Svečano uručena "Velika povelja Brankovog kola" Kseniji Maricki Gađanski

SREMSKI KARLOVCI - Na „Prolećnim Brankovim danima 2019“, na Svečanom zatvaranju ove poznate manifestacije koja je počela od 15. marta, na dan rođenja Branka Radičevića po starom kalendaru, u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji, 28. marta, na dan Brankovog rođenja po novom, uručena je „Velika povelja Brankovog kola“ Kseniji Maricki Gađanski za životno delo. Ona je pre šezdeset godina završila Karlovačku gimnaziju i pripada redu najčuvenijih đaka ove slavne školske ustanove u Srba, koja traje 228 godina.

Ovo visoko priznanje, u Spomen biblioteci karlovačke gimnazije, svečano je, kćerki laureatkinje, Ivani Gađanski, uručio Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola. Sprečena da dođe iz zdravstvenih razloga na svečanost, Ksenija Maricki Gađanski je poslala besedu pod naslovom „Tri velika svetska umetnika, Ovidije, Mocart, Branko Radičević“, koju je pročitala Ivana.

U eseju nadahnutom nezaboravnim osmogodišnjim boravkom i školovanjem u Karlovačkoj gimnaziji, osvetljenim uspomenama iz Sremskih Karlovaca i sa Stražilova, Ksenija, pored ostaloga, piše i ovo: „Branko je, kao i Sterija i Crnjanski, počeo pisati stihove na latinskom, sa čim je počelo i moje školovanje, ali su oni, nažalost u našoj večitoj nebrizi, a i neprilikama, izgubljeni. Oni su tada učili latinsku formulu “orator fit poeta nascitur”, da se govornik postaje, ali da se pesnik rađa i to se nije promenilo do danas. Međutim, po mom saznanju, među hiljadama umetnika u svetu tokom nekoliko hiljada godina, izdvaja se nekoliko umetnika drukčijih i važnijih od ostalih. Kao što rimska poezija ne može bez Ovidija, austrijska muzika bez Mocarta, tako ni srpska poezija ne može bez Branka Radičevića. Oko nove ere, je sam Ovidije zapisao „quod temtabam scribere versus erat”, „sve što bih pokušao da napišem ispalo bi stih“, čega se držao čak i u teškom izgnanstvu. Nije ga slučajno Dante stavljao u red sa Homerom, od koga je po Platonovim rečima učila cela Helada.“

U svečanom programu, recitatorsko poetska družina „Među nama“ izvela je dve antologijske Brankove pesme. Prvo – „Cic“, pesmu neobičnog naslova za koji se mnogi pitaju šta znači to „cic“. Evo objašnjenja: Cic, u istom smislu kao – ac, znači: „E, nećeš dobiti!“ Dakle, kad nešto izmakne, iščezne u poslednjem trenutku, nešto što nikako ne možeš dobiti ili ostvariti. Vuk Karadžić beleži ovako: „Kad se što pruži, pa se opet ne dâ.“

Zanimljivo je kazati, da je ova Brankova pesma docnije dobila i drugi naslov: „Ribarčeta san.“ Ono duhovito i nestašno „cic“, zamenjeno je „suvim naslovom“, kako je rekla jedna ugledna književna naučnica istražujući Brankovo delo – Teodora Petrović, čuvena profesorica Karlovačke gimnazije. Ona je rođena na samom početku dvadesetog veka, a Filozofski fakultet, na grupi Srpski jezik i književnost, u Beogradu upisala 1920. godine. Nakon četiri godine, vraća se u Sremske Karlovce i počinje, kako je zapisala – „da služi u Karlovačkoj gimnaziji“.

U Brankovoj pesmi, pak, ribarče, to jest mladi ribar spava u čunu, u čamcu, i sanja da je ulovio ribu i stavio da se peče, pa je pečenu primakao k ustima da je pojede, ali – u tom trenu „čun se ljuljnu,/ ode sanak pusti“. Ribar se probudi, od pečene ribe – ništa. Dakle – cic!

Ovu pesmu je na svečanosti u Spomen-biblioteci nadahnuto i uverljivo kazivala Jovana Krstić uz muzičku pratnju Milana Ćosića. Potom je, pesnik i recitator Nikola Rausavljević, uz uigranu pripomoć Ćosićeve gitare, govorio čuvenu Brankovu pesmu koja je neobična po tome što nema naslov, već umesto njega stoji znak upitnika, a ona započinje stihovima: „Nikad nije vito tvoje telo,/ ruka moja mlada obavila.“

U drugom delu svečanosti, promovisan je novi broj kultnog gimnazijskog lista „Branko“, to jest tri najnovija broja: 111, 112. i 113. U promociji su učestvovali profesori Karlovačke gimnazije Srđan Damnjanović (urednik) i Dejan Đurđev, te đaci-pisci, saradnici lista za kojeg kažu da predstavlja veliko stvaralačko polje slobode i „ sâmo srce gimnazije“: Milica Nikolić (urednica), Sandra Kolarić i Maja Janković. Promociju je oplemenila učenica-gitaristkinja, koja je uz pomoć veće grupe devojaka izvela par kompozicija koje su izmamile velike aplauze.

Na kraju bogatog i mladolikog programa, voditeljka programa Marija Gagić je zaključila da su upravo u Karlovačkoj gimnaziji, tu gde su i otvoreni, danas svečano zatvoreni „Prolećni Brankovi dani 2019“, koji su trajali od 15 – 28. marta u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Rođendanom Branka Radičevića, sto devedeset petim po redu, duhovno je pojačan čin Svečanog zatvaranja prolećne manifestacije Brankovog kola. I, već narednih dana započeće pripreme za novi pesnički i kulturni festival, septembarsko 48. Brankovo kolo, koje će trajati od 6 – 16. septembra u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. „E, pa dotle, a dokle ćeš više“, rekao bi Aleksije (Branko) Radičević.