će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
ostale informacije ćemo blagovremeno objaviti
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
SREMSKI KARLOVCI - Na završnoj sednici 20. avgusta 2018. godine, žiri Brankovog kola u sastavu: Nenad Grujičić, Ivan Lalović i Rastko Lončar, doneo je jednoglasnu odluku da ovogodišnja nagrada ''Stražilovo'' za najbolje pesničke knjige objavljene u Brankovom kolu pripadne sledećim autorima: Perici Markovu za knjigu „Pesmice“, Ivani Stojić za zbirku pesama „Putnik sa tačkom“ i Ireni Plaović za knjigu poezije „Veliko Toplo“. Nagrada „Stražilovo“ za najbolji pesnički prvenac pripala je Milošu Puđi za zbirku pesama „Kolska igra“.
Trinaesta po redu knjiga pesama, „Pesmice“, uglednog srpskog pesnika Perice Markova (1958) iz Zrenjanina, posvećena je Branku Radičeviću, to jest poeziji samoj i pevanju u maternjem jeziku. U lepoti muzičke supstance jezičkog medijuma, Markov progovara jezikom savremenog doba, sa finim natrunima lokalne leksike i zvuka, pesničkih kovanica i novih reči. Diljem knjige, raspevani Markov stvara deminutive, čak i u nazivu same knjige, a onda i u naslovima i tekstu pojedinih pesama: rosica, travčica, sunčica, suzica, žarica, molitvica, zrnica, kišica, tužica, noćica, lastica... Ovim načinom pevanja ozvučena je cela knjiga, stvorena melodijska mreža tananog paukovog tkanja i detinjeg tepanja u maternjem jeziku, govora od milja u čuđenju, a u varijanti banatskog dionizisa. Data je arkadijska lepota zavičajnosti i univerzalnosti lokalnog u isti mah, a time i panteističkog slavljenja života, udivljenosti stvarima i pojavama sa čarom i čudima zemaljskih godišnjih doba.
Treća po redu knjiga pesama, ''Putnik sa tačkom'', Ivane Stojić (1984) iz Smedereva, otvara se pesmama sa naslovom ''Pokušaj ljubavnog pevanja'', odnosno ''Ponovni pokušaj ljubavnog pevanja''. Već prvinom značenja, to donosi lepezu novih pitanja i odgovora na temu ljubavi. Savladavanje praznine sveta, sa valerima lirizovane melahnolije, zasnovano je na prizivu slika iz detinjstva kao lekovitog melema za svakodnevne ozlede duše i tela. Pesnikinja pomoć traži i pronalazi u pesmi i pevanju, u stvaranju uslova za nova nadahnuća koja će nadići nazemni nivo problema. U ovim pesmama, u nanosima novog leksičkog materijala i zvuka, oseti se zrelina zahvata u jeziku. S razlozima napisana, knjiga deluje celovito i dovršeno. Naprosto, ispečeni su dosadašnji život i spisateljski zanat. Iz celog lirskog projekta izbija stečena mudrost koja bi da pomogne i drugima. Osvojen je stepen životnog iskustva ispod kojeg nema povratka nazad.
Druga po redu knjiga poezije, ''Veliko Toplo'', Irene Plaović (1992) iz Beograda predstavlja poemu u slavu ljubavi i voljenja, sa gorkim talozima i spoznajama. Tu je, kao svojevrsni korektivni faktor takvoga iskustva, sveprisutno ''Veliko Toplo'' poput ''Javne ptice'' Milana Dedinca. Ono se primiri, pa navrati, nestane i dođe, zatamni, pa blesne, kao orgazmična, plazeća zmija strasti, u čudu i prasku smrtnoga bića u telu. Pred nama je tekst sa pesničkim postupkom zasnovanim na tzv. radu jezika, sa nezaustavljivim klatnom fantazmagoričnih slika i prizora, kaleidoskopskih fascinacija i senzacija tzv. ''postodrastanja'', sa bolnim otvaranjem kapsule individuacije u sudaru erosa i tanatosa. Knjigu vrhuni prološko pevanje u stihu šesnaestercu, a pre toga, u ''dahovima'', u stihu osmercu. Ta dimenzija govori da se pesnikinja ne odriče metričke strukture pesme na uštrb tzv. slobodnog stiha koji, veoma često, razbaštinjuje kapacitete pesničkog govora stavljajući ga u golu proznu ravan. Pred nama je pesnikinja osveštenog i samosvesnog Ja, sa (auto)poetičkim moćima u stalnom pogonu, u razdvajanju (i spajanja) jezika umetnosti i – jezika stvarnosti.
