Svečano zatvoreno jubilarno 50. Brankovo kolo

SREMSKI KARLOVCI - Jubilarno 50. Brankovo kolo uspešno je privedeno kraju u Sremskim Karlovcima, mestu školovanja Aleksija (Branka) Radičevića u najstarijoj srpskoj, čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji. Održano je Svečano zatvaranje velikog pesničkog, duhovnog i kulturnog festivala koji je trajao od 10. do 20. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu.

Na Svečanom zatvaranju jubilarnog 50. Brankovog kola glavni događaj bilo je svečano uručenje Međunarodne pesničke nagrade „Branko Radičević“. Ovogodišnji laureat je Husein Dervišević iz Bosne i Hercegovine. Dosadašnji dobitnici bili su iz Rusije, Velike Britanije, Nemačke, Grčke, Francuske, Rumunije, Švajcarske, Mađarske, Hrvatske, Jermenije, Crne Gore...

Vidno obradovan i uzbuđen, Dervišević je zahvalio domaćinu na tako visokom priznanju u znaku imena Branka Radičevića koji od ranog detinjstva u Bihaću predstavljao njegovu lektiru. Na nekim od ranijih svojih gostovanja na Brankovom kolu, na Stražilovu i u Karlovačkoj gimnaziji, Dervišević je govorio pesmu posvećenu Branku Radičeviću, što je i sada ponovio.

Predsednik Brankovog kola, Nenad Grujičić, kao glavni oblik nagrade, predao je laureatu u ruke svežu, upravo štampanu, novu knjigu pesama Huseina Derviševića „Ponavljanje gradiva“ u izdanju Brankovoga kola. Naglasio je da Sremski Karlovci i Brankovo kolo imaju moć da stvore, kako su neki raniji laureati već rekli, „proizvede“ pesnike, pa tako i njihove značajne knjige, što je u ovom slučaju izbor iz poezije Huseina Derviševića povodom Međunarodne nagrade „Branko Radičević“.

Kao pesničko uzdarje uglednom laureatu iz Bihaća, nastupile su pesnikinje i pesnici Brankovoga kola: Jelena Aleksić, Julija Kapornjai i Filip Božić Dejanović, govoreći svoje reprezentativne pesme iz ranijih i novih knjiga.

Mlada dramska umetnica Danica Petrović, osim čitanja obrazloženja žirija za nagradu, govorila je dve antologijske Brankove pesme: „Devojka na studnecu“ i „Ukor“. Naravno, tu je i dugogodišnji saradnik Brankovog kola, glumac Boško Petrov sa interpretacijom Branove pesme koja počinje čuvenim stihovima „Nikad nije vito tvoje telo,/ ruka moja malda obavila“.

Već uhodanu na Brankovom kolu „umetničku vinjetu“ priredili su mladi flautisti (duo): Katarina Teofanov i Uroš Grgić, u klasi prof. Jasne Marković Vujanović iz Muzičke škole „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Posebnu duhovnu boju dao je mladi kvartet Karlovačke bogoslovije „Sveti Arsenije Sremac“ koji je izveo kompoziciju „Simonida“ Ljube Manasijevića.

Jubilarno 50. Brankovo kolo radosno je „protutnjalo“ kroz desetak dana po izuzetno lepom sunčanom vremenu, na otvorenom prostoru u Bašti Brankovoga kola (pored jedinstvene Palate „Ilion“ koja zahteva i unutrašnju restauraciju), u zelenilu bujnih krošanja i pored izvora „Patrijarhovac“ podignutog daleke 1864. godine. Pre svega pesnici, oni su barjaktari svakog Brankovog kola: Anđelko Anušić (besedio o Branku i svečano otvorio jubilarno Kolo), Stevan Tontić, Peter Felker (Nemačka), Slobodan Zubanović, Radomir Stojanović, Ivan Lalović, Milan Rakulj, Dragica Stojanović, Branislav Zubović, Zoran Hr. Radisavljević, Rastko Lončar, Nikola Rausavljević, Milan Ćosić, Zdenka Valent Belić, Milan Gromović, Miloš Puđa i drugi na čuvenom „Stražilovskom Mitingu poezije“. Odlazak na vrh Stražilova do Brankovog starog spomenika i groba predstavlja pesničko-duhovno hodočašće u kojem su, nakon mnogo godina, ponovo učestvovali đaci-pesnici Karlovačke gimnazije koja ove godine obeležava 230. godišnjicu postojanja.

