Dve stotine antologija na dar karlovačkim gimnazijalcima za dvestoti rođendan Branka Radičevića

SREMSKI KARLOVCI - Na Svetski dan poezije, na „Prolećnim Brankovim danima 2024.“, u slavnoj Karlovačkoj gimnaziji, promovisana je antologija Nenada Grujičića „Ao, danče, ala si mi beo“, cvetnik pesama posvećen Branku Radičeviću. O ovoj nesvakidašnjoj knjizi koja sadrži sto četrdeset devet pesnika od sredine 19. veka do današnjih dana, nadahnuto su govorili Rastko Lončar i Milan Gromović, mladi pesnic i, kritičari i naučnici, autori i laureati Brankovog kola. Ova antologija je štampana povodom proslave 200. godišnjice rođenja Branka Radičevića i predstavlja najoriginalniji poduhvat u okviru velikog jubileja.

Nenad Grujičić je istako jednu uzvišenu neobičnost koja krasi ceo poduhvat u znaku 200. godišnjice Branka radičevića. Naime, kada je knjiga otišla u štampu, saradnica Brankovog kola Ana Gojković izbrojala je pesme u antologiji, tri puta proverila, i donela vest da u antologiji ima – dvesta pesama!

U zanku i ovakvog divnog čuda, nastupili su savremeni pesnici zastupljeni u cvetniku Nenada Grujičića „Ao, danče, ala si mi beo“: Milan Živanović, Dragica Stojanović, Damir Malešev, Perica Markov, Jelena Aleksić, Milan Rakulj i Nikola Rausavljević. Sa velikom inspiracijom govorili su svoje pesme i poneko kratko slovo posvećeno najčuvenijem đaku Karlovačke gimnazije, Aleksiju Branku Radičeviću. Nisu prestajali aplauzi mlade karlovačke publike kojoj je bio namenjen ovaj program.

Milan Živanović je rekao da je svojevremeno, pre rata, kao novinar boravio u beču, i obišao kuću u kojoj je Branko „poslednji put udahnuo vazduh“. Pročitao je pesmu koja govori o Branku u Beču u u Dunavskom parku u Novom Sadu. Dragica Stojanović, laureatkinja „Pečata varoši sremskokarlovačke“, naglasila je da se ova plemenita promocija događa dok u svetu besni zlo i naše živote stvara mračnim. Zato je njena pesma o Branku u karlovačku jeseni bila isceljujuća za mladu i stariju publiku, za njihove duše.


Damir Malešev, bivši đak karlovačke gimnazije, rani dobitnik nagrade „Branko“ za srednjoškolce, autor Brankovog kola, takođe je pročitao pesmu punu divenja prema lepoti Sremskih Karlovaca i Branka. Stražilovac Perica Markov je na svoj prepoznatljiv način pročitao dve pesme posvećene Branku. Poseban način govorenja poezije krasio je i nastup Jelene Aleskić, raniju dobitnicu „Pečata varoši sremskokarlovačke“, koja je izgovorila pesmu iz novog rukopisa. Iz Banjaluke pristigao, Milan Rakulj, laureat i „Stražilova“ i „Pečata varoši sremskokarlovačke“, pročitao je pesmu posvećenu Branku-šahisti, koji je šaha „igrao vrlo vešto i brzo povlačio figure“. Sonet Nikole Rausavljevića ustvari je deo sonetnog venca posvećenog Branku, štp predstavlj poseban podvig, pogotovo među mladim pesnicima.

Zatim su mladi dramski talenti: Katarina Škrbić, Danilo Jovanović i Anđela Martinović, kao i autorka ovih redova Ana Gojković, govrili pesme o Branku iz pera Petra Petrovića Njegoša, Alekse Šantića, Desanke Maksimović, Skendera Kulenovića, Branka Ćopića, Raše Perića, Borislava Mihajlovića Mihiza i Nenada Grujičića.

