"Oluja" nad porodicom Ćeran: Nema nama povratka

BAJMOK - U nedelji u kojoj se obeležava 25 godina od vojno-policijske akcije „Oluja“ u kojoj je proterano više od 200.000 Srba iz Hrvatske, a više od 2.000 ubijeno, donosimo sasvim ličnu priču porodice Ćeran iz Gline koja je podelila sudbinu svojih sunarodnika i u čuvenoj izbegličkoj koloni stigla u Srbiju.

Danas vremešni Nada i Dragan u vreme „Oluje“ bili su najboljim godinama. Najpre su sa porodicom pobegli iz Zagreba, gde su živeli i radili dve decenije, a potom su bili prinuđeni da i odu iz rodne Gline.

Dok se Dragan priseća granatiranja, pakovanja čitavog života u nekoliko kofera i odlaska zauvek, Nadi suze same teku i ne može da izusti ni reč. Preteško je i 25 godina kasnije,a sećanja na kolonu su i dalje veoma živa.

- Kada su to jutro granatirali Glinu, jedna granata je pala na kuću mojih komšija, a kada sam video da su njih dvoje ranjeni odvezao sam ih u bolnicu. Nažalost jedan je podlegao povredama - priseća se Dragan Ćeran za "TV Suboticu" .

- Sutradan je hrvatska vojska počela da ulazi u Glinu, mislili smo da nećemo morati da idemo, ali ipak smo se na kraju pokupili i pobegli. Sama kolona je bila jad i čemer, ljudi nisu znali ništa, polako smo se pomerali jer su u Bosanskoj Novoj detaljno pregledali naše stvari, zbog čega su na Hrvati sustigli, a onda je krenulo šikaniranje...

U koloni su proveli punih osam dana, a kada su najzad stigli, najpre su se smestili u Prigrevici, a potom u Bajmoku, gde su i danas. Ipak, svaki početak avgusta ponovo otvara stare rane.

- Ne mogu da razumem da se svake godine tog dana neko tako raduje, da to slave, a tolike komšije, dobre ljude, su oterali... Nedostajemo mi njima, ali nas mrze, uvek, i ja to ne razumem! - kaže Dragan - Moramo gledati napred, hvala Srbiji koja nas je primila.

Život u Srbiji počeli su iz početka – Dragan se zaposlio kao vozač u „Subotica-transu“ gde je dočekao penziju. Ćerani imaju dvoje unučadi, a u godini u kojoj će proslaviti 50 godina braka dobiće i praunuče. U Bajmoku im, veli, nije loše, ali je nostalgija za rodnim krajem jača od svega. Na pitanje o povratku i Nada i Dragan odmahuju glavom i uglas kažu-nema nama nazad.

- Samo mi moje selo Bojna nedostaje, svi moji snovi su vezani za moj rodni kraj. Imam dokumenta, mogao bi da odem, ali ne usudim se! Svi moji su me savetovali da se tamo ne vraćam, kažu, umro bi kada bi video na šta to danas liči. Emotivan sam čovek i nisam siguran kako bi to podneo - dodaje Dragan.

Priča porodice Ćeran samo je jedna od mnogih u Bajmoku - od oko 8000 stanovnika, koliko broji ovo naselje nadomak Subotice, čak je 1.200 duša koje je iz Krajine „oduvala“ Oluja.

{youtube}YeXiuDF0QG8{/youtube}