Sonetni venac za Novaka Đokovića

U "Nedeljnom Blicu" 16. januara 2022. godine izašao je sonetni venac "Slamka među vihorove" Nenada Grujičića posvećen Novaku Đokoviću.

Donosimo venac u celini, sa ekskluzivnom napomenom u kojoj autor, pored ostaloga, objašnjava i zanatski deo ove vekovne pesničke tvorevine posvećene našem i svetskom najvećem teniseru i sportisti svih vremena.

Nenad Grujičić
SLAMKA MEĐU VIHOROVE

1.

Noć i dan se smenjuju u trenu,
smutno vreme preplavilo ljude,
medijima – igla u ramenu,
što ne može neka opet bude.

Mili Bože, na svemu ti hvala,
je li ovo sad poslednje vreme,
na čoveka podigla se ala,
pandemija satansko je seme.

Na ekranu uvek ista slika,
sa dušama potonuli ljudi,
medicinom hara politika,

planeta se još iz zla ne budi.
Depresija po licima gaca,
oko smrti život se palaca.

2.

Oko smrti život se palaca,
demon-zakon na sva zvona javlja,
poternicu Musolini štanca,
na glavu se nova zamka stavlja.

A sloboda, šta se sa njom zbiva?
Gde nestaše i čast i junaštvo?
Ali – jedna legenda je živa,
ne dâ svoga obraza budzašto.

Novi vitez, kazati se mora,
uzleteo s lopticom tenisa,
doputovô preko sedam mora

na kontinent kengurskih testisa.
I, odatle haranga na nj krenu,
vest za vešću prlja vaseljenu.

3.

Vest za vešću prlja vaseljenu,
zbogom svete nekadanji raju,
čovečanstvo izgubilo cenu,
trač i guba u nedogled traju.

A taj mladić duhovnoga vida,
sluša sve to u crnoj hapsani,
domaćini nemajući stida
vražjom vlašću su hipnotisani.

Preci su im domoroce tukli,
ubijali, u lance vezali,
beli moral do nule su svukli,

svi smo za njih sebri i vazali.
Nema kod njih Boga i svetaca,
aždaja se ognjevima baca.

4.

Aždaja se ognjevima baca,
nema mača a da je raspori,
po viziji presvetih otaca
stigô junak svojoj dijaspori.

Užičko se kolo raspomami
u Melburnu, pa neka se priča,
hej, dušmane, molim te ne drami,
ovde Novak pesmom se veliča,

a s razlogom, po Božjoj istini,
da, dabome, jer nepravdu trpi,
a ti masku s maske svoje skini,

mizantrope, u spljuvanoj krpi.
Eno vihor niz pustinju piri:
ko to svetsku silu uznemiri?

5.

Ko to svetsku silu uznemiri,
tlačen narod uz Srbina s’diže,
devet puta on pehar podiže,
a deseti žele da ne primi.

Kakva-takva demokratija je,
dala sudstvu moć da širi krila,
šta starije: kokoš ili jaje,
naučila školu svetska sila.

Advokati našega Novaka
pronađoše dlaku u jajetu,
to sudiji beše jaka kvaka

pa presudi u korist Noletu.
Pred sudnicom opet kolo vije
uzvrativši kao niko prije.

6.

Uzvrativši kao niko prije,
Đoković se nađe na slobodi,
nek se znade, silo, šta je čije,
i ko opet na tabeli vodi.

Ljudska rasa, odojče svemira,
jošte nema na Zemljici mira,
žbir poslušni vragu raportira,
sitnoj duši mrak na uvo svira.

I – nova se poternica šalje,
likuju i goli transvestiti,
opet šejtan za pravdu ne haje,

još će zala svuda namestiti.
Kad se ljuta taština potpiri,
đavolja se neman povampiri.

7.

Đavolja se neman povampiri
i nevolje grunu sa svih strana,
kleveta se za klevetom širi,
laž ostaje lažju neoprana.

Moje pleme snom mrtvijem spava,
pokunjene glave redom ćute,
gde vlast sikće, tu ne niče trava,
burgijaši novi rastvor mute.

Opet laju na Herkula sina,
plaše ga se da ih ne poruši,
vlastodršce sa blatnih nizina,

on s Olimpa gde beskraj pevuši.
Blago onom ko s njim suze lije,
oj, Novače, kao tebe nije.

8.

Oj, Novače, kao tebe nije,
jedna slamka među vihorove,
al’ čudo je šta u sebi krije –
rodno gnezdo, oči sokolove.

