Čađavi srećonoša

Ilustracija | PixabayPavla odžačara svi u gradu dobro znaju. Ako ni zbog čeg drugog, a ono zbog toga, što se, kad ga sretnu, za dugme uhvate. Kažu, da to donosi sreću, bar za taj dan. Još ukoliko uspeju da mu i dlaku iz žičane četke izvuku, sreća je „sigurna“. A naši ljudi sujeverni! Da li je to baš tako, ko će ga znati. Tek legenda o odžačarima i sreći, ostala. Pitali mnogi i Pavla za to, a on odgovarao da je nešto o tome čitao, još dok je zanat učio. Veli, da je pisalo kako su rudari danima, bez uspeha da pronađu zlato, kopali i udarali svojim krampovima, kad je ispred kopa naišao odnekud odžačar, a neki od rudara mu rekao:

„Evo čoveka koji zarađuje crni hleb kao i mi!“

Po odlasku odžačara, prvi koji je krampom u otkop udario, pronašao je zlato. Da li je to istina, ko zna, ali od tada se veruje da garavi odžačari donose sreću. I ljudi nastavljaju da se i dalje za dugme hvataju, pri svakom susretu sa njima.

„Garavi jesmo, ali da sreću nosimo, onda bi je prvo sebi dali i ne bismo radili ovaj posao, već neki lakši i gospodskiji“, znao je da odgovori Pavle. Ali je, priča dalje Pavle, ovaj posao mnogo zavoleo. Jest da se vere po tuđim tavanima i krovovima, no, na jednom mestu tokom čitavog radnog vremena, ne bi mogao da sedi. Ovako je uvek negde napolju, susreće ljude i sa njima se druži, zbija šale, ponekad ga i pivom časte. Naiđe počesto i na samu gazdaricu! I dok joj muž vredno radi na svom radnom mestu, i Pavle se „zdušno da na posao“. Usrećuje domaćicu.

Danas je pravih odžačara sve manje, mada nemaju svi centralno grejanje u svojim kućama. Narod navikao da zapostavi čišćenje dimnjaka, iako se oni moraju očistiti od smole i čađi bar jednom godišnje. Inače, zna i vatra da sune, i eto nevolje. Tako je i ovo zanimanje, kao i mnoga druga, danas u izumiranju. Interesovanja mladih, niodkuda. U ovom poslu, kad se ne pazi dovoljno, vrebaju i mnoge opasnosti. Da se padne s krova, sačuvaj Bože! A dok čiste nečiji dimnjak, postoji i mogućnost da se otruju od čestica gareža i čađi, pa i od samog mirisa. Zato i stavljaju marame preko nosa i usta, a moraju, kao i rudari, svakog dana da piju mleko.

Činjenica je da se iz mnogih dimnjaka sve ređe vijori dim, i da Pavle svakim danom ima sve manje posla. Zato on, kad god je slobodan u svojoj kući radi i drugi posao. Plete korpe, košarice, pa i papuče od vrbovog pruća, rogoza, kukuruzne ljuštike, slame. Samo od čišćenja dimnjaka, više se ne može živeti.

I pored predmeta od najsavremenijih materijala, još ima ljudi koji traže toplinu i miris onih starih vremena, kada se pravilo sve od čistih prirodnih i uvek dostupnih materija. U Banatu se nekad plela i obuća od rogoza i ljuštike, kao i mnogi ukrasni predmeti, a korpe od vrbovog pruća su bile u svakom domaćinstvu. Tako je Pavle kroz igru i smirenost u svojoj duši, zarađivao još neki dinar.

Od materijala za novi hobi, najčešće koristi oguljenu ili neoguljenu vrbu. Poneko okreše vrbove grane dok je još lišće na njima, a neko u jesen, kada ostanu bez lišća. Tada se pristupa sortiranju po veličini i debljini grančica, sve se vezuje u snopove i priprema za kuvanje, koje traje i po šest sati. Onda se pruće ohladi, zguli mu se kora, osuši. Kasnije kad se radi pletenje, suvo pruće se namoči u hladnu vodu, kako bi mu se vratila prirodna elastičnost za pletenje. Ponekad grančice Pavle mora i češće močiti, ili sunđerom kvasiti, kad duže vremena radi neki predmet.

Postoji više vrsta vrba, koje služe za pletenje.Najkvalitetnija je ona crvenkaste boje, a ima ih i žućkastih i zelenih. Belo vrbovo šiblje se dobija tako što se reže pre sazrevanja, obično u leto. A nije svejedno ni sa kakvog je zemljišta vrbovo pruće uzeto, jer tvrdo tlo daje i tvrđe drvo, koje se teže plete. Ponekad se, npr. kod pletenja staklenih rakijskih balona, vrbovo pruće cepa po dužini, a može se, radi lepšeg izgleda, i lakirati. Kod svakog pletenja je vrlo važno da se grančice sabijaju nekim tvrdim predmetom, da se kasnije ne bi pod teretom razilazile. Na kraju se obrežu grančice koje strče i naprave se drške.

Pavle kazuje da je i ovaj posao opasan, pogotovo kad se ne pazi dovoljno. Ono, ne može se povrediti kao kad bi kao odžačar pao s krova, ali može ozlediti i sebe i druge dugim vrbovim grančicama ili dok barata nožem. Naročito mora čuvati lice i ruke, jer i te tanušne grančice mogu biti opasne.

Gotove proizvode, supruga mu iznosi i prodaje po pijacama i vašarima. On kaže da tamo neće. Dovoljno je i što ih je napravio. Nek i ona nešto zaradi.

Vojislav Ananić