SREMSKI KARLOVCI - Na „Prolećnim Brankovim danima 2021“, 18. marta, u 11 časova, u prostorijama Brankovog kola u Sremskim Karlovcima, održana je Konferencija za medije povodom izlaska dveju novih knjiga poezije za Radičevićev 197. Rođendan (15. mart po starom i 28. mart po novom kalendaru). U izdanju Brankovog kola predstavljen je prvenac Jelene Vujanović, „Ma nije mi ništa“, i druga po redu knjiga pesama Milana Vićića, „Večna proleća“.U susret „Svetskom danu poezije“, pojava ove dve sveže knjige poezije mladih autora, predstavlja konkretan doprinos Brankovog kola u izdvajanju novih glasova na srpskoj pesničkoj sceni, a time i u Vavilonskoj kuli jezikâ sveta.
Čestitajući im na tek objavljenim knjigama U Brankovom kolu, Nenad Grujičić je naglasio da će novo predstavljanje ovih knjiga biti održano na jubilarnom 50. Brankovom kolu u septembru ove godine. Kao recenzent i urednik knjige Jelene Vujanović, Nenad Grujičić je o njenoj poeziji pored ostaloga rekao: „Tematsko-motivski krugovi u kojima se ova mlada poetesa kreće su ljubav, muškarac, zavičaj, tardicija, rodna gruda, priroda. U ovoj knjizi imponuje iskrenost koja vodi do tačke žrtvovanja.““
Govoreći o knjizi Milana Vićića, recenzent Rastko Lončar je pored ostaloga rekao: „Ne birajući sredstva – od upotrebe arhaičnog, mitološkog, vernakularnog, žargonskog, zaumnog, kovaničkog – Vićić predočava i antički strah od prirode kao htonskog prostora, i romantičarski užas izazvan gradskim prostorima.“
Pesnikinja i pesnik su naizmenično kazali po tri svoje pesme i potom dali izjave za medije. Jelana Vujanović je naglasila da joj je poezija odmalena bila pribežište od ostatka sveta, a Milan Vićić istakao potrebu da piše i neprestano traga u novim jezičkim rukavcima i rešenjima.
Završavajući ovaj nesvakidašnji program, domaćin Nenad Grujičić ponovio je značaj izuzetne mogućnosti da pesnici već 21. marta za „Svetski dan poezije“ progovore i o svetskoj pandemiji koja je danas pritisla živote svih nas. Otuda jedan ovakav program, i njegov medijski odjek, predstavljaju veliko osveženje u javnom prostoru i rasterećenje ljudskih duša u nesvakidašnjem psiho-mentalnom pritisku.
Pesnici su oduvek bili slobodari buntovnog duha i kreativci orfejske moći, revolucinari jezika i novih kreativnih potencijala maternje melodije u pesmi, a time i golemih prekognitivnih svojstava poezije same u svakodnevnom životu. Pesničke vizije često su naslućivale sled istorijskih događaja i otvaranje novih civilizacijskih izuma, i davale im konačnu definiciju i ulogu univerzalnog karaktera u našem prolaznom svetu.
