Krajinskim žrtvama genocida od pomagača "Oluje" 1,4 miliona dolara!

BEOGRAD - Pravni naslednik američke kompanije MPRI, koja je saučestvovala u progonu Srba iz Hrvatske 1995. godine, prema nagodbi koju je sklopio s tužiocem - grupom građana "Krajinske žrtve genocida", dužan je da uplati donaciju od 1,4 miliona dolara humanitarne pomoći prognanim Krajišnicima.

Kako za "Novosti" kaže direktor "Veritasa" Savo Štrbac, 850.000 dolara namenjeno je za stipendiranje studenata, pravnu zaštitu Krajišnika i obeležavanje njihove tragedije, 150.000 dolara za sudske troškove, a oko 400.000 dolara biće dato američkim advokatima tužbe koji su radili bez nadoknade i petorici ljudi koji su podneli tužbe. Novcem namenjenim za humanitarne svrhe upravljaće zadužbina formirana u Arizoni.

Krajišnici prognani u "Oluji" podneli su pre šest godina kolektivnu tužbu Federalnom sudu u Čikagu protiv američke konsultantske kuće "L-3 servisiz ink" kao pravnog sledbenika vojnokonsultantske firme "Militeri profešn risorsiz ink" (MPRI). Oni su tražili naknadu nematerijalne štete na ime duševne boli zbog izgubljenog zavičaja po osnovu saučesništva u genocidu.

- Cela 2015. godina prošla je u pregovorima, odnosno medijaciji, koju je vodio Danijel Vajnstajn, američki sudija u penziji. On je odmah predočio našoj strani da nam u korist ne idu dve okolnosti - kaže Štrbac.

KRŠILI EMBARGO Krajišnici su MPRI teretili da je savetovao, obučavao i opremao hrvatsku vojsku za operaciju "Oluja", uprkos embargu. Kao dokaz, čikaškom sudu su dostavljeni ugovori između američke kompanije i Hrvatske potpisani u septembru 1994, u Americi, uz odobrenje Stejt departmenta. Prema sporazumu, službenici ove firme, koju je predvodio penzionisani američki general Karl Vuono, obučavali su hrvatsku vojsku i oficire u vojnom kompleksu "Petar Zrinjski", u Zagrebu, i u drugim garnizonima.

Prva je oslobađajuća presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču pred Haškim tribunalom, 2012. godine, za događaje u akciji "Oluja". Pošto su svi dokazi izneti pred Tribunalom bili nedovoljni za osuđujuću presudu, pred američkim sudom morali bi da se izvode novi. To bi, kako je predočio medijator, trajalo tri-četiri godine i koštalo od tri do četiri miliona dolara.

Druga otežavajuća okolnost je presuda američkog Vrhovnog suda iz 2013. godine kojim je odbačena tužba u slučaju "Kiobel protiv Rojal Dač petroleuma" za saučestvovanje u kršenju međunarodnog prava u Nigeriji, devedesetih godina prošlog veka.

- Prema toj presudi, američki sudovi su nenadležni za procesuiranje događaja koji su se desili van njihove teritorije. Medijator je rekao da je ipak slučaj Krajišnika drugačiji, jer je u pitanju američka kompanija, ugovor je potpisan na američkom tlu i oružje je američko, pa bi možda imali šanse. Ali morali bi da se obrate Vrhovnom sudu, što bi opet trajalo tri-četiri godine i koštalo, takođe, tri-četiri miliona dolara - kaže Štrbac.

Budući da advokati koji su zastupali Krajišnike nisu mogli da nađu desetak miliona evra da pokriju troškove postupka u narednih desetak godina, najrazumnija opcija bila je nagodba. Parnični postupak je, inače, ušao u proces medijacije u decembru 2014, po predlogu nadležnog Federalnog suda u Čikagu. Tuženoj firmi novac nije problem, pošto je, prema Štrpčevim rečima, samo u toku ove godine sklopila sa američkom vladom ugovore za poslove vredne 950 miliona dolara.

- Mada je sklopljena nagodba, naš cilj je postignut: istina o onome šta su Srbi preživeli u Hrvatskoj tokom devedesetih godina prezentovana je međunarodnoj javnosti. Jasno je i koja je u tome bila uloga američkih organizacija, kao što je MPRI. Možda će baš to uticati da svet drugačije tumači istoriju Balkana za 50 ili 100 godina - kaže Štrbac.