Kad te neko dotera do zida
i pomisli da si gotov tada,
tvoja misô talentom se vida
a taj drugi u bezdanje pada.

Obnavlja se hajka na te, druže,
raduju se skotovi- džulovi,
oko tebe zmijurine kruže,

u čeljust bi svaka da t’ ulovi.
Vesti pljušte kako kome prija,
krdo sluša, pokorno se svija.

9.

Krdo sluša, pokorno se svija,
svetski Moloh sve bi da proguta,
proklet zloduh, crna kukuvija,
niz kanjone senka smrti pluta.

Smisô nesta, zanemeli ljudi,
tone nada, huda glupost vlada,
došlo vreme razvrata i bludi,
ništavilo odsvud se prikrada.

Svuda drežde „socijalne mreže“,
no portale i lude platforme
ljudski mozak ne može da veže –

sadržaj je truliji od forme.
U gunguli svako svakog striže,
od ljudi se samo jedan diže.

10.

Od ljudi se samo jedan diže,
ti, Novače, u svome podvigu,
što si dalje, sa nama si bliže,
i kad – teško, ne zadaješ brigu,

jer tvoj beleg nebeskog je ranga,
ti pronosiš sa Balkana sagu,
sve poneo sa kućnog si praga,
porodični oreol i snagu.

Ao, danče, ala si mi beo,
govorim ti i dodajem stalno,
još bi’mis dugo gledati te hteo:

forhend, bekend, sve je maestralno!
Na sve strane pevam i to prija:
vidi, svete, ovo je Srbija!

11.

Vidi, svete, ovo je Srbija,
popolj-lisje, travke i latice,
ovde Novak na sve strane klija,
čuj slavuje, orlove, žar-ptice...

Svud zvukovi, mirisi i boje,
pesme mladih, berbe, vinogradi,
nad cvećem se zujne pčele roje,
život bruji i medom se sladi.

A okolo vatrometi straha,
maske kriju uplašene usne,
vukodlak bi jošte malo kraha,

nad Balkanom povečerje gusne.
Srbija se iz pepela diže
i njen Herkul što u Melburn stiže.

12.

I njen Herkul što u Melburn stiže
da pobedi vešce i zduhače,
rasnu mržnju što zarazno gmiže
i smak sveta, potopske jahače.

A s najgorim hoću da se borim,
tu je moja ruka i pobeda,
iz tog boja semenku da stvorim,
da iz ploda narod me pogleda.

Ao, svete, mio i premio,
sva vremena u tebe su stigla,
krasno li te Višnji udesio,

mi smo sitna, ali važna cigla,
čak i ako cipela nam zine,
ćeraj, sine, ciklone i tmine.

13.

Ćeraj, sine, ciklone i tmine,
neće torbar udariti na te,
ti se čuvaj ljudske zapremine,
ona šalje atomske granate.

Nado moja, nisi valjda pena,
svet će ovaj opstati sa Bogom,
planeta je kao mila žena,
porodiće dobara još mnogo.

Iskušenja na sve strane plamte,
daj blagoslov onom ko te ganja,
kajanja se i oprosti pamte,

ispod toga reč je mnogo tanja.
Nema veće sile od istine,
u borbi se pobednički gine.

14.

U borbi se pobednički gine,
to je vaskrs sina Božijega,
zemni život kao para pline,
ma i bio odvaljen od brega.

Prođe Irod kô obična mrlja,
osta Hristos i molitve njemu,
bez duhovnog čovek strašno brlja,
hvala Bože na ovom i svemu.

Ko god smatra da drugoga može
satirati a na pravdi Boga,
taj je komad svoje pasje kože

natakao na dva vražja roga.
Ako u snu gromovi te prenu,
noć i dan se smenjuju u trenu.

15.

Noć i dan se smenjuju u trenu,
Oko smrti život se palaca,
Vest za vešću prlja vaseljenu,
Aždaja se ognjevima baca.

Ko to svetsku silu uznemiri,
Uzvrativši kao niko prije,
Đavolja se neman povampiri,
Oj, Novače, kao tebe nije.

Krdo sluša, pokorno se svija,
Od ljudi se samo jedan diže,
Vidi, svete, ovo je Srbija

I njen Herkul što u Melburn stiže.
Ćeraj, sine, ciklone i tmine,
U borbi se pobednički gine.