Dabome, tu su bili i oni, najmlađi pesnici-đaci Karlovačke gimnazije, po prvi put sabrani u jednu panoramu poezije koju je ekskluzivno za ovu veliku godišnjicu, jednu i drugu, objavilo Brankovo kolo: Helena Budimir, Aleksa Vilić, Nikolina Dikić, Iva Maksimović, Natalija Đorđević i Isidora Antonijević. Oni su nastupali nekoliko puta na 50. Brankovom kolu uz asistenciju svoje vredne profesorice dr Maje Stokin, čime smo želeli da damo manifestaciji pečat brankovske genijalnosti i mladosti koja je potekla upravo iz Karlovačke gimnazije. U u Spomen –biblioteci najstarije naše gimnazije, školski čas na nemačkom jeziku imao je gost iz inostranstva, ugledni pesnik Peter Felker.

Veliku zahvalnost za višegodišnju saradnju i ovoga puta zaslužuju jedinstveni mladoliki Hor i ansambl Zmaj Jovine gimnazije iz Novog Sada, na čelu sa nesvakidašnjim dirigentom i profesorom Jovanom Travicom, čiji entuzijazam i kvalitet dosežu najviše pozitivne tačke umetničkog angažmana i javnog nastupa i kod nas i u svetu.

Uručene su prestižne nagrade Brankovog kola – „Stražilovo“, Bojani Kulidžan Gromović, Milanu Vićiću, Jelenu Vujanović i Filipu Božiću. Pusutni su bili na Stražilovu i neki aktuelni laureati „Pečata varoši sremskokarlovačke“, koji su se proletos okitili ovim visokim priznanjem (R. Stojanović, B.Zubović).

Monodrama „Priča o Desanki“ u izvođenju Danice Petrović, po tekstu Rastka Jevtovića, bila je događaj za pamćenje, za lirski okaditi dušu – kako rekoše žedni prave kulture i poezije, program kojim je osvetljena uspomena na veliku srpsku pesnikinju što je pohodila Brankovo kolo još od njegovog prvog izdanja 1972. godine.

Pažnje vredan je, dabome, i tradicionalni 29. Filozofski simpozijum na temu „Život kao filozofsko i naučno pitanje“. Učestvovali: Zoran Avramović, Jovan Babić, Boris Bratina, Zoran Dimić, Drago Đurić, Slobodan Kanjevac, Višnja Knežević, Savo Laušević, Stevan Mićić, Petar Nurkić, Vanja Subotić, Milan Popić, Una Popović, Duško Prelević, Saša Ž. Radovanović, Goran Rujević, Dejan Vuk Stanković, Dragan Hrnčić, Nenad Cekić, Davor Džalto, Srđan Šarović i Stojan Šljuka.

Posebnu pažnju izazavao je dolazak Njegove Svetosti Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Porfirija, koji je besedio o miru u Karlovačkoj bogosloviji „Sveti Arsenije Sremac“. Prvi put se dogodilo da jedan srpski Patrijarh održi parstos pesniku Radičeviću, ovoga puta zajedno sa episkopom sremskim gospodinom Vasilijem, karlovačkim sveštenstvom i mladim bogoslovima. Dolazak Patrijarha srpskog Porfirija pripada genezi njegovih ranijih brojnih dolazaka na Brankovo kolo još iz vremena kada je bio iguman manastira Kovilj i vikarni episkop jegarski u okviru tradicionalnih „Hrišćanskih tema“. Nadamo se i verujemo da će se dolasci Patrijarha Porfirija, u slavu Božju, nastaviti na Brankovom kolu.

Mladi talenti iz Muzičke škole „Isidor Bajić“ krasili su svojim „umetničkim vinjetama“ celo jubilarno 50. Brankovo kolo uz instrumente flauta, klarinet i saksofon: Isidora Peruničić, Stefan Todorović, Vuk Petrović, Katarina Teofanov i Uroš Grgić.

Održan je i 33. pesnički šahovski turnir, ove godine u formi Šahovske simultanke – za poeziju. Protiv mladih talenata na 24 table igrali su Željko Medar (FIDE majstor), i Milan Gagić, aktuelni omladinski prvak Srbije iz Novog Sada.


