BRANKOVO KOLO U RUMUNIJI: U Temišvaru obeležena 200. godišnjica rođenja Branka Radičevića

TEMIŠVAR - U okviru „Dana srpskog jezika u Rumuniji“, u Srpskom kulturnom centru u Temišvaru, 21. novembra 2024. godine obeležena je dvestota godišnjica rođenja Branka Radičevića. Brankovo kolo je priredilo nastup operske primadone Vesne Aćimović i istaknute pijanistiknje Maje Grujić, dveju profesorica na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

U prepunoj sali Srpskog kulturnog centra u Temišvaru, one su nadahnuto izvele čuvene pesme Branka Radičevića (Devojka na studencu, Vragolije, Ukor, Ribarčeta san, Pevam danju, pevam noću...) počev od najstarijih naših kompozitora, Isidora Bajića, Josifa Marinkovića i Davorina Jenka do najmlađih, Ivane Vojnović, Stanislave Gajić i Julije Bal.

Nenad Grujičić održao je besedu o Aleksiju Radičeviću, potonjem Branku, pesniku-preteči srpskog romantizma na čistom narodnom jeziku. Istakao je da dolazak u Temišvar predstavlja posebnu vrstu stvaralačkog uzbuđenja i odgovornosti s obzirom da se u ovom gradu nalaze spomenici-humke nad zemnim ostacima Brankovog oca Teodora i brata Stevana. Aleksije Radičević je s bratom Stevanom 1841. godine iz čuvene Karlovačke gimnazije u Sremu došao u Temišvar gde započinju da studiraju mudroljubije (filozofiju). U Temišvaru ih je dočekao otac Teodor Radičević koji tu radi kao carinski službenik.

Svoju prvu pesmu na srpskom jeziku Aleksije Radičević piše upravo u Temišvaru gde već počinju da nadiru arkadijske slike iz Sremskih Kaarlovaca i sa Stražilova. Tu je Branko proživeo najllepše trenutke i dane u svom životu. U Temišvaru umire mu brat Stevan u svojoj dvadesetoj godini , što će pesnika motivisati da odlaskom u Beč (1843) napiše slavnu pesmu Kad mlidija umreti. U Beču objavljuje svoju prvu knjigu pesama (1847) i time, prevodeći sa grčkog na srpski jezik, menja kršteno ime Aleksije u Branko.

Nenad Grujičić je i u Temišvaru objasnio značaj Brankove radikalne intervencije u srpskoj poeziji kada je u vremenu i književnom kontekstu, gde se piše i objavljuje na slavenosrpskom jeziku, štampa svoj prvenac „Pesme“ na čistom srpskom narodnom jeziku. Naspram takvog stvaralačkog sistema izraženog u činu objavljivanja nesvakidašnje pesničke knjige, vreme je pokazalo da se takav „grom iz vedrog nema“ nikad nije dogodio u srpskoj poeziji i kulturi.

Brankovu poeziju su pevali i đački horovi gimnazije „Dositej Obradović“ u Temišvaru, a mladi glumci (Aleksandar Adžić, Milan Majkić i Gordana Aćimov) iz ovog grada kazivali Brankove pesme: Putnik na uranku, Molitva, Kad mlidijah umreti... Ovaj oblik javne prezentacije Brankove poezije u Rumuniji pokazao je najuzvišeniji oblik očuvanja srpskoga jezika u životu izvan zemlje-matice mladih umetnika.

U okviru „Dana srpskog jezika u Rumuniji“ svečano je uručena nagrada „Sava Tekelija“ Borivoju Čaliću, srpskom kulturnom posleniku iz Hrvatske. Zatim je održan pesnički čas na kojem su nastupili: Slavomir Gvozdenović (Rumunija), Nenad Grujičić (Srbija), Đorđe Nešić (Hrvatska), Petar Lastić (Mađarska), Ljubinka Perinac Stankov (Rumunija)...

Đorđe Nešić pročitao je svoju novu pesmu Branko, koja se pojavila u njegovoj svežoj knjizi, i sticajem takvih okolnosti nije se našla u antologiji Nenada Grujičića Ao, danče, ala si mi beo, ali će svakako pojaviti se u drugom dopunjenom izdanju ovog cvetnika. Evo Nešićevog soneta Branko: "Kao što zora sviće,/ kao što lista drvo,/ tako teži i biće/ da se oživi Prvo;// prvi zvuci i slike/ i mirisi i boje,/ da provri sve od vike,// da smeh i čar se spoje;/ da svet je opet ceo,/ da dan je plav i beo,// pre no život zaćuti.// Čim stane vragolijua, nestane čarolija/ i eno -lisje žuti."

