Kvalitetna i potrebna promocija

NOVI SAD - U Arhivu Vojvodine održana je promocija knjige pesama  „Lija pandemija“ Nenada Grujičića, u izdanju Instituta za dečju književnost u Beogradu.  Ilustracije za četrdeset pet pesama u knjizi uradila je jedanaestogodišnja pesnikova kćerka, Danica Grujičić, učenica petog razreda OŠ „Nikola Tesla“ u Novom Sadu.

O knjizi su govorili dr Milutin Đuričković, predsednik Instituta – urednik  i recenzent knjige, i Rastko Lončar, pesnik i književni kritičar, a pesme čitala Danica Petrović, mlada dramska umetnica.  Na kraju ovog lepog i potrebnog, a nadasve kvalitetnog  programa  znatiželjnoj i zadovoljnoj publici obratio se autor Nenad Grujičić. U ime Arhiva publiku i goste pozdravila je Sanja Demirović.
Na samom početku programa  glumica Danica Petrović nadahnuto je pročitala uvodnu pesmu „Ljubav  protiv korone“:

Zatim je mlada glumica, pored drugih pesama,   u lepoj maternjoj melodiji svoga glasa pročitala i pesme „Prati ruke“ i „Vrući krompirići“, koje slikaju nametnutu potrebu u vreme virusa korona  da se ruke neprestano peru,  a da pritom ponekad zaboravimo i lice umiti, te radost u susretu sa „vrućim krompirićima“ u slast –  sa pavlakom i krastavčićima, kojima se toli ne samo  glad već i potreba da se izađe iz zatvorene kuće.

Rastko Lončar istakao je značaj ove knjige u svakom dobu koje ugrožava ljudsku slobodu i smisao života, knjigu kao manifest normalne egzistencije i pretrajavanja u vremenu.  To je knjiga koja slika porodicu kao osnovnu ćeliju društva, u ovom slučaju tročlanu porodicu samoga pesnika koji je u vreme zatvaranja u kućni prostor zbog pandemije virusa korona odlučio da svoju porodicu brani pesmom. Poezija mu je poslužila kao štit od planetarne napasti sa svim njenim fenomenološkim enigmama i medijskim manipulacijama i posledicama. 

Pesnik ne traži neke druge svetove već se okrenuo osnovnim stvarima i pojavama u kući dok traje pandemija na katancu. To su pesme o šahu,  drevnoj igri koja dinamično nastavlja da živi i u našem vremenu, o igri kartama „Remi“ i drugima, tv-slagalici, kvizovima, rebusima i skrivalicama u dnevnim novinama, o matematičkim zadacima, onlajn-nastavi u školi, pilavu, kuglofu, pudingu,  trešnjama, terasi za tatine sklekove i čučnjeve, spravama za vežbanje u stanu i svemu onome što se može u četiri zida opevati da bi se nadvisila neprirodna pozicija čoveka koji za vreme izvikane pandemije ne sme čak ni da zagrli druga i prijatelja, rodbinu i bližnje, gde maska na licu postaje mera planetarne predapokalipse. U knjizi  je i mama kao stubišna figura doma koja  čeka u redu u Pošti, odlazi u prodavnicu, na pijacu, da nabavlja hranu, pa potom sprema jela, ali i o maminom trčanju u kasne sate svaki drugi dan, pa o likovnom daru Danice kćerkice koja stalno nešto slika jarkim bojama i traži izlaz.

Milutin Đuričković ponovio je značaj pesnikove otvorene borbe stihom protiv virusa korona, borbe koja duhovno jača i zaceljuje čoveka naspram pandemijske muke. 
Korona virus kao planetarna pandemija nije do sada tematski obrađivana u našoj savremenoj književnosti za decu i mlade, istakao je Đuričković, i u tom smislu ova zbirka je svojom celovitošću potpuno originalna. Najnovija knjiga pesama „Lija pandemija“ Nenada Grujičića bavi se upravo tom problematikom, ali na jedan humorističan i nadasve maštovit način, sa puno igre, nonsensa i ironije – upravo onako kako to nalaže teorija igre Duška Radovića.

Dakle, duhovito i vrlo inventivno opisane su pojedine pošasti pandemije, kao i mnogi drugi detalji vezani za izolaciju u kućnoj atmosferi. Međutim, pored ironično-kritičkih, angažovanih i drugih tonova, u većini pesama ipak dominiraju poučni, vaspitno-saznajni i etički elementi, koji i te kako veličaju ljubav, zajedništvo i porodicu,

To je knjiga ljubavi u jednoj porodici koja time postaje jaka i nesavladiva, knjiga porodične sreće i jedinstva. Grujičić duhovito i poučno peva, ističe Đuričković predstavljajujići tu vrednost  kao važan  aspekt u procesu postizanju duševne katarze i obnavljanja  tradicije u novom vremenu.

