Jeleni Lengold uručena međunarodna nagrada "Branko Radičević"

SREMSKI KARLOVCI - U najstarijoj srpskoj čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji, svečano je zatvoreno 52. Brankovo kolo koje je proteklo u znaku 140. godišnjice prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo. Time je u prvi plan podignuto Stražilovo kao srpski Parnas, kao ona svetlost maternjeg jezika koja se ogleda u jedinstvenoj „stražilovskoj liniji pevanja u srpskom jeziku“. Svečanost je otvorena nastupom hora Karlovačke gimnazije kojim doriguje profesorica Mila Radonić.

Centralni događaj na svečanom zatvaranju 52. Brankovog kola bilo je uručenje Međunarodne nagrade „Branko Radičević“ Jeleni Lengold za ukupno pesničko i književno delo. Nagradu je uručio Nenad Grujičić, predsednik žirija, u kome su još bili Andrea Beata Bicok i Radmilo V. Radovanović.
Jelena Lengold je zahvalila na nagradi koja joj u ovom trenutku puno znači s obzirom da joj je jedna druga nagrada iz Vojvodine, iz Novog Sada, pre dve godine bila od strane žirija dodeljena a onda nikad uručena, zapravo oduzeta, što ju je veoma pogodilo. Ali, na stranu sve to, rekla je Jelena Lengold i dodala da je ovih dana, čitajući Branka nakon duže vremena, primetila da neke njegove pesme zna napamet i da ga to, pored ostalog, ne samo sa strane njenog iskustva, odlikuje kao velikog pesnika koji je etabliran u svesti naroda. Naglasila je da oseća posebnu radost što dobija prestižnu nagradu sa Brankovim imenom u najstarijoj srpskoj gimnaziji, u kojoj se Aleksije Radičević školovao.

Nenad Grujičić je istakao da je Brankovo kolo sve vreme, pored ostalog, bilo i ostalo korektivni faktor pesničke i književne scene, pogotovo u susret 200. godišnjici Brankovog rođenja, najpre na jakoj afirmaciji talentovanih mladih ljudi, a onda i na polju dodeljivanja nagrada na pesničkom polju i u književnom životu. Kao stvaralac, Jelena Lengold izražava ultrasvest o nemogućnosti stvaralačke simbioze umetnosti i politike. Ona se oslanja na prekognitivna svojstva talenta koji joj otvara najšira polja stvaralačke slobode. Grujičić je istakao značaj višedecenijske saradnje sa Karlovačkom gimnazijom i Karlovačkom bogoslovijom „Sveti Arsenije Sremac“.

Poezija Jelene Lengold uzima detinjstvo i svakodnevicu kao temporalni i prostorni mizanscen gde se ukazuju stvarnosni likovi i sudbine, događaji i doživljaji običnih ljudi. Prolazno i zemaljsko, zbiljsko i konkretno, predstavljaju osnovu za poetski maštarijum maternjega jezika u knjigama Jelene Lengold. Sve su to svojevrsne poetske kaže sa neprestanim otkrivanjem obilja čuda iz riznice stvarnosti i života porodice, procesa individuacije i formiranja pogleda na svet. Tu se javljaju i gotovo istiniti stihovi o odnosu muškog i ženskog principa, ushita i padova, ljubavi i razlaza, sa finim valerima humora i ironije kao oblika relativizacije ozbiljnosti problema i iskušenja.

U rubrici „Stražilovski laureati iz riznice Brankovog kola“, sa po dve pesme, nastupile su ranije dobitnice nagrade „Stražilovo“, vrsne pesnikinje Valentina Milačić i Aleksandra Marilović, obe iz Republike Srpske, te Ivan Despotović iz Beograda, dvostruki laureat Brankovog kola, kao i aktuelni dobitnik „Stražilova“ Dimitrije Nikolić, koji je nastupio i kao pijanista izvodeći kompoziciju Isidore Žebeljan „Dark Velvet“.

Mlada operska pevačica Natalija Erdeljan, u klavirskoj pratnji profesorice Maje Grujić, izvela je kompoziciju Miloja Milojevića „Jesenja idila“ na stihove Vojislava Ilića. Zatim je kvartet Karlovačke bogoslovije „Sveti Arsenije Sremac“ otpevao numeru iz srpske duhovne baštine: „Dogmatik petog glasa“ u zapisu Stevana Mokranjca.

Uz čuvenu i pevanu antologijsku Brankovu pesmu koja počinje stihovima „Pevam danju, pevam noću“, posvećenu Mini Kardžića, tokom svečanog zatvaranja najavljena je u više navrata proslava 200. godišnjice rođenja Aleksija Branka Radičevića, koja će biti na visokom nivou obeležena naredne godine.

BRANKOVO KOLO