Snažni aplauzi pratili su sve numere programa „Dan srpskog jezika u Rumuniji“ gde je centralno mesto imao sadržaj u znaku proslave dva veka od rođenja Branka Radičevića. Lep dan pun sunca doveo je u Temišvar goste odasvud, i u blagosti smiraja održan je svečani program posvećen velikoj godišnjici koja je i u gimnaziji "Dositej Obradović" okupila temišvarske pisce, publiciste i novinare na Okruglom stolu "Radičevići u Temišvaru".

Sutradan vreme se naglo promenilo. Međutim na pravoslavnom delu groblja u Temišvaru, iako po jakoj kiši koja će kasnije prerasti u sneg, gosti i učesnici „Dana srpskog jezika u Temišvaru“ posetili su grobove Brankovog oca Teodora i brata Stevana, na kojima se, jedan do drugoga, nalaze svetli spomenici srpskog traga i korena u današnjoj Rumuniji. Održan je parastos Radičevićima, koji je priredila Srpska pravoslavna crkva u Temišvaru. Bila je to prilika da se uz Brankovo,Teodorovo i Stevanovo, čuju i imena Brankove majke Ruže i sestrice Amalije (umrla u drugoj godini od tuberkuloze), čije kosti leže u Zemunu i Slavonskom Brodu. Nanovo je sve prisutne prožeo osećaj sopstvene prolaznosti i smrtnosti u znaku večnih Brankovih stihova: „Zbogom žitku, moj prelepi sanče, / Zbogom zoro, zbogom beli danče!/ Zbogom svete, nekadanji raju,/ Ja sad moram drugom ići kraju.“

Na belom mermernom spomeniku Brankovog oca piše: „Ovde boravi otac neumrlog srpskog pesnika Branka, vrli rodoljub Teodor Radičević, bivši carinski činovnik, rođen 1802 – 1864. Spomenik ovaj mu podižu Srbi iz Temišvara i Mehale.“ Na donjem, širem delu spomenika, stoje stihovi: „Dok gusala struna tanka/ Slavi tvoga dična Branka/ Dok mu Srbi pesme poje/ Živeće i ime tvoje.“

A na spomeniku Stevanu Radičeviću, koji je s bratom Aleksijem, pohađao Karlovačku gimnaziju od 1835. do 1841. godine, piše: „Ovde leže kosti Stevana Radičevića, slušatelja mudroljubija, koji se u Brodu u Slavoniji 25. septembra 1825. godine rodio. A umro je u Temišvaru 30. novembra 1845. godine, i sa tim 20 godina star.“ Ispod urezanog cveta pri dnu spomenika piše: „Taki je bio.“

Odlazak u Temišvar i ove godine, na jubilarni program u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, od velikog je značaja za proslavu 200. godišnjice rođenja Branka Radičevića. Otuda je osoben i neponovljiv živi prilog visokoizražene svesti o našim belezima i korenima u srpskoj poeziji i jeziku, o našem identitetu i kontinuitetu.

Prva Radičevićeva pesma na srpskom jeziku, Devojka na studencu, ispevana u Temišvaru, a na pomenutoj svečanosti u Srpskom kultturnom centru kazivana i pevana (iz pera dvoje kompozitora) nekoliko puta (pesma koja punim plućima živi u narodu i kao starogradska), svetlela je Brankovim duhom i prisustvom, ali i živim senkama njegovog oca Teodora i brata Stevana.

Brankovo kolo je domaćinima darivalo primerke svojih novih ekskluzivnih izdanja, koja će se naći i za desetak dana na Sajmu knjiga u Temišvaru, koji organizuje Savez Srba u Rumuniji. Juče i danas - bio je to u Temišvaru nesvakidašnji kulturni događaj pun srca i radosti, sećanja i odgovornosti našeg srpskog kolena u vremenu i prostoru, a u okviru proslave velikog jubileja u znaku neumrlog imena i dela Branka Radičevića.

M. Borić

Branko Radičević
DEVOJKA NA STUDENCU

Kad sam sinoć ovde bila,
I vodice zaitila,
Dođe momče crna oka
Na konjicu laka skoka,
Pozdravi me, zborit’ ode:
''Dajde, sele, malo vode!''
Ove reči, slatke strele,
Minuše mi grudi bele.
Skoči’ mlada, njemu stigo’,
Digo’ krčag, ruku digo’.
Ruka drkta... krčag dole...
Ode na dve, na tri pole.
Još od njega leže crepi,
Ali gde je onaj lepi?
Kad bi sada opet doš’o,
Ma i ovaj drugo proš’o!

(Temišvar, 1843.)