Posle uspešno realizovanog jubilarnog 50. Brankovog kola, domaćin Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola, rekao je pored ostalog i ovo:

„Bila je velika privilegija učestvovati u planiranju i vođenju projekatta povodom jubileja poluvekovekovnog trajanja Brankovog kola. Pritom, bez odlaganja i jednog programa, a u vremenu pandemijskih i drugih iracionalnosti. No, širok krug mladih i iskusnih saradnika, izuzetno vrednih i talentovanih gostiju željnih vrhunskih nastupa, te naši entuzijazam i vera, praktičnost i agilnost, snažno osećanje značaja jedinstvene pesničke, duhovne i kulturne misije koju ima Brankovo kolo i na toj osnovi postavljenih Sremskik Karlovaca i Stražilova,predstavljaju prednost u odnosu na eksperimentalna i birokratska tumaranja koja pokušavaju nametnuti neki neinventivni i zbrzani događaji. Sremski Karlovci i Stražilovo, u auri besmrtnog Branka Radičevića, naslonjeni na novosadsku mrežu institucija, odavno predstavljaju veliki izazov za svakog putnika namernika i graditelja.

Hoću da verujem da bi sadašnja akcija i napor za kulturno uzdizanje i razvoj Sremskih Karlovaca i Stražilova iz višedecenijskog nemara države, uz ovakvu radnu poetiku Brankovog kola mogli da urode plodovima koji će ostati u vremenu kao svedočanstvo istinske posvećensoti u ovom svetom ambijentu duha i kulture. Nedvosmislenu podršku Brankovom kolu i svemu ovome, pored ostaloga, dobili smo i dolaskom na jubilarno 50. Brankovo kolo od Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Porfirija, našeg odanog višedecenijskog saradnika, prijatelja i brata, koji je, pored ostalog, održao parastos pesniku Aleksiju Branku Radičeviću u Sabornoj crkve Svetog oca Nikolaja (prvi put se dogodilo se da na parastostu pesniku Radičeviću činodejstvuje patrijarh srpski) i predavanje o miru u Karlovačkoj bogosloviji „Sveti Arsenije Sremac“ čime je nastavljen prirodni tok njegovog ranijeg višegodišnjeg prisustva na Brankovom kolu

Mi smo podneblje i narod diskontinuiteta, pa je svaki kontinuitet, poput ovih pedeset godina Brankovog kola na polju kulture od ogromne važnosti za Sremske Karlovce. U Sremskim Karlovcima mogu uspeti samo realno postavljeni projekti koji su u saglasju sa vibracijama srpskog Siona i srpskog Parnasa ispod svete Fruške gore, ali i ovovremenog paketa (post)modernih mogućnosti. Zatim, sa realnim uvidima u krativne kulturne kapacitete i broj stanovništva današnjih Sremskih Karlovaca, moramo se realno orijentisati naspram lokalne zajednice i potencijalne publike, te kompetentnih kulturnih poslenika i radnika. Danas ovo čuveno mesto ima svega blizu devet hiljada stanovnika, međutim, to ne treba da onespokojava. U vreme Aleksija Branka Radičevića, Sremski Karlovci su imali duplo manje stanovnika, pa su se po svojoj duhovnoj snazi i prosvetno-kulturnim i istorijskim kapacitetima, pročuli i vaspostavili svoju originalnu sliku u Austrougarskoj.

S druge strane, svedok sam kada su Sremski Karlovci postajali „bermudski trougao“ za razne ostapbendrovke ananturiste i minuhauzenovske pustolove, osnivače raznih klubova i tzv. galerija zasnovanih na patetičnom preslikavanju tuđih ideja. Takvi nazovi projekti postajali su potemkinovska sela reciklovanih privida i potpunih promašaja. Setimo se preambiciozne izgradnje od strane države jednog pozorišta u Sremskim Karlovcima pre trideset godina kada je deceniju-dve iz starih karlovačkih krovova stršala frankenštajnovski nedovršena građevina i narušavala ionaku ranjenu dušu zapuštenog slavnog grada sa velikim uspomena i nadirućom vlagom. Setimo se i tzv. „Instituta srpskog naroda“ u prostorijama Stefaneuma, koji je započeo naoko solidno a onda se izgubio u lavirintu vizija koje nisu bile realne. Sve to nestalo je kao velika utopija, zbrisano iz našeg vremena, progutano u dubinama pomenutog karlovačkog „bermudskog trougla“, tu ispod Fruške gore.

Uspešno obeležena i bogato realizovana jubilarna 50. godišnjica izvanredan je uvod u proslavu 200. godišnjice rođenja Branka Radičevića za tri godine 2024), što i za Brankovo kolo, i Sremske Karlovce, ali i celu Srbiju predstavlja kulturni događaj prvog reda, od nacionalnog značaja. Do tada, uz pomoć i Brankovog kola, Organiozacioni Odbor za obnovu i razvoj Sremsih Karlovaca ima idealan period i priliku da postigne konkretne i neoborive rezultate i pokaže da je bio dorastao tako nadahnutom i ogromnom zadatku o kome sanjaju novije generacije.“