DESANKA MAKSIMOVIĆ PONOVO U BRANKOVOM KOLU: Danica Petrović dočarala veliku srpsku pesnikinju u Sremskim Karlovcima

SREMSKI KARLOVCI - Na „Prolećnim Brankoviim danima 2023“, u okviru novog programa, u osnovnoj školi "23. oktobar" u Sremskim Karlovcima, izveden je odlomak iz predstave "Desanka" Rastka Jevtovića, u interpretaciji talentovane i posvećene dramske umetnice Danice Petrović, višegodišnje saradnice Brankovog kola koje ovih dana svetkuje 199. godišnjicu pesnikovog rođenja.

Predstava je izvedena povodom tri decenije od odlaska sa ovog sveta velike srpske pesnikinje Desanke Maksimović, koja je i sama mnogo puta nastupala na Brankovom kolu. Čuvena je fotografija Slobodana Miletića iz 1972. godine, na prvom Brankovom kolu - Desanka pored čuvene česme "Četiri lava" u Sremskim Karlovcima, sa mlazom vode na dlanu.
U ulozi Desanke, mlada glumica se pojavila pred učenicima šestog razreda, rukovođenim nastavnicom srpskog jezika Danijelom Nikolić. Đačke oči netremice su posmatrale i upijale svaku reč nadahnute glumice. Potpuno se predavši ulozi Desanke, Danica je ostvarila kreativni dijalog s đacima asocirajući tako da je i sama pesnikinja radila u prosveti.
Adaptirajući ovu predstavu namenjenu odraslima tako da bude potpuno adekvatna i štaviše vrlo korisna đacima osnovnoškolskog uzrasta, mlada glumica pričala je o Desankinom obrazovanju i – učitelju, prema kojem (sumnjalo se) gajila je izvesne simpatije. Tako je suptilno pružila mlađanoj publici prostor da se identifikuje s obzirom da su i sami u uzrastu prvih mladalačkih zaljubljivanja.

Danica Petrović animirala je đačku publiku podsećajući ih na ličnosti iz književne tradicije koje su na razne načine u sprezi sa Desankinim likom poput Branka, Njegoša, Isidore, Mihiza, kao ličnosti iz istorijsko-kulturne baštine poput cara Dušana Silnog, sa kojim korespondira kroz zbirku "Tražim pomilovanje".


U duhu tragova iz putopisa, nalazeći na globusu ispred sebe (koji je krasio prostor kao redovni đački rekvizit), Danica Petrović je govorila o Desankinim putovanjima, pominjala i na globusu pronalazila i sâm Pariz u kojem je Desanka boravila.
Prenela je i vaspitno-didaktičke i istorijske poruke osvrćući se na tragični događaj streljanja srpskih đaka u Kragujevcu tokom Drugog svetskog rata od strane nemačkih vojnika koji su vođeni svojom agresivnom ideologijom doneli smrt i u naše krajeve. Taj tragični događaj biblijskih razmera opevan u Desankinoj "Krvavoj bajci", što je emotivno snažno delovalo na mališane koji su približnog uzrasta kao i postradali srpski učenici, te su se mnogi stresli nad užasom koji se pre osam decenija zbio u srcu Srbije.

No, ipak, Desankinim refreničnim i ljupkim rečima: "Sve je to život", vraćala je dramska umetnica osmeh na lice đaka i veru u život, u opstanak ljudi „na strašnom mestu“ balkanskom. Tako je motivisala đake da se stoički postavljaju prema nedaćama koje nepredvidivi život nosi.


Vrlo nadahnuto i naizust, dve učenice šestog razreda kazivale su po jednu pesmu Desanke Maksimović, "Sreća" i "Strepnja", pokazujući da i same imaju dar za eventualno bavljenje glumom ili poezijom, disciplinama koje traže neprekidno ispoljavanje talenta za urođeni dar.

I kostimom i likom, gestom i glasom, Danica Petrović dočarala je i na trenutak oživela Desanku Maksimović, što su đaci nagradili i gromoglasnim aplauzom. Kada su već sva bića smrtna, izuzetna je moć i privilegija umetnosti da otrgne od zaborava prolaznog i trošnog čoveka. Srećom, poezija pravih pesnika ostavlja najdublji trag u vremenu o autorima večnih stihova. Među đacima je ovog dana zaista koračala neumrla Desanka Maksimović, i oni će zasigurno dugo pamtiti ovaj susret s mladom glumicom Danicom Petrović. Verujemo da se i sama Desanka negde gore, iznad karlovačkih zvona i oblaka, osmehnula izmolivši pomilovanje i blagorazumevanje za sva živa, a najpre, za grešna ljudska bića.

Dragana Lisić


Desanka Maksimović
ZA NEROTKINjE

Za žene koje nisu dale
Bogu Božije ni caru carevo,
koje nisu zanjihale
u kolevci dete,
za neblagoslovene,
za žene koje pred sobom nose
transparente snova i mašte,
u čijem krvotoku samo pesme šume,
za one čija srca plode
mirisi i žubori vode,
čija su naručja puna samo oblaka,
koje kao ptice nad zemljom prave gnezda
i vodeno cveće lepote rode.
Za svakoga koji izlazi iz reda
svakodnevna,
naviknuta,
koji opčinjen luta
nekud van druma drevna.
Tražim pomilovanje, dragi care,
za one koje su od mladosti rane
privolele se carstvu poezije,
koje trepere vazdan kao breze,
i mesečinom se zanose kao barka,
za Jefimije,
za svete Tereze,
za svaku Safo
i Jovanku od Arka,
za sve zanete i nedovršene,
i za mene.