će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
ostale informacije ćemo blagovremeno objaviti
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
"Blago Lasti”, Uroš Predić | Foto: PolitikaZAGREB – Nedavno je u Beograd stigla nesvakidašnja ponuda iz Zagreba: poluzvaničnim kanalima Srbiji je dojavljeno da jedan kolekcionar umetnina iz glavnog grada Hrvatske želi da proda „štafetu” kralja Aleksandra Prvog. To nije štafeta poput onih koje je dobijao Josip Broz Tito: reč je o albumu sa slikama koje su kralju poklanjali najeminentniji umetnici između 1917. i 1934. godine. Nekoliko dela nastalo je 1916. godine i ona su u album unesena naknadno. To su radovi sa ratnim motivima na kojima je prikazana srpska vojska u prelazu preko Albanije, francuska flota kod Krfa, saveznički ratni brodovi u Napulju...
Album sadrži 82 originalna rada, koje javnost nije imala priliku da vidi. Osim umetnika iz Kraljevine Srbije, a potom i Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca i na kraju Jugoslavije, prisutni su radovi autora iz Grčke, Francuske, Rusije, Rumunije, Čehoslovačke. Ističu se imena Vladimira Becića, Voje Trifunovića, Ljube Ivanovića, Paje Jovanovića, Uroša Predića. Između ostalih tu su i dela Šarla Fukera, Pola Žufa, De Mareja, Maljvina, Kolesnikova, Hanzena, Krasnova, Popeskua...
Kako se šturo navodi u dokumentu koji potiče iz Narodnog muzeja u Beogradu, a datiran je u novembru 1988. godine – na koricama se ističe monogram vladara. Album nije paginiran, dimenzija je 26,5 sa 33 santimetra. Na prvoj slikanoj strani predstavljena je zastava Kraljevine Srbije sa granom lovora ispod donje ivice. Na poslednjem ilustrovanom listu je nalepljen crtež kapele starog dvora na Dedinju, rad J. Uhlika. Stranice nisu popunjene redom, neke su preskočene i ostale prazne. Primećeno je i to da je isečen jedan list između lepljenog akvarela Uroša Predića „Blago Lasti”, koji je rađen 1921, i akvarela karikature Bete Vukanović, koji je nastao iste godine.
Ponuda iz Zagreba privukla je veliku pažnju među poznavaocima tematike u Beogradu i put glavnog grada Hrvatske odmah su se zaputili stručnjaci koji su želeli da provere originalnost i stanje kraljevog albuma. On je pregledan u jednoj advokatskoj kancelariji u centru Zagreba i posrednici vlasnika albuma (on se nije pojavio i ostaje nepoznat) bili su krajnje otvoreni u iznošenju svojih aspiracija oko cene koju bi voleli da dobiju. Prva suma bila je 500.000 evra. Na sugestiju da spuste cenu, pa da pregovori eventualno krenu u dobrom pravcu, nekoliko dana kasnije stigla je poruka da je cena korigovana za deset odsto i da ona više neće ići dole. Znači, poslednja ponuda je iznosila 450.000 evra.
Tokom susreta u Zagrebu, ponuđači su izneli određene podatke koji su pomogli da se isprati putanja dela. Veruje se da je ono uzeto sa dvora krajem 1944. ili početkom 1945. godine – u svakom slučaju posle oslobođenja prestonice 20. oktobra 1944. Logika vodi u tom smeru, jer da su Nemci uzeli album nakon aprila 1941, on ne bi završio u Pančevu, gde je lociran 1988. godine. Bio je u vlasništvu porodice koja je album donela u Narodni muzej na ekspertizu pre više od dve i po decenije.
Album je nakon toga prodat kolekcionaru iz Zagreba. Negde početkom raspada Jugoslavije u beogradskoj štampi se pojavila kratka vest sa naslovom „Izgubljen album”. Kako se navodi: „Album je izgubljen verovatno zauvek samo zbog nemara. Njega je Istorijskom muzeju Srbije ponudila porodica iz Pančeva i dok su svi većali, album je završio u nekoj privatnoj zbirci.”
