"Pesme o mladosti" Nenada Grujičića predstavljene u Sremskim Karlovcima

SREMSKI KARLOVCI - Posle promocije u biblioteci grada Beograda, zapažena knjiga „Pesme o mladosti“ Nenada Grujičića predstavljena je i u biblioteci „Branko Radičević“ u Sremskim Karlovcima. O knjizi si gvovoili prof. dr Jelena Marićević Balać, prof. dr Jovan Pejčić i pesnik-kritičar Rastko Lončar. Knjiga sadrži sedamdeset pesma podeljenih u četiri ciklusa, pisanih u slobodnom stihu, a na temu pesnikovih književnih početaka u studenstkim danima u Novom Sadu, raznolikih prepreka i iskušenja na književnoj sceni i potom uklapanja u svakodnevne tokove života posle odlsužuenja vojnog roka u JNA.

Jelena Marićević Balać je istakla da je Grujičićeva knjiga retka na savemenoj pesničkoj sceni, da ona predsetavlja „memoare u poeziji“, memoare pisane pesničkim jezikom, i kao takva je jedinstvena i originalna. Pesnik slika svoju mladost i opčinjenost književnim životom u kojem ne pronalazi samo podršku i razumevanje, već i prepreke u nekim redakcima i urednicima, iskušenja koja ga bruse i jačaju. Naveden je i slučaj književnog lista „To jest“ koji je u dane Titove smrti zabranjen, a na čijem čelu je bio upravo Nenad Grujičić. Naglasila je značaj česte pojave ptica na počecima ili u završecima pesama, ptice kao simbola duše i poezije, slobode i paralelnog života naspram stvarnosti koja obiluje drugačijim pojavama.

Jovan Pejčić je ukazao na paralelne svetove književnog života iz 19. i 20 veka u Novom sadu, kao velikom centru pesničkih i kulturnih zbivanja, pokazao je primere u kojima Grujičić na početku značajnog broja pesama pominje čuvene novosadske kafane i život u njima u 19. stoleću gde se okupljaju i većaju značajni pesnici, umetnici i ugledni građani toga doba praveći time paralelu sa sadašnjim ambijentom .Pesme dokumentarističkog karaktera uporedio je sa Grujičićevim polemika ukazujući da su to dva sveta sa istim izvorima situacija i mahom istim ličnostima iz njegovog mladalačkog perioda bavljenja književnošću. Kao značajnu i pozitivnu ličnost na Grujičićevim počecima naveo je pesnika Rašu Livadu, čoveka koji mu je na volšeban i uzvišeno prijateljski način pomogao da objavi prvu knjigu pesama „Maternji jezik“, čime je književni život pokazao svoje svetlo i lepo lice naspram delikatno   problematičnog i tamnog. I Pejčić je ukazao na učestalu pojavu minijatura sa pticama razne vrste. Tamo gde se oblikuje svet ptica, tu vladaju prirodni zakoni i veliko polje slobode, a tamo gde se pojavljuje čovek nastaje društvena situacija u kojoj iskrsavaju stalni problemi i drugačiji zakoni. Pejčić je predložio da pesnik sastavi novu knjigu sačinjenu samo od pesničkih minijatura o pticama i time dobije savršen lirski ton novog, nezavisnog rukopisa.

Kao moderator programa, Rastko Lončar je ponovio neke svoje uvide i zapažanja ispoljena u prethodnom nastupu u Beogradu, proširujući ih svežim pogledima u novom kontekstu promocije „Pesama o mladosti“ – Sremskim Karlovcima. Ponovio je značaj i potrebu za pojavljivanjem ovakve knjige koja donosi svet ranijeg, Periklovog perioda u savremnoj srpskoj književnosti i, kako je istakao, današnjeg Neronovog doba koji nema zanose i lepotu prethodnog.

Zahvaljujući kritičarima na nadahnutom slovu o „Pesmama o mladosti“, i Jovani Krstić na izuzetno kvalitetnom kazivanju pesama iz knjige („To jest – Titova smrt, 9“, „Konceptualista“. „Prve pesme u Letopisu“. „Novogodišnji broj Politike“, „Život u kasarni“, „Vojni spiker“ i „Gramofonska ploča“), Nenad Grujičić je slikovito rekao da pesme sadrže tri tematska nivoa, početni ili gornji, „tavan“, središnji - „prostoriju za svakodnevni život“ i – „podrum“, koji ustvari doseže visine neba, najčešće sa slikama i prizorima raznovrsnih ptica koje omogućavaju da se se stvori sopstveni, lirski svet daleko od krute stvarnosti. Istakao je da ovakvu knjigu dosad nije napisao i da ga je kao takva sve vreme pisanja nosila kao velika inspiracija koju je zanatski uobličavao na nekim novim postavkama sopstvene poetike. Ukazao je na to da kroz vreme poezija sudi kritici i da je pesnički jezik najmoćnija energija književne pismenosti, a često da poezija potpuno nadilazi i samu književnost osamostaljujući se u novu „staru“ duhovnu disciplinu zasnovanu na jedinstvu slike i zvuka. Na pitanje šta novo radi, otkrio je da piše pesničku knjigu čiji radni naslov glasi „Sremskokarlovačke tercine i soneti“. U tom znaku, na samom kraju uspešne, i učestalim aplauzima praćene promocije, Grujičić je izust je rekao svoju pesmu „Sremski Karlovci“ napisanu pre 27 godina i tada objavljenu u „Kulturnom dodatku“ Politike, koju je pustio radovan Popovć, ali i kazanu na centralnoj svečanosti obeležavanja 300. godišnjice velike seoba Srba pod Čarnojevićem, koja je obeležavana upravo u Sremskim Karlovcima. Tom prilikom, pored ostalih, zajedno sa Grujičićem nastupili su pesnik Raša Livada i prozaista Dragomir Popnovakov. Donosimo pesmu Nenada Grujičića „Sremski Karlovci“, koja je na kraju sinoćnje više nego uspešne karlovačke promocije „Pesama o mladosti“ izmamila nesvakidašnje dugotrajan i zvonak aplauz:

SREMSKI KARLOVCI

S Afrodite pao malter, kerče kunja iza krsta,
Ni Apolon nema glavu, svecu fale čet`ri prsta.

Podlokana čuči crkva, iza škole viri flaša,
Razbijeno sto prozora, nakresana tri birtaša.

Mesni bećar plazi jezik, opštinari kriju platu,
Na otpadu sirotinja, ima lajsni za otplatu.

Liturgijska leti grudva iz onoga zlatnog veka,
Miči oko: opomena, može glavu da ucmeka.

Koje li je ovo mesto, Bog ga spusti sa nebesa,
Što ga nisu okrečili posle ratnog urenebesa?

Objašnjenja neka stoje, ko će kome da veruje,
U Mušickom kuca Branko, a vekovi huje, huje...

1993.