Naglašavajući značaj proslave 200. godišnjice Branka Radičevića, i osvrtom na proslavu stogodišnjice 1924. godine u Sremskim Karlovcima, Grujičić je istakao da ga u svemu tome nesvakidašnjem drži osećanje prolaznosti i smrtnosti, naspram takvih intervala, kojima smo svi oivičeni i determinisani na ovom svetu. I da je zato važno pokloniti se večitom mladiću srpske poezije, Branku, koji se čvrsto utvrdio u vremenu i prostoru srpskoga jezika i evropske poezije romantizma. Potom se osvrnuo na neobičan detalj koji mu je dan pre promocije javila profesorica književnosti u Karlovačkoj gimnaziji, Jelena Marjanović, određujući darovite đake koji će čitati poeziju iz antologije o Branku. Rekla je da je jedna učenica izabrala i Grujičićnjvu pesmu za interpretaciju na promociji.

Promovisano "Kolo, kolo, naokolo“ Nenada Grujičića

Grujičić je publici otkrio istinu da on, za sve vreme otkad je na čelu Brankovog kola (od 1983.), nikad nije nastupio kao pesnik na Brankovom kolu, to jest na Stražilovu i u Karlovačkoj gimnazije – da je to smatrao neprikladnim činom i da bi osećao neku vrstu stida ako bi to učinio. Bio bi to eklatantan sukob interesa i zloupotreba pesničke pozornice na Stražilovu i u Karlovačkoj gimnaziji. Iako drugi pesnici na čelu sličnih institucija ne obraćaju pažnju na to, Grujičić nikad nije prekršio reč datu samome sebi da neće nastupati kao pesnik s drugim pesnicima na Brankovom kolu koje vodi. Međutim, sad je bio zatečen velikom Brankovom godišnjicom – dva stoleća od pesnikovog rođenja, i dirljivim gestom učenice koja je izabrala baš njegov sonet „Bezimena“. Poslednji put na Brankovom kolu pročitao je pesmu na Stražilovu kada mu je, na promociji prisutni pesnik Milan Živanović, svečano uručio nagradu „Pečat varoši sremskokarlovačke“ (1979).


Naveo je da je u par navrata odbio i želju velike glumice da govori njegovu pesmu na svečanom otvaranju Brankovog kola. Zato je danas bila privilegija čuti pesmu čoveka koji četiri decenije vodi Brankovo kolo, pesmu iz antologije o Branku na „Prolećnim Brankovim danima 2024“, pesmu interpretiranu od strane đaka Karlovačke gimnazije kojima je Brankovo kolo darivalo za dvestoti Radičevićev rođendan dvesta antologija „Ao, danče, ala si mi beo“, što je svetski gest za kakav nismo čuli da se igde dogodio.

Rastko Lončar, koji je bio i urednik ove antologije, istakao je značaj ovakvog projekta što slavi Branka Radičevića kao pesnika koji i danas živi u primerima savremenih kompozitora. Naglasio je da antologija nosi obeležje Grujičićevih živih interesovanja u književnosti i kao takva predstavlja izuzetan događaj povodom velikog Brankovog jubileja. Milan Gromović je antologiju povezao sa Grujičićevom ranom knjigom o Branku (1984) i ukazao na žanrovsku zagonetnost ovakve knjiga koja se kreće između antologije, hrestomatije, almanaha ili zbornika, a onda pronalazi srećan naziv – cvetnik. Istakao je da je Grujičić institucionalno važan kao uticajan pesnik i kulturni poslenik što podržava mlade i objavljuje im vredne knjige u Brankovom kolu, koje se često ovenčavaju i nagradama. Takvi pesnici pisali su i o Branku i svoje zasluženo mesto našli u ovoj zlatnoj knjizi.

Na kraju promocije, u prepunoj sali Karlovačke gimnazije, đacima je darivana antologija „Ao, danče, ala si mi beo“, koju su osim autora, potpisivali i zastupljeni pesnici. Po izjavama publike bio je ovog događaj koji se pamti, koji osvežava i raduje, gde je svako sa nesvakidašnjeg pesničkog podneva za Svetski dan poezije otišao kući sa izuzetno vrednom knjigom u naručju.

Ana Gojković