će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
ostale informacije ćemo blagovremeno objaviti
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
SREMSKI KARLOVCI - „Svetski dan poezije“ na „Prolećnim Brankovim danima 2023“, osenčen proslavom 199. rođendana Aleksija Radičevića, bio je posvećen i mladim pesnicima Brankovog kola. Odani sebi i instituciji koja im je štampala knjige, mahom prvence, i ovenčala ih nagradom najlepšeg imena u srpskoj književnosti, oni su došli u Sremske Karlovce da obeleže 50. godišnjicu prestižne nagrade „Stražilovo“ u biblioteci koja nosi ime velikog pesnika našeg romantizma, koji se od 1835. do 1841. godine školovao u najstarijoj srpskoj, čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji. A Ivo Andrić je rekao: „Mladost nalazi snage i vremena za sve; mlad čovek ne vidi kraja ni svojoj snazi ni svom vremenu.“ U biblioteci „Branko Radičević“ nastupili su: Dragana Lisić (koja je bila i moderatorka programa) Aleksandra Marilović, Milica Milenković, Nikola Rausavljević, Jelena Vujanović i Suzana Rudić (čija je jedna pesma po njenom javljanju pre održanog programa, po dogovoru, pročitana).
Dragana Lisić
BIOGRAFSKA
Mene je majka umalo rodila U kombiju na pola puta do porodilišta Dok je vozio stric Jer je bio trezniji od tate I jedini kod kuće „Jel muško?“ pitala je komšinica „Muško s greškom!“ rekao je tata Eh tata, da znaš da si bio vidovit Od ženstvenosti i danas imam Samo tu grešku – žensku pišu Nije se osvrtalo na oktobarsku kišu Pilo se tri dana u moje ime Iako ga tad još niko nije znao Pa četvrti nije bilo šta da se jede Al kad je bal nek je bal, beg nije cicija „Zvaće se Dragana Po mojoj babi Dragici“ Odluči tata, a mama obori pogled „Nek bar bude draga i mila“ Prozbori, al nije ni snila Da ću da radim isključivo ono Što mi je srcu drago Da ću biti drska i preka Umeti stati i ostati I pobeđivati i nemilo i nedrago Nisu imali za Pampers „Peri pelene u ledenoj vodi sa bunara Ili je grej na smedervcu, snašo Kad si se jebala bilo ti je slatko A posle jebanja zalud kajanja" Al šta zna baba s jezikom zmije Ima kajanja, ima bola, ima i depresije „Htela sam da te uzmem I da skočim u onaj bunar Da skratim muke i sebi i tebi Jer ne pada iver daleko od klade A para se na paru lepi I tebe čeka čemer i jad Za druge je mir, sreća i sklad“ Beše i majka vidovita Al’ ja za sudbinu ne marim Dajem svaki atom snage Da budem srećna kad ostarim „Ona je prva od nas koja ima fakultet Ona je jedina koja može da obiđe svet“ „Nas dvojica sami s tobom A ti plačeš, muči te tiba, Malo čaja, pa malo mleka, Opet čaja, mleka pa piva I kad se ukakiš – kô nova A bila si lepa ko anđeo, Dado“ Moj stric je znao lek za sve I umeo da prepozna lepotu Pekao mi pomfrit i vodio me na pecanje Šteta, samo četrdeset godina osta u životu Tetke su me poljubile u obraz Pa zato sad imam rupice Kažu deformitet nekog mišića na licu Al’ nauka priča koješta, to je Da sahranim suzu u tu jamicu Zato nemoj da lažeš sebe Da možeš da mi lomiš srce, mamiš suze i skidaš krunu Ja nosim u tim plavim očima Teret poslednjeg izdanka loze U njima svi moji preci trunu I svi oni sa mnom svetu prkose I štagod kogod kaže, ja oca čujem „Ti si ćerko tatin sin, sa tobom se ponosim“
Aleksandra Marilović
NEMA BJEŽANjA
Ja znam I da skrijem tu Crvenu spravicu, Odnesem je daleko, daleko, Preko sedam gora, Iza sedam mora, Skrijem u najljući mrak, Sa novom zorom Svanuće na suncu...
I ne da se zakopati, I ne da se utišati, I ne da se zatabati, Sakriti, zamagliti...
Ako je zakopaš, I ako je zatabaš Sa sedam lokota zaključaš... Iz dubine će zakucati, Nožem o vrata zalupati...
U nekoj ludoj igri, U šaljivom plesu Zubima će te isjeći, Na duploj vatri peći... I ako je dan skrije U snovima sve, Sve će ti reći...
