U Žitištu otkriven spomenik Branku Radičeviću - Jedini spomenik podignut Branku u godini velikog jubileja

ŽITIŠTE - U okviru poslave 200. godišnjice rođenja velikog pesnika srpskog romantizma, juče je u 11 časova u Žitištu otkriven spomenik Branku Radičeviću pred istoimenom bibliotekom. Posle obeležavanje velikog jubileja tokom godine u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu, u Novom Sadu, Banjaluci, Kruševcu, Nikšiću, Irigu i Prijedoru, biblioteka „Branko Radičević“ u Žitišu pozvala je Nenada Grujičića, pesnika i predsednika Brankovog kola da održi besedu i zajedno sa predsednicom Opštine Ivanom Petrić otkrije spomenik Branku, rad vajara Borisa Staparova.

Program je najavila Robertina Šijan, direktorka biblioteke „Branko Radičević“. Hor osnovne škole „Sveti Sava“ iz Žitišta otpevao je na samom početku pesmu Branka Radičevića „Mini Karadžić u spomenicu“, čuvenu pod imenom „Pevam danju, pevam noću“ koju je komponovao Kornelije Kovač, a godinama u našem regionu izvodi Zdravko Čolić. Taj muzički medaljon izveden je po prvi put tokom ove godine na svečanostima koje su se odvijale u više gradova u znaku 200. godišnjice Brankovog rođenja. Zatim su darovita deca odlično recitovala nekoliko antologijskih Brankovih pesama: "Ribarčeta san", "Devojka na studencu" i deo iz "Đačkog rastanka".

Stojeći pored spomenika Branku Radičeviću, i uz rolap sa Brankovim likom (digitalizovana dagerotipija Anasatasa Jovanovića iz 1847. godine, prvog srpskog fotografa), pred bibliotekom, u prisustvu medija i velikog broja ljudi raznih generacija, Nenad Grujičić je govorio o značaju proslave velikog jubileja koji zahteva dinamizam u inovacijama, svežini i predstavljanju nepoznatih ili zaboravljenih detalja vezanih za ličnost i delo Branka Radičevića. Istakao je da je otkrivanje spomenika Branku u Žitišu pred bibliotekom njegovog imena potpuno jedinstven događaj ove godine u kojoj proslavaljamo dva veka od rođenja Aleksija Radičevića, potonjeg Branka, velikog pesnika srpskog romantizma. Pored niza bogatih programa, počevši od „Prolećnih Brankovih dana 2024“ do septembarskog „53. Brankovog kola“ (i potom), samo je Žitište donelo novu Brankovu bistu, i to autora-pisca iz Kikinde, pomenutog vajara Borisa Staparova.

Grujičić je pomenuo da ove godine obeležavamo i veliki jubilej Letopisa Matice srpske, dva veka od osnivanja našeg, ali i evropskog (i šire, u svetu) najstarijeg književnog časopisa. Pomenuo je važan rad jedne mlade naučnice predočen na Okruglom stolu u Matici srpskoj o pesničkim počecima Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića u ovom časopisu. Među njima, dabome, nama Branka Radičevića u Letopisu Matice srpske s obzirom da je mladi pesnik bio u stvaralačkom savezu sa Vukom Karadžićem. Uz Đuru Daničića, oni se tada bore za uvođenje čistog srpskog narodnog jezika u književno stvaralaštvo Srba. A Letopis i drugi naši listovi u to vreme objavljivali su radove na slavenosrpskom jeziku i njemu adekvatnoj ortografiji. Iz tog razloga Branku i njegovim genijalnim pesamama na čistom srpskom narodnom jeziku nije bilo mesta u Letopisu Matice srpske. S druge strane, Brankova poema „Put“ u direktnom je obračunu sa tadašnjim rukovodstvom Matice srpske na čelu sa Jovanom Hadžićem (Milošem Svetićem).

Posle Brankove smrti nastupa muk od četvrt veka, Branko je praktično zaboravljen. Senci prisusutva njegove poezije u srpskom kulturnom establišmentu isprečile su se navedene predrasude i problemi koji nisu nestali sve do prenosa njegovih zemnih ostataka (1883) iz Beča na Stražilovo kada počinje da se začinje neverovatni pesnički kult koji traje i do danas. Publika je pažljivo slušala i upijala za njih nepoznate podatke, kao i onaj da Branko prvu svoju pesmu nije napisao u Sremskim Karlovcima već u Temišvaru.

Grujičić je naveo podatak da je sa Brankovim kolom 1984. godine učestvovao u otkrivanju spomenika Branku Radičeviću u Slavonskom Brodu, pesnikovom rodnom gradu. Taj spomenik je srušen 1991. godine i još nije podignut u Brodu na Savi gde je 28. marta 1824. godine rođen Aleksije Radičević. Ni veliki jubilej, dva veka od rođenja Branka Radičevića, nisu motivisali naše komšije da podignu porušeni spomenik svom slavnom sugrađaninu. Međutim, rekao je Grujičić, nepojamni su i običnim ljudima čudni vremensko-prostorni obrti i događaji, pa se tako, nekim višim smislom, spomenik Branku Radičeviću podiže, evo, u Žitištu povodom dva veka od pesnikovog rođenja.

Ovo je tek deo nadahnute besede o Branku, koja je nagrađena dugotrajnim aplauzom publike što je ozareno prilazila besedniku, čestitala, čvrsto stezala ruku i zainteresovano komentarisala. Dajući izjavu za medije, Grujičić je pomenuo 1955. godinu na Kalemegdanu, kada je spomenik Branku Radičeviću otkrio Ivo Andrić čije se reči još pamte - da pravom pesniku ni vreme ni ljudi ne mogu ništa.

Po završetku programa posvećenog otkrivanju spomenika Branku u Žitištu, u prostorijama biblioteke "Branko Radičević" otvoreno je novo dečje odeljenje, a zatim održan tradicionalni pesnički maraton koji s bibliotekom organizuje lokalni pesnički klub sa prijateljima-pesnicima odasvud. Tu su ukratko predstavljena i nova i ekskluzivna izdanja Brankovog kola u čast proslave 200. godišnjice rođenja Branka Radičevića.

M. Borić