će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
ostale informacije ćemo blagovremeno objaviti
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
Autor: Cobija - Sopstveno delo, CC BY-SA 3.0, WikipediaKantar je stara sprava za merenje težine, kojom se od pamtiveka merilo žito u džakovima u vodenici, kukuruz, kao i seno koje se prodavalo na težinu. U Kini su pronašli starinski drveni kantar, koji je napravljen negde u prvom veku pre Hrista. Isto tako, ne može se ni jedna pijaca zamisliti bez kantara. Onog sa tacnom i tegom. A na vašaru se na onim većim, drvenim ili čak i metalnim, merila težina stoke i poljoprivrednih proizvoda.
Danas, u eri savremene tehnike, sve više odumiru nekadašnji zanati. O njima svedoče još jedino stari majstori. Jedan među njima je bio i majstor za pravljenje svih vrsta kantara, K. Feliks iz Sente. Morao je tačno znati koje veličine treba da bude svaka poluga, koje težine postolje na koje se stavljao teret za merenje. Sve je to uticalo na tačnost merenja. One tegove od 10, 20, 50 dkg do kilograma, dva, pet ili deset nabavljao je u zavodu za baždarenje. Tada je imao osamdeset i šest godina, ali ga one nikada nisu plašile. Dokle god je imao i trunke snage u svojim već ostarelim rukama, nije se predavao. Naprotiv, uvek je kritikovao ove mlađe što se toliko plaše rada.
Još je hodao kao mladić i bio u večitom pokretu. Iako je bio u penziji, stalno je našao nešto da napravi, popravi, učini nekome uslugu. Radio je četrdeset sedam godina, a ipak je imao samo minimalnu penziju. Malo, za njega i babu, kazivao je. Nešto je zarađivao i kad nekome nešto otkuje, ili napravi okov za već istrošena vučna kola.
Njegov zanat danas se potpuno ugasio. Nekada su kantardžije imale pune ruke posla, a došlo neko vreme da se kantari sve manje traže. Nije verovao da je i u bližoj a i daljoj oklini bio još po koji od takvih majstora. Ustvari, postoji i danas jedan majstor kantardžija u Temerinu. Dok je bio mlađi, imao je i dve vršalice, koje je sam i popravljao i održavao. Utihla su odjekovanja čekića o nakovanj, a alat majstor Feliksa je već tada mogao u muzej.
Nova vremena donela su i nova zanimanja, ali se nažalost i stara ugasila. Istina, i mladi danas više vole da rade lakše i čistije poslove. A, što se kantara tiče, sad su u modi one elektronske, digitalne vage. Čak se njima mere i utovarivači sa svom težinom.
Kantardžije, vagare ili carinike su nekad nazivali i one ljude koji su još u vreme Turaka bili zaposleni u državnoj službi, na nekoj rečnoj ili kopnenoj carini.