Pri kraju nesvakidašnjeg programa, Nenad Grujičić je pročitao pesmu o šahu, jednu od nekoliko na tu temu, ističući da je šah bio spasonosna zona porodice tokom  pandemijskog zaključavanja. To je pesma „Mama Gaprindašvili i Dana Čiburdanidze“, u kojoj se nadmeću mama i kćerka, i uvek remiziraju, a svaka pomišlja da je svetska prvakinja, jedna od one dve čuvene šahovske  velemajstorke u drugoj polovini 20. veka, gruzijske genijalke, Nona Gaprindašvili i Maja Čiburdanidze. 

Privukavši potpunu pažnju publike, Grujičić je istakao da mu je pisanje knjige „Lija pandemija“ bio svojevrsni mač u borbi sa pošašću virusa korona i medijskog pretrivanja.  Bio je to period u kom se ukazala neljudska pozicija čoveka u zatvorenom prostoru sa neprestanim medijskim pritiscima, injekcijama, maskama i na hitnim lekarskim pregledima ako se samo „šmrcne na nos“ (R. Lončar) . 

Grujičić je objasnio je način stvaranja „Lije pandemije“  ustvari njegov kreativni princip u procesu nastajanja  svih dosadašnjih knjiga, počev od prvenca „Maternji jezik“,  da on životno oseća potrebu da se poezijom kao sabljom dimiskijom,  kao najvišim oblikom književne pismenosti suprotstavi anksioznosti i pometenosti savremenog čoveka i mase u pandemijskim uslovima  i drugim neprirodnim prilikama. Otuda su pesme i šaljive i ozbiljne, i za decu i mlade, ali i za odrasle čitaoce (M. Đuričković), one su ovojevrsna odbrana sveta i ljudske normalnosti.

Publika je svaku pesmu nagradila dugim aplauzom, a na završetku promocije radosno pristupila stolu sa knjigama gde je bila u prilici da dobije sveže posvete sa raspevanim potpisima poznatog pesnika (pisca) i dosad nepoznate ilustraturke (slikarke) iz porodice Grujičić. Nema sumnje da je ova promocija pokazala svoja lekovita svojstva sa pozitivnom energijom prave poezije, pa je kao duševni melem legla na rane ugroženog savremenog čoveka. 
 
M. Borić

ČISTAČICA

I, šta raditi dok korona hara,
mada mnogi kažu da je to prevara.


Bila il’ ne bila, nije više važno,
kada sve sagledam, ovo je prestrašno,


pa krpu uzimam i kanticu vode
da čistim po stanu – da korona ode.


Da, obična voda, najbolja je sada,
pandemija lija ćoškovima vlada.


Paučina tu je muve pohvatala,
o, metlice moja, na svemu ti hvala! 


DAROVI ZA BAKU I DEKU


Gladni u Palanci dekica i baka, 
dragocena za njih čorbica je svaka.


Deda traži mesa sa svinjskoga rebra,
jagnjetinu seckanu, šnitu belog hleba.


A baki je dovoljno da cigare dimi,
nikotinski tako vitamine primi.


A Milena kćerka, sa veselim smehom,
hoće da im pomogne – teško je sa grehom.


Nekoliko kesa nabavila svega
pa žuri kroz Futog, kraj Begečkog brega.


Kraj kapije stoje kao deca gladni, 
izbečeni deda, baba stomak gladi.


Zubi nisu važni, ne mora ih biti, 
i bez zuba hrana može se mrviti.


A treći će zubi, k’o u kakvom čudu,
nići kad oboje više gladni budu.


Milena predade sve što slučaj stvori,
baba svoj novčanik odmah tu otvori,


i izvadi pare, mora nešto dati,
mora kćerki svojoj taj ručak da plati.


Al’ Milena neće, odbija sav novac:
Neću da zbog novca ručak bude rovac*!


_________
*rovac –  razlog za nesporazum, sukob i svađu



ŠTA TO HOĆE ZUBIĆI


Novi zub se sprema da izleti naglo,
o, živote, tajno i pregusta maglo.


Zar se svi zubići moraju klimati,
i uopšte zašto treba ih imati.


Bolje da bezubi hodamo po svetu,
to bi svima bilo najmanje na štetu.


Eto moja baka i dobri dedica –  
bez zuba im gornja i donja vilica.


Počupaću svoje da na babu ličim, 
a ne da klimaju – da zbog toga kričim.


Kalodont miriše, četkica ga voli,
ko god pere zube, ništa ga ne boli.


PERČIN U TANjIRU

Al’ se pasulj klopa
kuvan sa rebrima,
grabimo ga – opa, 
svima ukus štima.


Ali perčin* pade 
s desne strane uva,
u tanjir se dade,
gle, odleti muva.


Dana nije stigla
kosu da pritegne,
pa mama skočila
gumicom da stegne.


Ručak dobro prođe,
a stomaci rastu,
čačkalicu glođem – 
daj za zube pastu!


DOK KORONA TRAJE


Bože, što je lepa trava,
od miline bridi glava,
nikad lepša zemna java,
a nad šumom kapa plava.


Sa planine toči lava,
ljudi, to je divna strava.
neka ti je, Bože, slava,
rekao i Sveti Sava.

(Pesme iz knjige „Lija pandemija“ Nenada Grujičića)