Milica Milenković
VOJSILOV MONOLOG
(uvod)
U ime Oca i Sina i Duha Svetoga, ja sluga Božji Kostandin Čatac
...od svih poslednji i grešniji svagda slab i trom za podvizavanje duhovno...
u odrazu vode vidim lice dobijeno po zadatku rekoše božanskom a iskri jedino životinjska krv sa koje je odrana koža pa razapeta da prihvati nebo i pismena darivana od boga
Ime moje svetovno prebira po vodama koje teku niz planinu Traži odraz izgubljen u putu dolaska ovamo po zahtevu sveštenika Georgija koji je svoje ime izmenio za račun države
Usamljenost me goni poput onih Grka što u ove dane opsedaju Trnovo Dobro bi im došao Trojanski konj da njime zavaraju malo sveta na zidinama gradskim što vapije ka Bogu
Ovde se istorija iz dana u dan ponavlja nisam ni prvi ni poslednji pisar nisu ni prvi ni poslednji osvajači napila se zemlja krvi prevare i laži i tek će piti a ova noć, ova planinska noć zavija kao šakal pred torom ovaca
Preživaljavam sav život Isusov i Jovana Preteče, a Gnjurača zvanog Izjutra ga rađam u izvorskim vodama i krštevam rukom pomazanika Propovedam njegovu reč kao da iz mojih usta izlazi Spuštam se u tišinu kao da je ovde nema dovoljno Raspinjem ga na krst da bi što pre vaskrsao
Vekovi će proći od tamne ove ratne noći i misliće da sam stihove pisao pevajućeg srca u tišini Niko nikada neće znati da čujem opsadu gore na severu i čekam da zađu u ova brda Ali pre toga, po jedan lepet krila, po jedan lepet krila vrane ostavljam između poslednjih amin amin amin.
Nikola Rausavljević
NALIK NA PESMU
Da mi daš jednu vlas Pevao bih na sav glas.
A za dodir šta bi dao? Pevao bih, ne bih stao.
Budi malko u blizini, Poezija čuda čini!
Jelena Vujanović
PJESMA SVAKE ŽENE
Eh što nije neki rat, pa da ginem za ideale. Poslije smrti da me svi hvale kako sam hrabra i požrtvovana bila.
Bolje to, nego što ovako umirem zbog nas, pa će reći krepala je kao pas lutalica, sama i ostavljena.
Eh, što nije neki rat, da poginem od bajoneta pa da se oprostim od ovog svijeta dostojanstveno dignute glave.
Bolje to, nego da izdahnem bijedno ovako, pa da u čaršiji priča svako: „Jadnica, vjerovala muškarcu“.
Eh, što nije neki rat, jer niko ne pamti budale što su zbog neuzvraćene ljubavi pale bez ijedne kapi krvi.
Suzana Rudić
TE NOĆI KAD OSTARIM
Rešiću ukrštene reči, Ostaviti šifre da se talože Među talasima noći u kojoj se ne prepoznajem. Pričaću sa tobom zašto ne volimo sneg. O vejavicama bojažljivih misli Što proleću u pogrešan čas. I kol’ko je vreme posle nas primilo boju korozije.
Pričaću sa tobom koliko je Dobro sresti se sa mnom u monologu Posle otkinutih minuta u noći Koju volimo sa najtišim bremenom... Te noći kada ostarim znaćeš ono Što moje ćutanje ne ume da izgovori...
Te noći kada ostarim, potrčaću ka putu kolevke Koja će me roditi sa nesanicom manjom nego večeras. Potom, zapitaću se koliko su jutra ostavila pečata Rađajući me iznova i iznova.
Te noći kada ostarim, znaću ništa i sve. Zovite me drugim imenom. Možda... Ana ili Marija. Kako god. Obe u meni pišu istu priču sa drugačijim krajem.
SREMSKI KARLOVCI - „Svetski dan poezije“ na „Prolećnim Brankovim danima 2023“, osenčen proslavom 199. rođendana Aleksija Radičevića, bio je posvećen i mladim pesnicima Brankovog kola. Odani sebi i instituciji koja im je štampala knjige, mahom prvence, i ovenčala ih nagradom najlepšeg imena u srpskoj književnosti, oni su došli u Sremske Karlovce da obeleže 50. godišnjicu prestižne nagrade „Stražilovo“ u biblioteci koja nosi ime velikog pesnika našeg romantizma, koji se od 1835. do 1841. godine školovao u najstarijoj srpskoj, čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji. A Ivo Andrić je rekao: „Mladost nalazi snage i vremena za sve; mlad čovek ne vidi kraja ni svojoj snazi ni svom vremenu.“ U biblioteci „Branko Radičević“ nastupili su: Dragana Lisić (koja je bila i moderatorka programa) Aleksandra Marilović, Milica Milenković, Nikola Rausavljević, Jelena Vujanović i Suzana Rudić (čija je jedna pesma po njenom javljanju pre održanog programa, po dogovoru, pročitana).
