će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
ostale informacije ćemo blagovremeno objaviti
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
SREMSKI KARLOVCI - Na „Prolećnim Brankovim danima 2019“, u izuzetno lepoj pozorišnoj sali gimnazije „Laza Kostić“ u Novom Sadu, 20. marta, izvedena je monodrama „Ima neka tajna veza“, posvećena životu i poeziji Duška Trifunovića. Monodramu je maestralno izveo talentovani mladi glumac Milan Dimić iz Banjaluke, koji je i pisac scenarija i režiser. Kao tehnički saradnik pomagao mu je kolega sa banjolučke akademije, takođe mladi glumac, Miroslav Sinkić.
Ispričan je buran pesnikov život sa akcentom na izbeglički (prognanički) period u Novom Sadu, gde je Trifunović proveo poslednje godine života, a zemni mu ostataci danas leže u Sremskim Karlovcima. Ispunjena pozorišna sala mladim svetom nagradila je dramskog umetnika iz Republike Srpske gromkim i dugim aplauzima punim iskrenih emocija za sve ono što su sa velikom pažnjom popratili, videli i čuli na teatarskoj sceni „Prolećnih Brankovih dana 2019“. Mladi glumac Milan Dimić uradio je redak poetsko-scenski projekat sa kvalitetnim glumačkim bravurama i metamorfozama, koje su pokazale da velika motivacija udružena sa istraživačkim radom može dopreti do čistog pesničkog nadahnuća.
Duško Trifunović je bio redovan gost Brankovog kola. Njegovo prisustvo na pesničkim susretima davalo je događaju uvećan sjaj, oplemenjivalo zvanični protokol „sirotinjskom“ pojavom velikog talenta. Samorodan i samouk, već sa svojom prvom knjigom pesama „Zlatni kuršum“ (1958), vinuo se u profesionalne i antologijske visine. Brankovu nagradu za lirski prvenac primio je u Radičevićevom „mestu dragom“ – Sremskim Karlovcima, pre 60 godina.
Nosio je nepogrešiv instinkt za jednostavan pesnički govor, talenat za javnu artikulaciju urođenog pesničkog dara. Drugačiji i neponovljiv, ovaj samotinjski korifej savremene srpske i jugoslovenske poezije nije mnogo mario za učene hermetične glave i mrzovoljne intelektualne račundžije. Njegov poetski jezik prelivao se i u mlade tokove našeg rokenrola i pop-muzike, čime su najviše dobijali još nepoznati muzičari i kompozitori, pa se može govoriti o Duškovoj svesnoj literarnoj žrtvi i svojevrsnom riziku u isti mah. Takozvani književni establišment često mu je baš to zamerao i – zavideo na uspehu. A on je sve to opevao: „Šta bi dao da si na mom mestu,/ da te mrze a da ti se dive.“
Kao izbeglica (on je govorio za sebe – izmaglica), imao je odnekud pravo na besplatan železnički prevoz, pa je s početka izgnanstva, često ne znajući gde će prenoćiti u Novom Sadu, odlazio spavaćim kolima u vozu sve do mora, do Bara u Crnoj Gori. Video bi plimu i oseku velikih talasa, mirisao morsku so u vetru i slušao krikove galebova, sa hlebom i konzervom sardina pod miškom, a onda uveče na isti način vratio se u Novi Sad. I tako više dana zaredom. A kad je napokon dobio od Novog Sada garsonjeru, svojim rukama je od pribavljenih dasaka napravio nameštaj za novi stančić. Ne samo kao bravar po mladalačkoj profesiji, bio je svestrani zanatlija koji je umeo da stvara čuda sa svojih deset prstiju.
S obzirom da je Branko rođen u Slavonskom Brodu, a Duško u Bosanskom, kao besednik na svečanom otvaranju 31. Brankovog kola 2002. godine, izneo je tezu o srodstvu sa Brankom Radičevićem. Ispričao je skasku o svojoj prababi koja je čamcem prelazila Savu. Kao trgovkinja solju, na drugoj obali se, po Dušku, spajtašila sa Todorom Radičevićem, ocem Brankovim. Iz tog odnosa, nastalo je, po volšebnoj priči, krvno srodstvo po kojem su Duško i Branko bliski rođaci. Po poeziji svakako jesu, a po ovom drugom – možda. Sve u svemu, veliki ekvilibrista je znao zašto je to rekao. Dvojica velikih Brođana pokriveni su danas istim parčetom maternjeg neba sa stražilovskim zvonom sunčeve svetlosti. Ne deli ih negdanja savska granica između Austrougarske i Turske, niti ove nove nastale raspadom južnoslovenske domaje: „Ima neka tajna veza... Oj, Karlovci, mesto moje drago“!
Duško Trifunović
ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU
Šta bi dao da si na mom mjestu, da te mrze, a da ti se dive?
Šta bi dao?
Šta bi dao za veliku gestu, ‘mjesto svoga da tvoj život žive?
Šta bi dao?
Budi sretan sad što si preko puta i što nas strašni let nad provalijom dijeli, jer ovo je mojih pet minuta, a pred tobom stoji život cijeli.
Šta bi dao da možeš ovako, dići ruke, a puk da te slijedi?
Šta bi dao?
Da l’ bi i ti u svom srcu plak’o kao što se moje srce ledi?
SREMSKI KARLOVCI - Na „Prolećnim Brankovim danima 2019“, u izuzetno lepoj pozorišnoj sali gimnazije „Laza Kostić“ u Novom Sadu, 20. marta, izvedena je monodrama „Ima neka tajna veza“, posvećena životu i poeziji Duška Trifunovića. Monodramu je maestralno izveo talentovani mladi glumac Milan Dimić iz Banjaluke, koji je i pisac scenarija i režiser. Kao tehnički saradnik pomagao mu je kolega sa banjolučke akademije, takođe mladi glumac, Miroslav Sinkić. 
