Najtužnija priča "Oluje" : Šta su vam ova deca skrivila?

BEOGRAD - U najtežem zločinu „Oluje“, kada su hrvatski „migovi“ bombardovali kolonu srpskih izbeglica, u dva minuta ubijeno je devetoro civila, a među njima četvoro dece stare od šest do 13 godina.

Kilometarska kolona ljudi, uglavnom starih, žena i dece, koji su u strahu od hrvatske vojske napustili svoje domove u južnoj Liki i severnoj Dalmaciji, gađana je 7. avgusta 1995. godine na Petrovačkoj cesti kod mesta Bravsko na teritoriji Republike Srpske.

U naletu hrvatskih „zračnih vitezova“ poginuli su Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34).

Pedesetak osoba je ranjeno, od čega najviše dece, dok su među starijima mnogi ostali doživotni invalidi.

Tragedija porodice Drča

KRST NA CESTI Na Petrovačkoj cesti 2006. godine od sredstava koje je prikupio dokumentacioni centar „Veritas“ postavljen je drveni krst visok četiri metra, koji je do danas nekoliko puta rušen. Četiri godine kasnije, oko krsta je postavljena mermerna ploča sa imenima nastradalih, dok je 2011. krst zamenjen metalnim.

Rane Dušana Drče dobijene u zločinu koji Srbi iz Hrvatske smatraju najstrašnijim što ih je zadesilo u „Oluji“ nisu zacelile ni posle 20 godina i nikada neće ni moći.
- Samo su monstrumi mogli da bombarduju kolonu prognanih ljudi, žena, starica i dece. U ratu je sve moguće, gađati ciljano neke objekte, boriti se na vatrenoj liniji, ali ne i zasuti bombama nevine i već prognane ljude. Na godišnjicu nas se sete mediji, ali još nisam čuo da se ikada oglasio naš tužilac - ogorčeno priča Drča, koji je izgubio sina Jovicu, majku Darinku i sestru od tetke Mirjanu, dok je on sam zbog rana proveo godinu dana u bolnici.

Pored žutog kamiona kojim je Drča pokušao da se s porodicom domogne Srbije nesrećna devojka nađena je obezglavljena, dok je mališanu izgorelo celo lice.

Krstan se vratio i poginuo

NIKO NIJE ODGOVARAO Zbog zločina na Petrovačkoj cesti, Centar javne bezbednosti Banjaluka 2010. godine podneo je Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv pomoćnika komandanta Glavnog štaba hrvatske vojske Imre Agotića, njegovog zamenika Josipa Čuletića, komandanta u hrvatskom ratnom vazduhoplovstvu Danijela Borovića i dvojice pilota I. S. i I. I. Agotić je umro u Zagrebu od srca pre tri godine, protiv ostalih do danas nije podignuta optužnica.

U belom šleperu „Lika transa“ izgoreli su u potpunosti Krstan Vuković, njegov sin Darko i deca njegovih prijatelja Nevenka i Žarko Rajić.

Krstanov otac i komšija Jovica Piplica spasli su se samo zahvaljujući tome što su ispali iz vozila od siline udara.

- Moj suprug je bio firminim kamionom na putu ka Srbiji. A kada je čuo da se sprema zlo, vratio se nazad. On i Darko su se sreli u koloni, a mali Rajići su hteli da budu u kamionu sa našim sinom... Bomba je pogodila direktno u kamion... Tela su bila raskomadana i ugljenisana. Posle 15 dana sam uspela da nađem patologa u Banjaluci koji ih je identifikovao - priča Jovanka Vuković, koja igrom slučaja sa ćerkom nije bila tog dana u istoj koloni.

Jovanka Vuković i Dušan Drča danas žive u Apatinu.



U kolikom su strahu i dalje najbolje pokazuje to što ne žele pred fotoaparat, kako kažu, da bi mogli na miru

KAKO JE BOMBARDOVANA KOLONA Hrvatski avioni kobnog dana najpre su u niskom letu i relativno sporo preleteli kolonu civila, bez ijednog pripadnika vojnih jedinica, koju su činili automobili, traktori i konjske zaprege, napravili polukrug iznad brda Ključ i u povratku ih granatirali. Nesrećni ljudi bombardovani su poslednjeg dana „Oluje“, kada više nije bilo nikakve realne pretnje za hrvatske jedinice, i to duboko na teritoriji BiH. Po izjavama meštana i preživelih izbeglica, kada su avioni počeli da tuku po unezverenom narodu, svi su se bacili na zemlju pokrivajući oči i uši. Sve je trajalo minut-dva, a kada se razišao oblak prašine, na sve strane su se mogli videti mrtvi, ranjeni, vatra, oči zaprepašćene dece u plamenu, geleri i ljudi koji krvavi tumaraju tražeći jedni druge. U svoje letačke dnevnike, „zračni vitezovi“, kako ih zovu u Hrvatskoj, upisali su da su „gađali srpske vojne tenkove“.

za 20. godišnjicu da zapale sveće na grobljima u Han Kolima i Suvaji, ali i u rodnom kraju, a da im se ništa ne desi.

Stradalnici Mirko i Branko

Užasi koje su prošle ove porodice teško su i zamislivi.
Mirko Stjelja, koji je sa porodicom bio u „mercedesu“ koji su granate pogodile, bukvalno je obezglavljen, dok je njegovom ocu Branku, kojeg su geleri pogodili u čelo, glava prepolovljena.

Mirkova ranjena supruga Vedrana, koja se vodi kao indirektna žrtva, preminula je 20 dana kasnije nakon što se u Srbiji porodila.

Posmrtne ostatke Mirka i Branka pronašao je tek šest godina kasnije vlasnik placa nakon što se vratio na svoje imanje i odlučio da ukloni ugljenisanu olupinu.

---

Piše: Bojana Jelovac, Sofija P. Špero; Blic