O MOLITVI NA 53. BRANKOVOM KOLU: Održan parastos Branku Radičeviću

SREMSKI KARLOVCI - U pravoslavnoj crkvi Svetog oca Nikolaja u Sremskim Karlovcima, na 53. Brankovom kolo, u znaku dva veka od rođenja Branka Radičevića, održan je danas parastos Aleksiju Radičeviću. Sa karlovačkim sveštenstvom i bogoslovima činodejstvovao je arhimandrit Kleopa Stefanović, monah i profesor Karlovačke bogoslovije. Prizvano ime Aleksija Radičevića, potonjeg Branka, velikog pesnika srpskog romantizma, u dušama prisutnih stavaralo je osećanje da je Branko nedavno otišao sa ovoga sveta i da se usrdno Bogu molimo da mu oprosti svaki greh, kao što će poneko moliti se i za nas prolazne i smrtne. Svi prisutni osetili su snažnu duhovnu katarzu kroz molitvenu lepotu novozavetnih stihova.

Potom, u Karlovačkoj bogosloviji „Sveti Arsenije Sremac“, na 53. Brankovom kolu održano je predavanje „O molitvi“ u okviru „Hrišćanskih tema“ koje se održavaju trideset treći put. O molitvi je govorio arhimandrit Kleopa Stefanović. Kao predložak njegovoj besedi, služila je Brankova antologijska pesma „Molitva, koju je pročitao Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola.

U punoj sali Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima, odjekivala je zlatuosta reč monaha Kleope koji je na temelju svog životnog iskustva i prozorljivog duhovnog sozercanja govorio o ljubavi Božjoj prizvanoj kroz molitvu: Kucaj, i otvoriće ti se, to je biblijski zavet (savet) koji upućuje na molitvu kao duhovno sredstvo za mir u duši i pobedu nad negativnim silama svuda oko nas, nad haosom i nemirima koji se umnožavaju diljem sveta.

Otac Kleopa obratio se i mladim bogoslovima sa očinskim razumevanjem što se nalaze u specifičnom periodu života, odvojeni od svojih roditelja i domova, kao što je i on sam prolazio i živeo. Snažio ih je oboženim rečima koje prizivaju mir i sreću sa otkrivenim Bogom. Sve će proći, pa i ove školske godine u internatu, kojih ćete se sećati rado baš zato što ste tu duhovno stasavali i postajali mladi bogoslovi. A s tim, i iznad svega toga, nalazi se svemoćni Bog, tvorac svega što naša čula zapažaju i svega što nam čini svakodnevni život oličen u Tvorevini. Zato je molitva potrebna kao neprstani duhovni princip, kao najveća snaga, neprestana, radost u srcu, u slavu Božju i na zemlji i na nebu.


Branko Radičević
MOLITVA

Mesec jasni, zvezda jato,
I sunašce umiljato,
Zoru što nam nebo šara,
A i munju što ga para,
I tu silnu groma buku,
I oluje strašnu fuku
Ti satvori, velji Bože,
Ko ovako jošte može!

Cveće ljupko i dolinu,
Stado, vrelo i planinu,
Ti’u reku, silno more,
I pod nebom orla gore,
I nad orlom šarnu dugu,
I slavuja u tom lugu,
I još njegov glas umilni
Ti satvori, Bože silni.

Osim drugog ovde svega
Mene stvori iz ničega,
Du’om svojim ti podunu,
U meneka dušu sunu;
Pa mi, Bože, jošte tade
I u dušu nešto dade,
Ta i moja pesma ova
I nju meni ti darova.

Fala, Bože, na dar ovi,
O pomozi blagoslovi,
Da mi kako s prava puta
Duša mlada ne zaluta!

(Na Vaskrs, 1844)