NAPOMENA

Čudom zvanim lucida intervala (svetli trenuci iliti nadhnuće) napisah, bolje reći ispevah sonetni venac posvećen Novaku Đokoviću u tamnim danima naše civilizavije. U svojoj književnoj karijeri napisao sam devet sonetnih venaca, ovo je deseti. Sada sam odabrao stih deseterac, narodni, epski, u književnoj nauci poznat kao asimetrični (4+6), sa cezurom (pauzom) iza četvrtog sloga. Mogao sam dabome venac napisati i u drugom stihu, u drugačijem metru, u dvanaestercu-aleksandrincu na primer, ali sam se s razlogom odlučio za asimetrični deseterac, naš čuveni epski metar.

Postoji i simetrični deseterac (5+5) koji nije epski, sa cezurom (pauzom) iza petog sloga. Dakle, epski deseterački metar koji je jedinstven u Evropi i svetu. On je poznat kao naš, srpski, ovde na Balkanu tvorevina u srpskom jeziku, u usmenoj književnosti prepoznanjiv i kao naš guslarski stih, jer se ovaj deseterac redovno peva uz ovaj čuveni instrument koji je svoje poštovano mesto, pored ostaloga, našao i kao nezaobilazan eksponat evropske kulture u centralnom muzeju Berlina. Johan Volfgang Gete u susretu sa Vukom Stefanovićem Karadžićem u 19. veku bio je začuđen i izrazio divljenje pomenutom desetercu i temama i motivima koje on obuhvata i opeva u srpskoj narodnoj poeziji, a time i u kuturnoj baštini čovečanstva. Uzgred, Gete je rekao da je prevođenje jezika na druge jezike najveći svetski posao.

Kao pesnički oblik, pak, sonet je nastao pre više od sedam vekova u Italiji (načuveniji pesnik – Frančesko Petrarka). Sastavljen od dva katrena i dva tereceta, sonet ima ukupno četrnaest stihova koje autor može rimovati na raznovrsne načine. To je svetski pesnički oblik koji je naselio praktično sve jezike naše planete.

Smatrao sam da povodom nečuvenog planetarnog skandala sa Novakom Đokovićem, izazvanog od strane Australije, i te kako ima smisla da suočim, to jest utkam primarni, to jest reprezentativni srpski narodni poetski metar ( epski deseterac) u svetski pesnički oblik (sonet) i time dobijem jaku simbiozu pesničke sinergije na planu forme. A onda, i dalje, da stvorim složenu umetničku formu koja se zove sonetni venac (petnaest soneta).

Završni sonet, petnaesti po redu, zove se magistralni iliti majstorski. Smatra se mnogo važnim, majstorskim, ukoliko taj završni sonet poseduje konkretan akrostih na značenjskom planu (početna slova svih četrnaest stihova), koji u ovom slučaju glasi: NOVAKU ĐOKOVIĆU. Srećna je i na neki način sudbinska okolnost da njegovo ime i prezime, u trećem padežu – dativu) ima tačno četrnaest slova. Bez toga ne bi bilo moguće izvesti akrostih sa Novakovim imenom. I tek da pridodamo, teniski kompleks Novak u Beogradu ima četrnaest terena.

Svojim strogim oblikom, sonet podseća i na teniski teren. Tu nema izmena dimenzija i pravila igre. Međutim, iako se održavaju uvek na terenu istih dimenzija i pravila, teniski mečevi se razlikuju po svom sadržaju, rezultatima, lepoti i umetnosti. Američki književnik Robert Frost izjavio je za pesnike celog sveta važnu stvar – da pisati slobodan stih isto je što igrati tenis bez zategnute mrežice. Time se i on pridružio kritici tzv. slobodnog stiha u 20. veku, koji mnogima nedovoljnog pesničkog talenta omogućava da žive u zabludi da su pesnici. Dakle, pevati u sonetnom obliku iliti u tzv. vezanom stihu svojevrsni je pandan igri na teniskom terenu sa pomenutom zategnutom mrežicom.

U ovom vencu koristio sam tzv. „Šekspirov sonet“ koji poseduje čuvenu ukrštenu rimu, s tim što dva završna stiha moraju imati parnu rimu. Taj oblik rimarijuma izgleda ovako: abab cdcd efef gg. Poneki smatraju da je taj kuplet od dva završna rimovana stiha moguće i vizuelno odvojiti, što ja nisam učinio da bih vizuelno zaštitio oblik soneta. Dakle, anglosaksonska varijanta soneta šekspirovske provenijencije našla se u zagrljaju sa srpskim narodnim desetercima od glave do pete.

Uza sve rečeno, na planu komplementarnog smisla i značaja, može se zaključiti i videti da je sonetni venac o našem mladom „starina Novaku“ ispevalo već u svojim poznijim godinama „dijete Grujica“, a u kontekstu što se nikada nije dogodio na planeti Zemlji.