Simultanka mladih talenata u Šahovskom klubu Novog Sada

NOVI SAD - Preko tri decenije, na Brankovom kolu traje pobratimski savez između šahista i pesnika. Večeras je završen 34. po redu Pesnički turnir u šahu na 51. Brankovom kolu, održan u Šahovskom klubu Novog Sada koji je nedavno obeležio stogodišnjicu svoga postojanja.

Šahovsku svečanost otvorio je Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola, istakavši da je šah mešavina, poezije, umetnosti i nauke, da je on ustvari igra koju ni sam čovek nije mogao stvoriti, već je u pravom smislu božanska, svemirska tajna i lepota. Odanost, čak i i fanatizam prema šahu, paradigma je za potpunu posvećenost poeziji. Na sličan, gotovo isti način pesnici se odnose prema beskraju maternjeg jezika i njegovim moćima u poeziji. Ali, šah je život – reče Bobi Fišer.

Bila je to večeras ustvari simultanka Dejana Omorjana i Lava Pajčina (rekordera po broju osvojenih titula i medalja kadetskih prvenstava Vojvodine). Priključio im se i njihov kolega Igor Stanković, koji je inače u Karlovačkoj gimnaziji na svečanom otvaranju 51. Brankovog kola, u prošli petak, pevao u horu-ansamblu Zmaj-Jovine gimnazije, pod dirigentskom palicom Jovana Travice.

Ostvareni šahisti nerado daju remi na simultankama (na dvadesetak tabli), a ako se dogodi, onda je to jedan ili dva, retko tri. Međutim, večeras su četiri igrača remizirali s Omorjanom, Pajčinom i Stankovićemi na sedamnaest šahovskih tabli.

Remi su „izvukli“ Teodora Jauković, Leonid Ivanović i Uroš Zarić, ali i domaćin Brankovoga kola. U organizaciji simultanke su učestvovali Željko Medar i Jasmina Cvijan, a sudija turnira bio Krasoje Notaroš.

Brankovo kolo je trima najboljima na odigranoj simultanki poklonilo pesničke knjige koje su juče na Brankovom kolu, na Stražilovu, dobile istoimenu nagradu. To su knjige Dragane Lisić, Tragovima, Danijele Regojević, Sjenohod, i Panoramu poezije đaka-pesnika Zmaj-Jovine gimnazije. Međutim, knjige poezije su dobili i drugi prisutni igrači, dar koji motiviše mlade da u jakim stihovima otkrivaju formule za stvaralaštvo i pronalaske na drugim poljima.

Osim pomenutih knjiga, Jasmina Cvijan dobila je na poklon još dve knjige: Pegazov gambit i Šahovođa, šahorizme Vladimira Jovićevića Jova (1950-2011) svojevremeno objavljene u Brankovom kolu. Krasoje Notaroš poklonio je Brankovom kolu punu torbu jedinstvenih poklona: magnetnu šahovsku tablu, vino Bermet iz Karlovačke patrijaršije i bedževe povodom stogodišnjice Šahovskog kluba Novog Sada.

Ko ne igra šah, zaista puno gubi, naprosto nalazi se u nekoj vrsti hendikepa, duhovno je siromašniji na ovome svetu. Ta stara, mistična, nepoznatog korena, savršena igra, borba belih i crnih figura, nadgornjavanja dobra i zla, erosa i tanatosa, predstavlja neiscrpno bogatstvo i za pesničku maštu, imaginaciju i inteligenciju. Kažu da čovek nije izmislio šah nego ga otkrio, zatekao od neke druge civilizacije koja nam se time javila i ostavila kosmičku poruku – za beskrajno raspetljavanje tajne. Šahu ništa nisu mogli ni kompjuteri, ni nove tehnologije, potpuno im se prilagodio, odnosno, nadišao ih svojom superiornom jednostavnišću sa bezbroj kombinacija i nijansi ljudskog uma. Ostao je nezavisan i svoj, pokazalo se da više daje nego što uzima.

Brankovo kolo