Nagrada „Stražilovo“ Božidaru Mandiću i mladim pesnicima

SREMSKI KARLOVCI - Na završnoj sednici 1. avgusta ove godine, žiri Brankovog kola u sastavu: Nenad Grujičić, Ivan Lalović i Rastko Lončar, jednoglasnom odlukom proglasio je ovogodišnje dobitnike nagrade „Stražilovo“: Božidar Mandić – za ukupno pesničko, prozno i umetničko delo, Danijela Regojević (knjiga „Sjenohod) i Dragana Lisić (knjiga „Tragovima...“) – za najbolje pesničke prvence objavljene u Brankovom kolu. Specijalna nagrada „Stražilovo“ pripala je panorami poezije đaka Zmaj-Jovine gimnazije“ u Novom Sadu.

Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) je posve osobena stvaralačka ličnost na našoj kulturnoj sceni: pesnik, prozaista i umetnik, osnivač ekološko-umetničke komune „Porodica bistrih potoka“. Objavio petnaest knjiga, dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Mandić je autor koji stvara u zagrljaju sa prirodom, daleko od urbanih privilegija i materijalističke grabežljivosti i interesa. Kao mladić, bio je jedan od aktera umetničke konceptualne scene u Novom Sadu gde, u konačnici, nije video izlaz za svoje ideje i životne projekte. Kao pesnik (i za decu) najbolje stihove napisao je upravo iz iskustva života u šumi, u smeni godišnjih doba pod nebesima u selu Brezovica na planini Rudnik, kod Gornjeg Milanovca. Pojava Božidara Mandića na umetničkoj pozornici predstavlja svojevrsno „strano telo“ u organizmu birokratski ustrojenog sistema. Ovaj pesnik, književnik i umetnik na svakom koraku ukazuje na suicidnu putanju naše civilizacije koja ne poštuje jednostavne zakone prirode, već ih napada i destruiše u ime korupcije i novca. Imponuju Mandićeva duhovna svestranost i radosna upornost u realizovanju jedinstvenog poduhvata koji iz godine u godinu dobija sve veću snagu, smisao i značaj predstavljajući značajnu ostavštinu u srpskoj kulturi. Misija Božidara Mandića poseduje kreativni potencijal i uticaj na mlade koji tek stupaju na pesničku i umetničku scenu, to jest okreću se konkretnim životnim putevima i rešenjima svoje egzistencije. To je misija zasnovana na velikoj poetičkoj razlici i drugačijem shvatanju koncepta sveta i umetnosti u odnosu na doktrine establišmenta sa trulim kompromisima i povlasticama.

Danijela Regojević (Banjaluka, 1998) nagradu „Stražilovo“ dobila je za „Sjenohod“, zrelu prvu knjigu poezije. Ova mlada pesnikinja poseduje veliku motivaciju da piše (peva) vladajući vrtložnim oblicima upečatljivih slika i prizora iz vanjskog i unutrašnjeg sveta. To je poezija koja govori u ime sopstvenog Ja, nema predrasude i granice u osvajanju tematsko-motivskih nivoa, bili oni ljubavni, socijalni, rodoljubivi iliti ma koji drugi. Pesnikinju pokreće kreativna sila koja uvažava intuitivno postavljeni zadatak u maternjem jeziku: demistifikovati ograničenost i kukavičluk, glupost i malograđanštinu savremenog sveta. Naziv knjige, „Sjenohod“, otvara brojne asocijacije, pre svega na „sjenu“ kao senzaciju suprotnu svetlosti. Senka kao simbol one delatnosti koja svoj legitimni izvor nalazi jedino i samo u spontanosti, u igri. Otuda učestala sintagma „igra senki“ u svetskoj umetnosti i kulturi, ali i u nazivu jedne pesme naše laureatkinje. Pesnički prvenac Danijele Regojević svojom kompaktnošću nadišao je inicijalne namere autorke, uverio nas da pesnici nemaju godine i da talenat kao izvorišna tačka postoji samim rođenjem. Ovde, dabome, susrećemo i svest o sopstvenom daru što je značajna privilegija u vremenu razbaštinjenja kulture i medijskog prostaštva. Već svojim prvencem, Danijela Regojević ovenčala se poezijom kao duhovnom lepotom bez koje nemoguće je živeti punim plućima.


