"Zlatni orfej" Nenadu Grujičiću

JAGODINA -  Pesnik Nenad Grujičić, novi je lauret prestižne nagrade „Zlatni orfej“, za 2020. godinu. Ovu odluku jednoglasno je doneo žiri 35. Međunarodnog književnog festivala „Srpsko pero“ u sastavu Prof. dr Violeta Jovanović, Milan Jakovljević, i Ivan Lalović. Nagrada „Zlatni orfej“ dodeljuje se istaknutim pesnicima za svevremeni pečat i trajno prisustvo u srpskoj kulturnoj baštini.

Među dobitnicima ove nagrade, koja se dodeljuje od 2000. godine, nalaze se i Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović, Slobodan Rakitić, Pero Zubac, Petar Pajić, Adam Puslojić, Ivan Rastegorac, Srba Ignjatović, Bajo Džaković, Dragomir Brajković, Bratislav Milanović Milanovići drugi.

U obrazloženju se naglašava da pesnik Nenad Grujičić, istrajava do danas u svojoj misiji – opevati svet i život lirskom tajnom, bez ostatka, kroz preko dvadeset pesničkih knjiga u kojima je, autentičnim pesničkim glasom, na podjednako uspešan način promovisao umetničku veštinu pisanja (pevanja) u slobodnom i vezanom stihu. Od svoje prve zapažene i visoko ocenjene knjige pesama „Maternji jezik“, Grujičić dalje pokazuje svu lepotu, raskoš i moć srpskog jezika i u pesničkim formama koje su nastale u drugim jezicima (sonet, tercina, sestina lirika, malajski pantum i drugo). Čineći svoj rukopis veličanstvenim spojem ličnog iskustva, istorije, mitova, narodnih običaja, ljubavi, predanja stražilovskih vetrova, Grujičić, kao „pesnik razlike“ širokom auditorijumu nudi neponovljivu svežinu poezije i njenoga trajanja kroz vreme, i otkriva da je ona „vidoviti eros jezika“. Taj živi stvaralački trag pronalazimo i u pesničkim knjigama „Linije na dlanu“, „Vrvež“, „Carska namiguša“, „Jadac“, „Pusta sreća“ (tri izdanja), „Log“, „Cvast“, „Živa duša“, „Svetlica“ i druge, do najnovijih, „Pesme o mladosti“ i „Srmskokarlovačke tercine“.

Uronjen celim bićem u lepotu stvaranja, Nenad Grujičić i kao prozaista, esejista i polemičar piše na originalan i hrabar, neponovljiv način: „Priče iz potaje“. „Priče za romane“, „Muža duša“, „Prokrustova postelja“, „Ples u negvama“, „Polemike i odušci“, „Ruk una srce“ i druge. Kao antologičar, pak, ukazao je na značaj otkrivanja što većeg broja pesničkih talenata u proteklih vek i pô, u našem tzv. malom jeziku sa velikim kapacitetom umetničkog izraza, gde ne smemo zaboravljati očigledne pesničke darove u ekavskom i ijekavskom izgovor: „Antologija srpske poezije (1847-2000)“, i „Prognani Orfeji“ (srpska izbeglička poezija).

Na polju srpske narodne baštine, objavio je u više izdanja, sa retkom studijom, čuvenu knjigu krajiških ojkača (rimovani desetarački dvostih, pandan panonskom bećarcu) i uspeo da upiše ovo narodno blago u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, kao vekovni pesnički, pevani oblik Srba Dinaraca.

Povrh svega, nalazeći se na čelu Brankovog kola u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, godinama ostvaruje živorodnu i mladoliku misiju ove kulturne institucije kao korektivnog faktora naše pesničke i umetničke scene podižući je do brenda savremene srpske kulture.

Nagrada„Zlatni orfej“ biće svečano uručena Nenadu Grujičiću početkom maja na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, u okviru Festivala „Srpsko pero“