će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
ostale informacije ćemo blagovremeno objaviti
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
VELIKA PLANA - U biblioteci „Radoje Domanović“ u Velikoj Plani, sinoć je obeležena 200. godišnjica rođenja Branka Radičevića. Na poziv biblioteke, o velikom pesniku srpskog romantizma besedio je pesnik Nenad Grujičić, predsednik Brankvog kola. U ambijentu gde je biblioteka „Radoje Domanović“ postavila izložbu o životu i delu Branka Radičevića, uz baner Brankovog kola sa likom Aleksija Radičevića (digitalna izvedba jedinog istinskog Brankovog portreta – 1847 – po dagerotipiji prvog srpskog fotografa Anastasa Jovanovića), besednika Grujičića predstavila je urednica programa Sanja Petrović.
Na stolu su bila izložena sva izdanja Brankovog kola povodom proslave dva veka od Brankovog rođenja, koja je pesnička institucija darivala biblioteci povodom velikog jubileja. Grujičić je ponovo istakao značaj i veličinu 200. godišnjice kao svojevrsne opomene svima nama u neminovnoj prolaznosti koja će u protoku vremena doneti i 300. godišnjicu Brankovog rođenja ali nas zemnih i naše dece čak tada neće biti. To ggovori o potrebi da skrušenoi i dostojno priđemoo velikoj dvestojoj goišnjici u nađem vremenu, sa osećanjem da smo smrtni naspram besmrtnog Branka. Povodom Brankovog kratkog života, besednik je rekao da Bog uzima poneke genijalne ljude veoma rano, koji snagom svoga po obimu nevelikog dela već namiruju meru večitosti na zemlji kao da su živeli i dva-tri puta duže.
Brankova poezija ispevana na čistom srpskom jeziku, bez artificijelnih natruna leksike, kao nikad pre donela je našoj poeziji apsolutnu muziku; sve je ozvučeno do najsuptilnih struna maternje melodije. Ovom zapažanju, Grujičić je dodao podatak u velikom broju (preko stotinu) muzičkih kompozicija na Brankove stihove, koje su stvorili ljudi poput Isidora Bajića, Josifa Marinkovića i Stevana Mokranjca pa sve do Kornelija Kovača koji je komponovao u našem vremenu dve Brankove pesme „Mini Karadžić u spomenicu“ ( Pevam danju, pevam noću...) i „Kletva“. Nove kompozicije mladih savremenih kompozitorki premijerno su izvedene i na Svečanom zatvaranju 53. Brankovog kola.
Najviše pažnje privuklo je citiranje Mihizove rečenica da u ovoj zemlji niko ne zna da „Kolo“ u Brankovom „Đačkom rastanku“ nije jugoslovensko već srpsko. Iz publike je postavaljeno pitanje na tu temu, a Grujičić dodao da je o tome potanko pisao u prvom tomu knjige „Kolo, kolo, naokolo – Pojave i portreti“. Suština je u tome da je Branko u svoje kolo prizvao Srbe iz svih delova Balkana imenujući ih po krajevima, predelima i oblastima gde žive. To je bila vekovna žudnja srpskog narodna, žudnja za slobodom i nezavisnoišću pod stegama dva velika carstva, turskog i austrijskog. Međutim, pod presijom novijih ideoloških dogmi Brankovo kolo je bilo falsifikovano i prilagođavano političkom trenutku kako Kraljevine Jugosloavije tako i Titove SFRJ.
Beseda je protekla u nizu zanimljivih i manje poznatih detalja (Aleksije-Branko i Sremski Karlovci, prenos Radičevićevih zemnih ostataka iz Beča na Stražilovo), na čemu Grujičić insistira izbegavajući okoštale i mnogo puta ponovljene priče o Branku u viziji školskih ograničenja. Takvom besednikovom pristupu treba zahvaliti s obzirom da je on kao mlad pisac daleke 1984. godine objavio prvo izdanje knjige „Branko – pesnik mladosti“, koja će potom biti često štampana i umnožavana do današnjih dana kod naših istaknutih izdavača kao što je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu.
Program je završen čitanjem soneta „Bezimena“, koji započinje čuvenim Brankovim stihom: Nje više nema, to je bio zvuk... Dug i jak aplauz pokazao je da je publika bila više nego zadovoljna besedom i pesmom, koje su joj približile umetnički profil, život i sudbinu nesvakidašnjeg Branka Radičevića.
Na samom kraju programa, Nenad Grujuičić je publici potpisivao raznovrsna izdanja Brankovog kola, štampana povodom dva veka od rođenja neumrlog mladića srpskog romantizma.
M. Borić
Nenad Grujičić
BEZIMENA
Nje više nema, to je bio zvuk, niti se ikad rodila za mene, ja samo videh nadvremeni luk kako izbija iz obrisa žene.
Nje više nema, to je bio zvuk, kao laki prh iz nestvarne pene, ka horizontu stuštio se muk bačen u svetlost, na put duše njene.
Nje više nema, to je bio zvuk, tek čestice trag iz očinje mrene, ruka mi prođe kroz njen viti struk,
dodirnuh senku opevane žene. Nje više nema, to je bio zvuk, samo me katkad u snu trzaj prene.
(Iz knjige „Soneti o zemaljskoj ljubavi“, Brankovo kolo, 2024)
VELIKA PLANA - U biblioteci „Radoje Domanović“ u Velikoj Plani, sinoć je obeležena 200. godišnjica rođenja Branka Radičevića. Na poziv biblioteke, o velikom pesniku srpskog romantizma besedio je pesnik Nenad Grujičić, predsednik Brankvog kola. U ambijentu gde je biblioteka „Radoje Domanović“ postavila izložbu o životu i delu Branka Radičevića, uz baner Brankovog kola sa likom Aleksija Radičevića (digitalna izvedba jedinog istinskog Brankovog portreta – 1847 – po dagerotipiji prvog srpskog fotografa Anastasa Jovanovića), besednika Grujičića predstavila je urednica programa Sanja Petrović.