Dragana Lisić (Novi Sad, 1998) ravnopravno je osvojila nagradu „Stražilovo“ za pesnički prvenac „Tragovima...“. To je knjiga koja „na dlanu“ pokazuje autobiografske slike odrastanja, to jest prizore procesa individuacije, predstavlja gornju tačku „sizifovskog puta“ koji, evo, urađa plodom, živom stenom podignutom na vrh Parnasa. Ovaj prvenac pleni nabujalom emocijom demistifikujući pritom sopstvene predrasude i zablude u ranim fazama stasavanja, to jest stvaranja poezije. To je bedeker „kroz trnje do zvezda“ (Per aspera ad astra) zasnovan na veri u čisto srce i jaka osećanja. Pesme su napisane u slobodnom i vezanom stihu, ponekad sa prikrivenom rimom. Ima fine, prirođene muzike u mreži ovih stihova: značenjski i maternji nivoi zvuka komplementarni su sa celokupnim habitusom pesme. Ovo je poezija koja već mirisom svoje prvine pokazuje da će se autorka usavršavati na zanatskom i poetičkom planu, osvajati što širu lepezu pesničkih oblika i formi, ali i svakodnevnih, vidljivih i nevidljivih tema i motiva. Valja primetiti da je knjiga mlade Dragane Lisić ispisana i u lirskoj supstanci jezika sa kritičkim razmišljanjem. Prvenac Dragane Lisić pokazuje treperenje plamena ljudske duše na ledu, u otopinama savremenog doba, razljuđenog i razboženog, daleko od žuđenog i sanjanog. Zato i postoje pesnici – da ta svoja, sa darom za dar, osećanja prenesu na druge, u lepotu i moć „maternje melodije“ kao jezika nad jezicima.
Specijalna nagrada „Stražilovo“ pripala je panorami pesama, „Nek’ ostane glas“ đaka Zmaj-Jovine gimnazije u Novom Sadu, u izdanju Brankovoga kola, koju je priredio pesnik, i profesor ove slavne školske ustanove, Rastko Lončar. U panorami se nalaze najmlađi pesnici: Aleksa Čuljak, Alen Gavrilović, Vanja Marković, Anđela Novakov, Dragana Jovanović, Marija Šatravka, Teodora Tomanović, Jovana Kuzmanov i Luka Petrović. Ova panorama dolazi kao svojevrsna kruna dugogodišnje saradnje između Brankovoga kola i Zmaj-Jovine gimnazije. Nastupi đaka ove gimnazije na Brankovom kolu uvek su predstavljali veliku radost (na primer, hor i ansambl), kao i dolasci pesnika i umetnika Brankovoga kola u ovu gimnaziju. Panorama uliva nadu da će se neko od mladih autora razviti u pesničku ličnost ili u stvaraoca iz neke druge discipline. U ovoj čuvenoj gimnaziji, pored niza znamenitih ličnosti u raznim oblastima, školovali su se i pesnici i pisci Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Milovan Vidaković, Jovan Grčić Milenko, Đura Daničić i Raša Popov. Sve u svemu, pred nama je nagrađena panorama žive poezije najmlađih pesnika Brankovoga kola i Zmaj-Jovine gimnazije, izvor novih potencijala, šansa da se u maternjem jeziku ovaploti novi izvor talentovanog pesničkog govora.

Ovogodišnje nagrade ''Stražilovo'' svečano će biti uručene na „rajskom Stražilovu“ 10. septembra, kod spomenika Branku Radičeviću (rad vajara Jovana Soldatovića), na 51. Brankovom kolu koje će trajati od 9. do 19. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu.

Prestižna nagrada ''Stražilovo'' postoji četrdeset osam godina i, po mnogima, uživa ugled priznanja sa najlepšim imenom u savremenoj srpskoj književnosti. Među dosadašnjim dobitnicima ovog priznanja nalaze se i Krstivoje Ilić, Pero Zubac, Luko Paljetak, Vojislav Despotov, Draško Ređep, Danko Popović, Slobodan Pavićević, Radomir Putnik, Žarko Aćimović, Anđelko Anušić, Ranko Čolaković, Todor Bjelkić, Mišo Avdalović, Dragoslav Dedović, Perica Markov, Dubravka Milenković, Milan Rakulj, Dušan Zaharijević, Dajana Petrović, Ivan Despotović i drugi.