Kroz neformalnu priču, u Zagrebu se moglo čuti da je za album bio zainteresovan i jedan Titov general, koji je u razmenu nudio dela hrvatskih umetnika. Spominje se i jedan kolekcionar iz Beograda koji je navodno za 16 stranica iz albuma nudio 250.000 evra. Tu priču ipak treba uzeti sa rezervom, jer među beogradskim kolekcionarima i trgovcima ta priča nije poznata. A verujte, svi znaju sve.
Na pitanje kako je prodavac stigao do sume od 500.000 evra, odgovor je bio vrlo jednostavan: ako su već nudili 250.000 evra, ta suma je uvećana za provizije i usluge posrednika. Uračunata je i inflacija i generalno rast na tržištu umetničkih dela. Interesantan je detalj da je samo jedan posrednik tražio 50.000 evra.
Stručnjaci u Beogradu su pregledali sva dela i zaključili da su sva originalna i u dobrom stanju. Ali zapelo je oko cene. Umetnička dela, zaključili su u Beogradu, vrede oko 75.000 evra. Ta suma morala bi da bude uvećana za određenu sumu na ime istorijske vrednosti albuma. Ali sve zajedno cena ne bi trebalo da bude viša od 100.000 evra.
Foto: Politika – Album je lep i interesantan, ali cena po kojoj je ponuđen je nerealno visoka. To nisu kapitalna dela, radove tih autora imamo u desetinama, pa i stotinama primeraka. Stalno pravimo izložbe, ima tog materijala. Voleli bismo da album završi u Srbiji, ali to po toj ceni nije moguće. Postoje i određene zebnje u vezi s načinom eventualne realizacije posla, a tu su i određena pravna pitanja – objasnili su poznavaoci prilika na srpskom tržištu umetnina.
Jedna od opcija koja je razmatrana u Beogradu bila je i da se prodavcu ponude dela hrvatskih umetnika u zamenu. Ali s obzirom na nerealnu cenu, ta opcija je odbačena.
Još jedan bitan detalj u ovoj priči jeste poreklo, odnosno vlasništvo. Delo je definitivno otuđeno bez saglasnosti vlasnika, a to mogu biti samo naslednici kralja Aleksandra Prvog ili Republika Srbija. Da podsetimo, Predsedništvo prezidijuma Narodne skupštine FNRJ izdalo je 8. marta 1947. godine ukaz kojim je odlučeno: „Oduzima se državljanstvo Federativne Narodne Republike Jugoslavije i konfiskuje celokupna imovina: Petru Aleksandra Karađorđeviću, Aleksandru Petra Karađorđeviću, Tomislavu Aleksandra Karađorđeviću, Andreju Aleksandra Karađorđeviću, Mariji Aleksandra Karađorđeviću, Pavlu Arsena Karađorđeviću, Olgi Pavla Karađorđević, Aleksandru Pavla Karađorđeviću, Nikoli Pavla Karađorđeviću i Jelisaveti Pavla Karađorđević. Sprovođenje ove odluke poverava se Vladi Federativne Narodne Republike Jugoslavije.”
Dakle, sa sigurnošću se može reći da album nije pravno utemeljenim putem stigao u privatno vlasništvo. Postoji hipotetička mogućnost da je lično Tito poklonio album nekom od svojih saradnika i miljenika, ali o tome ne postoji nikakav trag.
Album za sada ostaje u Zagrebu. Ako je neka uteha, čuvaće ga – jer znaju njegovu vrednost. Ipak, postoji mogućnost da se dela izvade iz albuma i prodaju pojedinačno. Za vlasnika i posrednike to je dobra prilika da zarade. Tu nema mesta emocijama, pogotovo u državi u kojoj se svojski trude da zaborave nasleđe života u zajednici južnoslovenskih naroda.
