Tatjana Sikima: Doktorati

Moja baba Sava, ona što je izmislila feminizam, imala je, bog dušu da joj prosti, jednu strašnu kaznu - odmanjivanje rukom.
To je onaj trenutak kad diskusija sa njom dođe do nivoa u kom ne može pobediti i onda mi ona lepo - odmane rukom. U tom odmanjivanju rukom su sadržane sve završne reči ovog sveta, poglavito ona u kojoj mi jasno daje do znanja da je ona apsolutni pobednik rasprave iako argumenata više nema.

Dođem ja tako danas u radnju koja prodaje ono za ono za vodokotlić.
Naravno, unapred ljuta, celu mi noć Nijagarini vodopadi mozak probijali iz kupatila.
Ponovo sam, gonjena nesanicom, prošla sve ljubavne raskide u svom životu, odselila iz svih stanova iz kojih sam selila, preračunala koliko svetlosnih godina je Voyager II danas daleko od Zemlje i dumala da li se zebra može pripitomiti kao konj.
Elem, nakon bezuspešnog pokušaja da sama popravim kvar, a poslednji put kad sam ušla u takvu avanturu morala sam ponovo primiti tetanus, dozvala sam majstora koji me poslao da kupim nešto za ono, sa sve tim nešto u ruci.
Voda curi ko luda i to će pomoći da ne curi više.
Ispostaviće se da se to zove plovak.

Opšte je poznato da kad žena i pritom majstorluku nevična uđe u radnju te kompetencije u njoj je, po sili Marfijevog zakona, najverovatnije zaposlen neko sa doktoratom iz baš te oblasti.
Dakle, uđem ja sa tim nedostajućim delom za moj vodokotlić u tu radnju.
- Dobar dan, poslao me majstor po ovo.
Pažljivo osmatranje neidentifikovanog objekta u kesi u mojoj ruci.
- Aha, plovak - zaključuje iskustveno dokotrand. Koju vrstu želite?
- Pa ne znam, majstor je rekao da kupim ovakav.
Naspavan podočnjacima ne veruje.
- Stiroporni vertikalni?
- Ovaj što sam donela, ne znam koji treba.
- Ne mogu Vam pomoći.
Pola minuta ćutanja. Ček, čovek mi ne može pomoći oko PLOVKA ZA VODOKOTLIĆ?!
Sabrano, nastavljamo:
- Pa možete li mi dati nešto slično ovome?
- Ne znam koji Vam treba. Možda Vam treba kasetni sa mesinganim priključkom?
- Treba mi onaj da mi ne curi voda u wc šolju.
- Gospođo, kad kupujete proizvod morate znati tačan naziv.
- Pa eto treba mi plovak, rekli ste da se to tako zove.
- Geberit ili krušik? Monoblok?
- Šta to znači?
- To su Vam vodokotlići, kad mi kažete koji ja Vam dam odgovarajući plovak.
- Onaj vodokotlić što je na zidu, nije u zidu. I ne pritiska se puštanje vode, nego se povuče ono.
- Nisu mi te informacije dovoljne.
- Vidi, rode, jesi li ti iz Beograda?
- Jesam.
- Jesi li inače vodovodžija ili samo prodavac?
- Samo prodavac.
- Ne popravljaš vodokotliće?
- Ne popravljam.
- A ima li kakav fakultet za te vodokotliće, reci mi, gde se nalazi, koji se predmeti polažu?
- Ne razumem.
- Pa kako misliš da ja znam sve to što me pitaš?!
- Majstor Vam kaže, ako je pravi majstor, veli smireno.

Ha, penal.

I tu ti ja odmanu rukom, ko baba Sava.
Onako pobednički, kad sam ostala bez argumenata.
Okrenem se na peti i odem još ljuća iz radnje.

Vratim se kući onom majstoru i kažem mu sve ovo.
Kaže, pa što mu nisi pokazala to što sam ti dao.
Pa jesam, pokazala sam.
E jbg, veli majstor.
I odmanu rukom.
I nastavi posao.
Majstor domaći, original krajiški, u sve se razume, popravlja vodokotliće, uvodi struju, štemuje zidove, šiša žive ograde, nabudžuje plovke, igra belu nedeljom uveče, vrsni je poznavalac domaće političke scene, kad se udari psuje Kolindu, ima brkove, kolje po kućama svinje i živinu, sušaru je lično napravio, doktor za kiseli kupus, jeo je jutros jak luk i treba mu pre posla jaka kafa, a posle može i rakija.

Naravno da je popravio kvar, sa nabudženim postojećim sredstvom za regulaciju pritiska u objektu namenjenom za puštanje vode.

Kao da je malo i proleće bilo, na sekund.

---