Ljetna bjelina iz avlije
skupla kume komšince jetrve svekrve
neka s nekom i ne divani
na večernje sjelo
svatova više neće bit do kraj godne
spremiti su tambura armonika i bajs
dugački stol zatrpan perjem
puna sita i rešeta.
Veli gazdarca da će zatrt guske
nemoj snajo ako boga znadeš
đe b se mi skuple i zapjevale
ođe smo slobodne divanti što oćemo
kazti sve što b rado da selo čuje
spomenti ljude koji s pobenavli
ko s kim šara na paši izmeđ krava.
Ajte cure čuju se cimbule
stižu momci kaće bit gotovo
brže s perjem u inlete
a stolove uz zidove
vatajmo se u kolo
kukunješće i zgrabac
drmeš i polka
neokle s mi mala ti poznata.
Nemoj kumo zatirat gusaka
ko b se glasa prije kiša
a kad dođe studen i šajer se oladi
što m više treba u kući punoj čeljadi
van blazina i đuvegija.
Jagoda Kljaić
(Iz zbirke pjesama na banijskom dijalektu, koja je u pripremi)
