će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
ostale informacije ćemo blagovremeno objaviti
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
SREMSKI KARLOVCI - Upravo se pojavila nova knjiga pesama za decu Nenada Grujičića, „Lija pandemija“, u izdanju Instituta za dečju književnost u Beogradu, ilustracije uradila Danica Grujičić (jedanaestogodišnja pesnikova kćerka), a pogovor napisao Milutin Đuričković.
U pogovoru knjizi, urednik Milutin Đuričković je pored ostalog zapisao:
Misterija je osnovni element svake umetnosti, rekao je Bunjuel. Korona virus kao planetarna pandemija nije do sada tematski obrađivana u našoj savremenoj književnosti za decu i mlade. Najnovija knjiga pesama „Lija pandemija“ Nenada Grujičića, istaknutog pesnika, pisca i kulturnog delatnika, bavi se upravo tom problematikom, ali na jedan humorističan i nadasve maštovit način, sa puno igre, nonsensa i ironije – upravo onako kako to nalaže teorija igre Dušana Radovića.
Dakle, duhovito i vrlo inventivno opisane su pojedine pošasti pandemije, kao i mnogi drugi detalji vezani za izolaciju u kućnoj atmosferi. Međutim, pored ironično-kritičkih, angažovanih i drugih tonova, u većini pesama ipak dominiraju poučni, vaspitno-saznajni i etički elementi, koji i te kako veličaju ljubav, zajedništvo i porodicu, kao osnovne vrednosti društva i naroda.
U tom smislu Grujičićeve pesme, koje su skladno i efikasno rimovane, pokazuju šta se sve to događalo unutar mnogih porodica za vreme pandemije, kada se na primer nije redovno išlo u školu, ali kada se i u takvim uslovima širila pozitivna i kreativna atmosfera u kući, puna topline, razumevanja i ljubavi.
Boreći se perom protiv pandemije, pesnik istovremeno pokazuje koliko je angažovan i aktivan, a takođe i koliko je svim svojim bićem na strani deteta i detinjstva, te otuda njegova poezija ilustruje harmoničnu i idiličnu sliku u ovim surovim uslovima življenja. Relacije između članova porodice prikazane su dosta realno i bez neke posebne artističke glorifikacije, a to je svakako jedna od osnovnih estetsko-umetničkih dostignuća zbirke „Lija pandemija“, koja je ukrašena likovnim prilozima i ilustracijama pesnikove ćerkice Danice.
Iako su namenjene deci, Grujičićeve pesme uopšte nisu naivne i jednostavne, jer u svojoj simbolici i slojevitosti dodiruju i čitav niz drugih pitanja i problema iz sveta odraslih, što dovoljno govori o njihovoj univerzalnoj konotaciji i relativizaciji lirskog obraćanja mladima i odraslima („Intervju sa tajom“). Ne mireći se sa postojećim stanjem i pandemijskim pošastima u svetu, pesnik istovremeno ispoljava kolektivističku osećajnost i solidarnost, koja je opšteljudska i stvaralačka, odnosno u sadejstvu sa etičkim, sociološkim i pedagoškim načelima.
Porodična atmosfera je konkretizovan mizanscen u kome se dešavaju mnoge smešne zgode i nezgode, kao i svekolike manifestacije stvarnog i imaginarnog karaktera. U tom smislu, kuća i porodica su toposi nesputane igre i slobode, pogodni za razne maštarije i doživljaje, koji su vrlo podsticajni i intrigantni, u skladu sa „detinjim pokretom duše“, kako bi to rekao Bašlar. Grujičićeve pesme su pravi ditirambi porodične i dečije radosti, koji snažno i nadahnuto veličaju prave životne i pedagoške vrednosti zasnovane na istinskoj ljubavi i zajedništvu.
Pesme iz knjige „Lija pandemija“
TERASA
Ne znamo šta bismo u dane korone Da nema terase, najmilije zone.
Šest metara duga, svoje čari ima, otpola bez krova, gola s nebesima.
Tu cveće miriše što ga mama sadi. nozdrva se moja laticama sladi.
Čučnjevi od jutra, a na trećem spratu, najviše raduju mog bradatog tatu.
