje.

"Treba da završimo i sa prokletim komunizmom, da prekrajanu istoriju konačno stavimo na njeno mesto, gde treba da oprostimo, da oprostimo jedni drugima, a da zaboravimo svakako nećemo", naglasio je Šapić.

On je rekao da treba poslati poruku da srpski neprijatelji više neće moći da igraju na srpskoj neslozi.

"Naše sećanje, bol i tuga će ostati samo naše, a mi ćemo iz svega onoga što nam je stvorilo tu bol i tugu izvlačiti pouke. Više nikada se neće desiti ni 1941, ni 1991. godina i mnoge druge stvari", rekao je Šapić.


On je dodao da će, ako srpski narod bude jedinstven, tada i velike sile, koje su često bile nepravedne prema Srbiji kroz istoriju, morati da u obzir uzimaju drugačiju jednačinu u odnosu prema Srbima.

Šapić je napomenuo da su Srbi svoju krv davali za slobodu današnje Evrope i svijeta i svega što danas moderno čovječanstvo podrazumijeva.

On je rekao da narednu godinu, kada se navršava 30 godina od velikog etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske, u "Oluji", treba obilježiti na poseban način.

"Treba da tugujemo u tišini i da pošaljemo poruku svima onima ako ikada više budu pomislili da će, pre svega na srpskoj nesluzi nam nanositi posledice kao ranije, to više neće biti moguće", rekao je Šapić.

On je istakao da se to ne radi pričom, žalopojkama i traženjem stalno pomoći od nekih koji nikad nisu pomagali Srbima, nego se to čini u skladu sa narodnom izrekom "u se i u svoje kljuse".


"Onog momenta kad to budemo shvatili, verujte da će svako morati da ukalkuliše interes srpskog naroda, naše stavove i neće se tako olako odlučivati da pokušaju ili da pokušavaju kao istoriju da nanose zlo srpskom narodu", istakao je Šapić.

Šapić je ukazao da naredne generacije treba da budu učene istini i o onome šta se desilo, da Srbi imaju jedinstven sistem obrazovanja, kao i da ne dozvole da im nametnu "raznorazne svejtske vrijednosti", nego treba da zaštite svoje društvo i narod.

"Treba da u što većoj tišini tugujemo, naša suza treba da ostane samo naša suza. Nemojmo da očekujemo da će zbog naše suze bilo ko drugi zaplakati, šta više, samo će priliku koristiti da se slade našoj suzi. Ali da znaju da više naša suza kao do sada neće biti puštena bez posledica i po one koji budu pokušali da nam je prouzrokuju", naglasio je Šapić.

Parastosu su prisustvovala brojna krajiška udruženja među kojim i Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja Banije iz Beograda.



Linta: Srbi u Hrvatskoj danas građani trećeg reda

U Srbiji status izbeglice ima 24.000 ljudi, a među njima 17.000 onih koji su pre 29 godina izbegli iz Hrvatske tokom akcije “Oluja”.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je u razgovoru za RTS da je “Oluja“ najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata.

“U Hrvatskoj se slavi progon i ubijanje Srba, slave se ratni zločinci, veličaju hrvatske žrtve, dok se srpske čak i negiraju“, rekao je Linta ističući da zato treba da se neguje kultura sećanja.

Ističe da su Srbi danas u Hrvatskoj građani trećeg reda, da ne mogu da se zaposle u državnom i javnom sektoru, postoje problemi u infrastrukturi u krajiškom području, kao i da postoji sistematsko i plansko otimanje srpske zemlje.

Smatra da Srbija treba aktivnije da radi na pomoći povratnicima i da osnuje Kancelariju za Srbe u regionu, sa pravnom službom za Hrvatsku i BiH kako bi se na planski način daleko više pomagali srpski povratnici u Hrvatskoj i Federaciji BiH.

Linta podseća i da veliki broj prognanih Srba koji su u Srbiji i širom sveta nisu ostvarili svoja imovinska i stečena prava, zbog čega je potrebno naći rešenje kroz dijalog sa Zagrebom i Sarajevom.

Zatražio je i da Srbija prizna krajiškim borcima ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju.

Arbutina: Krajišniku je sudbina borba

U koloni prognanih iz Hrvatske, avgusta 1995. godine bio je i dvoipogodipnji dečak Bojan Arbutina. Čega se seća, da li oprašta i zaboravlja, šta se promenilo posle 29 godina u pogledu na Oluju?

“Uzimam Bokija, stavljam ga na zadnje sedište auta zajedno sa njegovim velikim medom i krećemo. Krećite, krećite, čuju se povici… niko nije znao gde idemo…”, svedoči Bojanova majka u tekstu “Napiši mi mama šta se desilo”.

Istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina kaže da se lično ne seća tih avgustovskih događaja, pa je zato i zamolio majku da opiše taj događaj.

U hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen parastos za stradale u ''Oluji''
"Sećam se 'Oluje' kao vremena kada je jedan narod nestao i jedan narod nastao, jer jedan nadod je došao ovde i počeo da gradi svoje živote“, kaže Arbutina.

Arbutina kaže da je njegov otac bio u vojsci, a kasnije i u policiji, a da mu je majka radila u školi.

"Kad je krenula 'Oluja' mi smo se priključili koloni ka Republici Srpskoj. Spokojstvo je prekinuto etničkim čišćenjem, ali mi smo našli mir i moramo da čuvamo sećanje na Srpsku Krajinu. Meni je najvredniji dokument izvod iz matične knjige rođenih gde piše 'mesto rođenja Republika Srpska Krajina'“, rekao je Arbutina.

Prema njegovim rečima, kada je teško – idete do svoje porodice, pa su tako i Srbi iz Krajine krenuli ka Srbiji. Mnogi su kasnije otišli u svet, ali i posle toliko godina održavaju vezu.

Ističe da je Krajišniku sudbina borba.

"Srbi moraju da kažu šta je bila 'Oluja' i šta je bio 'Bljesak' i da naša istoriografija pokloni više pažnje tome i više proučava te događaje", rekao je Arbutina.

RTS, Srna, RTRS