Nesvakidašnji poetsko-književni program u Tehničkoj školi "Pavle Savić" u Novom Sadu

NOVI SAD - Na predlog Tehničke škole „Pavle Savića“ u Novom Sadu, juče je održan program posvećen 200. godišnjici rođenja Branka Radičevića u svečanoj sali ove ustanove: „Pisci naši savremenici – NENAD GRUJIČIĆ.“ Program priredile profesorice srpskog jezika Zorica Roksandić, Lela Vuković, Vesna Šipovac i direktorka škole Mila Kostić.

Program je vodila profesorica Roksandić postavljajući Grujičiću raznovrsna pitanja uz emitovanje slajdova vezanih za Brankovo delo i život. Na početku otpevana je čuvena Brankova pesma „Ukor“ (De si, dušo, de si, rano, de si, danče, mio...). Tokom Grujičićeve besede koja je bila determinisana dobrim pitanjima voditeljke-profesorice, odlično pripremljeni đaci-recitatori Tehničke škole napamet su govorili Brankove pesme – Ana Milenković: „Devojka na studencu“, Jovan Mladenović: „Đački rastanak“ (deo), Isidora Bojanić: „Kad mlidija` umreti“, Milica Pavkov: „Mini Karadžić u spomenicu“ (Pevam danju,pevam noću...) i Filip Stamenković: „Kletva“ (Ao, nono bela,/ voda te odnela...). Ove dve poslednje u nizu danas su veoma poznate pesme u našem narodu s obzirom da ih izvodi popularni Zdravko Čolić u kompozitorskoj varijanti Kornelija Kovača. Veliko iznenađenje bio je trenutak kada je učenica Tehničke škole Maja Fodor napamet izgovorila Nenadov sonet „Tra-la-la“, u jedanaestercu, napisan (ispevan) u leto 1999. goodine posle varvarskog bombardovanje Srbije, a objavljen u njegovoj knjizi „Živa duša“ (Prosveta, Beograd, 1999):

Ovakvo leto nikada ne beše,
Oblaci tmasti pa beli odjednom,
Pljusak i sunce (led između kreše).
Kao da sve je u vrtu oglednom.

A šta mi duša, sestrica u mesu?
Dokle će ona skrivati se nežna?
Gospode, dreši punu tajni kesu,
Poškropi nadom čuda neizbežna.

Ovakvi dani nikad u životu,
rat se za ratom koti kao štenad,
dodajem pesmi i muzičku notu:

Tra la la la la - potpisao Nenad.
Ljubim te, svete, takav kakav jesi,
ovde sa tobom, s pesmom, na nebesi.

Nenad Grujičić je obuhvatio ceo život Branka Radičevića na liniji Slavonski Brod – Zemun – Sremski Karlovci- Temišvar – Beč – Stražilovo. Iznosio je retke detalje, naročito vezane za istraživanja Teodore Petrović, čuvene profesorice Karlovačke gimnazije. Sve to, sa „sitnicama“ koje objašnjavaju često nerešive čvorove na liniji razvoja mita o pesniku, to jest kulta Branka Radičevića, legende i bajke o neumrlom mladiću srpske poezije. Tako na primer to što su svi portreti Brankovi različiti, to da su umetnici kroz vreme radili po svojoj „fantaziji“, često idelizaciji koja se podizala do likovne apoteoze bemrtnom pesniku što je živeo svega dvadeset devet godina.

Bilo je vidljivo na licima i po radosnim gestovima domaćina da je tehnička škola s velikom pažnjom i s ljubavlju pozvala u goste Nenada Grujičića da bi čula besedu o Branku, o njegovom životu i stvaralaštvu. Đaci su sa velikom pažnjom pratili program (niko nije držao mobilni telefon u rukama!), i sve je proteklo kao dlanom o dlan, a trajalo gotovo sat i po vremena. Ovo je bila prilika da se na konkretan način utvrdi istina našeg doba da od programa uživo (oči u oči sa živim pesnikom i besednikom), nema ništa lepše u komunikaciji - da se oseti oduševljenje sa božanskom svetlošću nadahnuća, i kod publike i kod besednika.

Tehnička škola „Pavle Savić“ zaslužuje najvišu ocenu u pripremi i samoj realizaciji programa u znaku velikog jubileja Branka Radičevića. Uradila je to u savezu sa dušom i raciom; velika emocija je imala svest o sebi i Branku, o gostu koga je pozvala u školu. Bio je to program koji bi se mogao na više pozitivnih načina tumačiti i sa prosvetno-pedagoške, to jest didaktično-kreativne tačke u sferi obrazovanja, stvaralaštva i društvenog napretka. Po tome šta kreativno planira na ovom planu, nema sumnje da će Tehnička škola „Pavle Savić“ u Novom Sadu nastaviti sa ovom vrstom kvalitetnih sadržaja.

Pri kraju programa, ponovićemo – netremice praćenog sve vreme, Grujičić je otkrio malu tajnu đacima i profesorima. Upitao je prisutne – šta pretpostavljaju koju je srednju školu posle osnovne upisao. Čulo se iz više grla – Karlovačku gimnaziju! Osmehnut, pesnik je rekao da je on upisao i završio u Prijedoru tehničku školu mašinskog smera. Međutim, otišao je u životu u drugom pravcu i danas, eto, nastupa kao književnik u jednoj drugoj tehničkoj školi, a nakon pedeset godina, udaljen mnogo kilometara od zavičaja, pred divnim đacima i profesorima koji ustvari pokazuju veoma konkretne darove i za književnost i uopšte za stvaralaštvo u životu. Neverovatan splet dobrih okolnosti, volje, motiva i inspiracije, i stručni kvalitet domaćinskog odnosa kakav se skoro i ne može danas naći ni u gimnazijama gde se inače ne uči matematika, već su tu glavni predmeti društvenog i filološkog usmerenja. U svojoj mladosti, Grujičić se u jednom trenutku, dakle, okrenuo, otišao i ostao na polju književnosti otkrivajući njene čarobne puteve u svim pravcima. Istakao je da je uvek cenio tehničku struku i ljude koji se tu pronalaze, i gaje ljubav za ovo važno stvaralačko polje.

Na kraju programa, u ime Brankovog kola, Nenad Grujičić je povodom 200. godišnjice rođenja Branka Radičevića, darivao s posvetom knjige koje su štampane u toj instituciji za ovaj veliki jubilej: Dva toma „Kolo, kolo naokolo“, cvetnik pesama o Branku „Ao, danče, ala si mi beo“, zbornik radova „Život pesničkog dela Branka Radičevića“, „Svečane reči“, besedarnik sa svečanih septembarskih otvaranja Brankovog kola i „Soneti o zemaljskoj ljubavi“. Knjige su za veliki jubulej darivane biblioteci škole, profesorima književnosti i drugih predmeta, direktorki, ali i đacima koji su govorili Brankovu poeziju i jednu Nenadovu pesmu (iznenada). Nesvakidašnji susret krunisan je završnim snažnim aplauzom i željom da se svi, i sa novom publikom, ponovo susretnu povodom možda neke druge ili slične teme na istom mestu, u lepoj svečanoj sali Tehničke škole. „Ao, danče, ala si mi beo,/ još bi` dugo gledati te `teo!“

M. Borić