Fiskultura tu se na vazduhu radi, zadovoljan tata sedu bradu gladi.
Sva godišnja doba – raspored je isti, a sneg kad napada lopatom se čisti:
bacamo odozgo pahuljastu lavu, pazimo da kome ne padne na glavu.
Tu je šetnja zlato za sve troje nas, bez terase ne bismo znali šta je spas.
Tu se uvek može predahnuti malo posle šetnje da bi salo nam otpalo.
I zato počesto tu klopnuti želim, mama nosi pilav sa premazom belim.
I dok čudom trepneš, slistili smo hranu, iako toliko ne beše u planu.
Gle, i kuglof s medom stigao je pride, neka preko puta sve komšije vide.
O, teraso draga sa sunčeve strane, pesmom te venčavam u preteške dane.
VRUĆI KROMPIRIĆI
Pandemija došla, hoće li otići, ne znam, ali vidim stižu krompirići.
Alaj će nam mama apetit podići, iz šporeta vire vrući krompirići.
Na stolu se gorde beli tanjirići, mirišu u kući vreli krompirići.
Pavlakom bojeni mladi krastavčići, i sa njima jošte mlađi krompirići.
Klopamo, mljackamo, seku sekutići, jao što su dobri ovi krompirići.
Na terasi cveće, cvrkuću vrapčići, tope se u ustima slatki krompirići.
Hvala ti, mamice, nemoj nigde ići, potrebni su nama novi krompirići.
Jede se i sladi, lete leptirići, karantinski to su dragi krompirići.
I časkom nestaše vrući krompirići, tako ćeš, korono, i ti nam otići!
PANDEMIJSKI REMI
Evo danas mama nakon duže pauze radosno u ruke šah-figure uze
da pokuša Danu da pobedi sama, pa nije uzalud ona njena mama.
Bele se figure sa crnima bodu, Dana pokušava da pronađe zgodu
da smaže kraljicu mami iza leđa, onako sa konjem što logiku vređa.
Ali mama ne dâ, opire se snažno, povlači figure razumno, odvažno.
I kreću da jedu, menjaju figure, lovci s topovima po poljima jure,
gle, mama ostade sa kraljicom više, ne dade Danici uopšte da diše.
Ali sa kraljicom treba, sejo, znati, kralja saterati pa ga matirati.
Uzalud je mama jurila po ploči, i jednu i drugu zabolele oči,
sve je bilo džaba, od pobede ništa, mama nudi remi, i Danica blista.
U životu isto tako ti se piše, ne pobedi onaj koji ima više.
ČISTAČICA
I, šta raditi dok korona hara, mada mnogi kažu da je to prevara.
Bila il’ ne bila, nije više važno, kada sve sagledam, ovo je prestrašno,
pa krpu uzimam i kanticu vode da čistim po stanu – da korona ode.
Da, obična voda, najbolja je sada, pandemija lija ćoškovima vlada.
Paučina tu je muve pohvatala, o, metlice moja, na svemu ti hvala!
LIJA PANDEMIJA
Grbava se ona šunja nova lija pandemija, opasno se zbog nje kunja, ne pomaže ni hemija.
U celom se svetu dala da naudi svakoj duši, i u snu me prepadala, život bi mi da uguši.
A mediji ne prestaju da tovare grozne vesti, sa ekrana ne nestaju preporuke iz obesti.
Drugi vele – to je laga, nameštena priča svetska, ma nek’ ide sve dovraga, propaganda belosvetska.
Crna lija pandemija, injekcije, razne maske – uhvati me anemija, razboleh se ja do daske.
Nos mi curi, kihnem jače, očne kapke nešto štipa, baka teši: Milo mače, to je ona stara gripa.
Srećom, ljudi, pesma ova jača je od svih lekova, poezija me spasila, a lija se ugasila.
SREMSKI KARLOVCI - Upravo se pojavila nova knjiga pesama za decu Nenada Grujičića, „Lija pandemija“, u izdanju Instituta za dečju književnost u Beogradu, ilustracije uradila Danica Grujičić (jedanaestogodišnja pesnikova kćerka), a pogovor napisao Milutin Đuričković.