Pesnički prvenac „Kolska igra“, Miloša Puđe (1999) iz Prijedora, donosi neuobičajeno zreo talenat koji sija prekognitivnim iskustvom i eruditskim obrazovanjem sasvim mladoga čoveka. Prva knjiga Miloša Puđe na mahove diše miljkovićevskim krvotokom, ponajpre u pojavi ptice kao simbola duše, veze između neba i zemlje. Naziv knjige, „Kolska igra“, nosi u sebi jaka značenja. Kolo (cirkulus– obruč) jeste energetski krug, znak ljudske egzistencije. Kao simbol sunca, kolo predstavlja krug rođenja i smrti, večno vraćanje i trajnu nepostojanost. A u drugom delu sintagme, nailazimo na – igru, koja je simbol borbe protiv smrti, simbol dijaloga čoveka sa nevidljivim. Na zanatskom planu, Miloš Puđa se laća i klasičnih formi, čak i sonetnog venca, nastojeći da svoj poetički koncept dodatno učini što održivijim. Pojava ovog izuzetnog pesničkog prvenca sasvim se izdvaja iz mnoštva uobičajenih prvenačkih poetskih zapisa koji su preplavili javni i novomedijski prostor. Poverujmo u divno čudo ostvarenog orfejskog puta jednog novorođenog srpskog pesnika u lepoti i slobodi maternjega jezika.
Prestižna nagrada ''Stražilovo'' traje četiri i po decenije – od daleke 1973. godine. Među dosadašnjim dobitnicima ove nagrade nalaze se i Pero Zubac, Danko Popović, Luko Paljetak, Draško Ređep, Radomir Putnik, Slobodan Pavićević, Rade Obrenović, Julijan Tamaš, Vojislav Despotov, Nenad Grujičić, Ileana Ursu, Anđelko Anušić, Zafir Hadžimanov, Vićazoslav Hronjec, Sava Babić, Todor Bjelkić, Tibor Varadi, Mišo Avdalović, Blagoje Baković, Žarko Aćimović, Ranko Čolaković, Pop Dušan Đurđev, Dragoslav Dedović, Boris Lazić, Željko Pržulj, Vesna Egerić, Goran Šaula, Lidija Đogo, Mićo Savanović, Ivan Lalović, Dubravka Milenković, Marija Sloboda, Ivana Gađanski, Ivan Despotović, Valentina Milačić, Milan Rakulj, Aleksandra Marilović, Goran Gavrić, Marija Prgomelja, Marko Kovačević, Jelena Milošević, Branimir Kršić, Andrea Beata Bicok, Sava Krneta, Rastko Lončar, Dušan Zaharijević, Gorica Radmilović, Nikoal Rausavljević, Milan Ćosić i drugi.
Ovogodišnja nagrada ''Stražilovo'' svečano će biti uručena na Stražilovu 8. septembra, kod spomenika Branku Radičeviću (rad vajara Jovana Soldatovića), a na 47. Brankovom kolu koje će trajati od 7. do 17. septembra, u znaku 135. godišnjice prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića i Beča na Stražilovo.
SREMSKI KARLOVCI - Na završnoj sednici 20. avgusta 2018. godine, žiri Brankovog kola u sastavu: Nenad Grujičić, Ivan Lalović i Rastko Lončar, doneo je jednoglasnu odluku da ovogodišnja nagrada ''Stražilovo'' za najbolje pesničke knjige objavljene u Brankovom kolu pripadne sledećim autorima: Perici Markovu za knjigu „Pesmice“, Ivani Stojić za zbirku pesama „Putnik sa tačkom“ i Ireni Plaović za knjigu poezije „Veliko Toplo“. Nagrada „Stražilovo“ za najbolji pesnički prvenac pripala je Milošu Puđi za zbirku pesama „Kolska igra“. 
Druga po redu knjiga poezije, ''Veliko Toplo'', Irene Plaović (1992) iz Beograda predstavlja poemu u slavu ljubavi i voljenja, sa gorkim talozima i spoznajama. Tu je, kao svojevrsni korektivni faktor takvoga iskustva, sveprisutno ''Veliko Toplo'' poput ''Javne ptice'' Milana Dedinca. Ono se primiri, pa navrati, nestane i dođe, zatamni, pa blesne, kao orgazmična, plazeća zmija strasti, u čudu i prasku smrtnoga bića u telu. Pred nama je tekst sa pesničkim postupkom zasnovanim na tzv. radu jezika, sa nezaustavljivim klatnom fantazmagoričnih slika i prizora, kaleidoskopskih fascinacija i senzacija tzv. ''postodrastanja'', sa bolnim otvaranjem kapsule individuacije u sudaru erosa i tanatosa. Knjigu vrhuni prološko pevanje u stihu šesnaestercu, a pre toga, u ''dahovima'', u stihu osmercu. Ta dimenzija govori da se pesnikinja ne odriče metričke strukture pesme na uštrb tzv. slobodnog stiha koji, veoma često, razbaštinjuje kapacitete pesničkog govora stavljajući ga u golu proznu ravan. Pred nama je pesnikinja osveštenog i samosvesnog Ja, sa (auto)poetičkim moćima u stalnom pogonu, u razdvajanju (i spajanja) jezika umetnosti i – jezika stvarnosti. 
