Svečano uručene nagrade "Stražilovo" na 47. Brankovom kolu

SREMSKI KARLOVCI - U prepodnevnim satima, na „rajskom Stražilovu“ svečano su uručene prestižne nagrade „Stražilovo“ za najbolje pesničke knjige objavljene u Brankovom kolu. Pored Brankovog spomenika (rad Jovana Soldatovića) , kod „Brankovog čardaka“, nagrade su primili: Perica Markov za knjigu „Pesmice“, Ivana Stojić za zbirku„Putnik sa Tačkom“, Irena Plaović za knjigu „Veliko Toplo“ i Miloš Puđa za prvenac „Kolska igra“.

Uručujući im nagrade, Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola je istakao da talentovani mladi pesnici vape za pravom podrškom i ukazao na pojavu da postoji otpor prema mladim autorima od strane ostarelih salijerijevskih pisaca u uredničkim foteljama, koji pokazuju strah od nadolazećih talenata.

Brankovo kolo otkad postoji postavlja se pozitivno prema darovitim mladim pesnicima u znaku one čuvene poslovice: „Bogati smo onoliko koliko druge darujemo.“ Objavljujući im dobre knjige i omogućujući im važne nastupe, ono pruža nesvakidašnju šansu da mladi nastave rad i afirmišu svoje prvence objavljene u ediciji „Savremena poezija“. Veliki vetar u leđa mladim pesnicima daje upravo nagrada „Stražilovo“ koja postoji četrdeset pet godina.

Kao konkretan primer, Grujičić je naveo slučaj se talentovanim mladim pesnicima iz Republike Srpske koji imaju uočljiv problem objavljivanja pesničkih prvenaca i etabliranja u sredinama gde žive pored već afirmisanih pesnika i pisaca, naročito u Banjaluci. Na najnovijem Kočićevom zboru u Banjaluci, po prvi put je organizovano pesničko veče mladih autora iz Banjaluke, odnosno iz Republike Srpske, gde je učestvovalo pet autora. Tri su formirana u Brankovom kolu: Milan Rakulj Aleksandra Marilović i Goran Gavrić Grga. Oni su dosad objavili po dve svoje knjige u Brankovom kolu i svi se ovenčali nagradom „Stražilovo“. Time je načinjen generacijski pomak i ustanovljena nova pesnička agilna generacija u toj sredini.

Inače, u Brankovom kolu je od 130 objavljenih pesničkih knjiga, dvadeset i tri su iz ijekavskog prekodrinskog miljea, što predstavlja koncep rada ove institucije zasnovan na jedinstu ekavskog i ijekavske varijante izgovora srpskog jezika. Zatim je naveo i primer novosadske književne klime gde tri-četiri decenije nova generacija pesnika i pisaca nije uspela da se ustanovi kao pojava.

Na „Pesničkom mitingu“ 47. Brankovog kola nastupilo je nekoliko desetina pesnika raznih generacija s akcentom na mlađima: Olga Martinova, Anđelko Anušić, Ranko Čolaković, Saša Nišavić, Daniel Jurjev iz Nemačke, Dragica Stojanović, Ivan Lalović, Verica Tričković, Dubravka Milenković, Julija Kapornjai, Jasna Milenović, JRastko Lončar, Milan Ćosić, Nikola Rausavljević, Nataša Bundalo Mikić, Olivera Šestakov i drugi. Pročitane su pesme Boška Suvajdžića „Crnjanski“ i Stevana Tontića „Pismo“, koji su neizostavnim poslom u isto vreme bili u Andrićgradu, to jest u Bijeljini.

Na vrhu Stražilova pored Brankovog groba i starog spomenika od kamenih kocaka srpskih planina (podignutog 1885. godine), održan je program posvećen 135. godišnjici prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo. Pesnik Ranko Čolaković zapalio je sveću i položio cveće na Brankov grob, i pritom kazao jednu svoju pesmu iz knjige objavljene u Brankovom kolu, „Jesi li živ živi pesniče“. Dramski umetnik Boško Petrov kazivao je nadahnuto čuvenu Brankovu pesmu „Kad mlidijah umreti“. Jovana Krstić pročitala je kultnu Zmajevu pesmu „Brankova želja“, koja kao da je pisana Brankovom rukom i stilom, u želji da mu kosti počivaju na Stražilovu: „Prenes`te me, braćo moja mila,/ pokraj onog ubavog Belila,/ kroz Karlovce gde sam mladost prov`o,/ pa na ono divno Stražilovo,/ tu još jednu staru otpevajte,/ tu mi, braćo, kosti zakopajte.“

Nenad Grujičić održao je slovo o prenosu Branka iz Beča na Stražilovu navodeći, ekskluzivno, jedan zapis iz engleske štampe, iz časopisa, „Džon Bul“, 4 avgusta, 1883. godine:

„Ove nedelje, ostaci najpopularnijeg srpskog pesnika uklonjeni su sa groblja Sv. Marka u Beču i prebačeni na Stražilovo, blizu Karlovaca, koje je pesnik odabrao za mesto svoga počinka. Branko Radičević ili samo – Branko, kako ga obično u narodu nazivaju, rođen je u Brodu 1824. godine. On je imao najveći uticaj na književni razvoj srpske nacije. Branko se može nazvati i začetnikom moderne srpske književnosti. Kao lirski pesnik, on se, možda, najbolje može opisati kao srpski Robert Berns, i kao takav, srpski pesnik par excellence. Brankova najveća ambicija – da poseti fatalno Kosovo Polje – sprečena je preranom smrću 1853. godine.“