Ruskoj pesnikinji Olgi Martinovoj prestižna nagrada "Branko Radičević"

SREMSKI KARLOVCI - Prestižna međunarodna pesnička nagrada „Branko Radičević“ pripala je ove godine uglednoj ruskoj pesnikinji Olgi Martinovoj. Na današnjoj završnoj sednici, ovu odluku jednoglasno je doneo žiri Brankovog kola u sastavu: Nenad Grujičić (predsednik), Verica Tričković i Mićo Savanović.

Među dosadašnjim dobitnicima međunarodne nagrade „Branko Radičević“ nalaze se istaknuti pesnici iz sveta: Filip Tanselen (Francuska), Vjačeslav Kuprijanov (Švajcarska), Naso Vajena (Grčka), Nikita Danilov (Rumunija), Kerol En Dafi (Velika Britanija), Valerij Latinjin (Rusija), Slavomir Gvozdenović (Rumunija), Babken Simonjan (Jermenija), Petar Milošević (Mađarska), Enes Kišević (Hrvatska) i Jirgen Izrael (Nemačka).

Olga Martinova (1962), rođena je u Rusiji u mestu Dudinka, a odrasla u Lenjingradu, gde je diplomirala studije ruskog jezika i literature. Od 1991. godine živi u Frankfurtu na Majni. Piše poeziju, prozu i eseje na ruskom i nemačkom jeziku. Objavlјeni naslovi: „Pismo brezama“, zajedno sa Elke Erb, 2001, „Ko šta kome poklanja“, 2003, „Rim se nalazi negde u Rusiji“, zajedno sa Jelenom Švarc, 2006, „Na promaji Evrope“, 2009, „Čak i papagaji nas nadžive“, 2010, „Između stolova“, zajedno sa Olegom Jurjevim, 2011. i „O Čvirku i Čvirki“, 2012.

Kroz svoje bilingvalno književno iskustvo, Olga Martinova poeziju doživlјava kao „poruku u boci“ koju okean života nosi na svojim burnim talasima, kao duhovni biser pokrenut iz dubine podsvesti. Oslanjajući se na viđenje Paula Celana, Martinova doživlјava pesmu kao plutajuću istinu: „Pesma može biti poruka u boci, predata nadanju, da bi negde i nekad mogla biti izbačena na kopno, na tlo srca.“ Napisati novu pesmu, pronaći bocu s porukom u pesku, ravno je „čudu i sreći“, ističe Olga Martinova pozivajući se na Osipa Mandelјštama koji ukazuje i na stihove Jevgenija Baratinskog, jednog zaboravlјenog ruskog pesnika iz Puškinovog vremena: „Kao što u mojoj generaciji nađoh druga/ tako ću i čitaoca naći u potomstvu.“

U simbiozi udalјenih epoha i različitih prostora, u sumatraističkom, dakle, poetičkom načelu kakvo pronalazimo kod našeg Miloša Crnjanskoga, sa slojevima mitskog (oniričkog) u realnom, gde stih zaseca vreme kao „oštri crepić komete“, poezija Olge Martinove nosi neizrecivi potencijal „poruke u boci“ kroz originalne slike i prizore u auri transcendetnog: „Mlado vino u starom gradu piju dve senke“ ili „Kocke šećera svetle u ranoj zimskoj noći“. I kada se bavi konkretnim vremenom, ona univerzalizuje poetski izraz dajući čoveku šansu za opstanak i smisao upravo kroz poetsku formulu iz „poruke u boci“.

Ova pesnikinja, pored ostalog, demistifikuje svekolike lјudske okove, kanone i zablude ukazujući na ambivalentnu i nesrećnu čovekovu prirodu: „Tužna senka grli mirotvornog anđela sa isukanim mačem“. U bogatoj mreži imaginacije koja sabira fragmente razbijenog sveta, svetle beluci osvojene stvaralačke slobode i potrebe za uspostavlјanjem komunikacije. Ističući moć „rasipnički bačenog sunca“ među lјude, Olga Martinova poeziju postavlјa na spasonosni pijedestal egzistencijalnog i duhovnog, kao lepotu koja će, po Dostojevskom, spasiti svet.

Međunarodna nagrada ''Branko Radičević'' svečano će biti uručena Olgi Martinovoj 7. septembra na Svečanom otvaranju 47. Brankovog kola u Sremskim Karlovcima, u najstarijoj srpskoj gimnaziji u kojoj se Aleksije (Branko) Radičević školovao od 1835. do 1841. godine. Biće i promovisana, za ovu priliku štampana u izdanju Brankovoga kola – kao konkretni oblik nagrade, knjiga izabranih pesama Olge Martinove na srpskom jeziku u prepevu Verice Tričković. Ovogodišnje Brankovo kolo trajaće od 7 – 17. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu i proticati znaku 135. godišnjice prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo.