Veljko Ostojić: Stara šljiva

srce me na Baniju vodi
ponovo će se tamo rodi ,
tamo je moja zemlja sveta
ostalo mi srce djeteta ,
na ognjištu praznom stojim
svoje suze sada brojim

sa istom željom se vraćam
moju mladost ispraćam ,
nigdje ovakvo sunce ne greje ,
cvrkut ptica dušu mi mije ,
osta mi prazna
kuća pored puta
opjevah te i oplakah
bezbroj puta

Banija mi ostade pusta
crni gavran oko nje leti ,
nema nikoga sada
da me na pragu dočeka

osta mi onaj vazduh i voda
potroših pola svoga života ,
nedostaje mi trava zelena
stara šljiva me čeka
da se vratim sa puta daleka ...