BEOGRAD - Zbog prošlonedeljnog trodnevnog zasedanja skupštine Republike Srbije, izostali su i odgođeni mnogi sadržaji i emisije Radio-televizije Srbije na 2. programu, među kojima i premijera „Paleta kulturnog nasleđa – Krajiške ojkače“. Iz navedenog razloga, određen je novi termin emitovanja – 10. april, u 14:50 časova, na RTS2.Biće premijerno prikazana emisija „Krajiške ojkače“ autorke Slavice Stefanović povodom izlaska antologije „Pjevaj, ori, prozore otvori“ Nenada Grujičića, šestog dopunjenog izdanja kultne knjige „Ojkača“. Ovu antologiju zajedno su objavili Radio-televizija Srbije i Brankovo kolo. Antologija je ovenčana prestižnom nagradom „Sava Mrkalj“.
Pored Nenada Grujičića, u televizijskoj emisiji, učestvuju akademik prof. dr Ljubomir Zuković, pesnik i recenzent prvog izdanja „Ojkače“ (1988) Stevan Tontić, urednik izdavačke delatnosti RTS-a Dragan Inđić, etnokoreograf Milorad Lonić, profesor i pojac Miodrag Miša Blizanac, dramski umetnici Boško Petrov i Sofija Mijatović, tamburaš Rajko Knežević Brajić (poreklom sa Kozare), ženska i muška ojkačka grupa „Vila“ iz Novog Sada, i na terenu, u Baču, snimljena ženska pevačka grupa „Tramošnjanke“.
NOVI PRIMERI OJKAČA IZ ANTOLOGIJE
Peče kot`o, rakija se vari,
piju lole da dragu prebole.
Oj, Banijo, najljepši cvijetu,
ja te volim najviše na svijetu.
Ljuta mala k`o šarena zmija,
opet mome srcu najmilija.
Evo mene rumena k`o ruža,
udovica kod živoga muža.
Sa Korduna projezdiše vuci
i odoše prema Banjoj Luci.
Oj, djevojko, vareniko vruća,
ljeto prođe, ne ugrija` pluća.
Ljubim curu, i to sve stojeći,
bilo blato, nismo mogli leći.
Barabiću, al` u Bosni neću,
Bosna t`jesna, a baraba bijesna.
Nešto krava neće da mi pase,
U ljubavi razočarača se.
Mili Bože, slatka li je pura
kad se u nju kajmaka nagura.
Moj dragane, primorsko magare,
šalji para, magarčino stara!
Reci, mala, il` `oćeš il` nećeš,
da baraba ne dolazi džaba.
Skidaj, mala, šlingeraj sa sisa
da se baja naguta mirisa.
Ljubi, dragi, s koje `oćeš strane,
nećeš naći ni na jednoj mane.
Jesi l`, ćale, završio svoje,
da ledene ne jedemo proje.
Kad se udam i pođem u drva,
ja ću zadnja, a svekrva prva.
Od Karina pa do grada Knina,
svako selo `rani moga sina.
Ja draganu dala vjerovanje,
k`o iz prazne čaše nazdravljanje.
Mene moja sjetovala braća:
Ne vol` , sejo, što vojnica vraća!
Imam pištolj, imam i kuburu,
imam ženu, a imam i curu.
Lika goji konja i junaka,
a Banija lijepi` djevojaka.
Neven vene i u čašu pada,
oj, mladosti više te nikada!
Pardon momci iz drugije sela,
s komšijom sam ljubav započela.
Ukopajte mene pokraj staze
kuda mlade djevojke prolaze.
Curo, Rado, ko se tome nad`o,
da je čiča toliko nastrad`o.
Dođi, lolo, evo biće ti je,
ni mušica na nju pala nije.
Moj dragane, ćurlike ti tvoje,
ćurlni malo oko kuće moje.
Ljubi, dragi, al` nemoj s večera,
u zoru sam slađa od šećera.
Upri, mala, nogama u šiše,
ja sam upro i ne mogu više.
Curica se brčkala u vodi,
vidi joj se - Bože oslobodi!
Ljubi, mala, usta ti otpala,
kad si meni barabi dopala.
Ljubi, lolo, ništa ne govori,
mani priču, goveda već riču.
Ošini me i ne daj mi prići,
mislila sam od tebe otići.
Oj, rakijo, primakni se duši,
bijela mi se džigerica suši.
Oko kola stoje advokati
pa slušaju šta ću zapjevati.
Oj, Zagoro, Dalmacijo moja,
pozdravlja te Polačanka tvoja!
Ne id`, dragi, u tu Austriju,
ko će meni tesati japiju?!
Ostavi se, diko, politike,
pri`vati se rala i motike.
Šumo Balju, moj debeli ’ladu,
kad po tebi prostrem kabanicu
i pogledam varoš Kostajnicu!
