Pesme panonskih Srba na ''Prolećnim Brankovim danima 2018''

NOVI SAD - U okviru tradicionalnog ciklusa Brankovog kola ''Nematerijalno kulturno nasleđe Srba'', na ''Prolećnim Brankovim danima 2018'', u prepunom Muzeju Vojvodine, predstavlјena je tema ''Pesme poanonskih Srba'', sa motom po nazivu čuvene pesme ''Ja sam Srbin, srpski sin'' Jovana Subotića (1817-1886).

U uvodnoj reči, pozdravlјajući učesnike na čijem čelu je Miodrag Mišo Blizanac, inicijator teme ''Pesme panonskih Srba'', Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola, naglasio je da kontinuirano izučavanje i predočavanje problematike srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa predstavlјa jedan od najvažnijih programskih tokova Brankovog kola. Posebnu dimenziju važnosti ovaj programski ciklus ima u trenutku kada smo svedoci preuzimanja i otimačine srpske duhovne baštine od strane naših suseda koji beskompromisno čupaju iz korena naše nasleđe i nazivaju ga svojim, a potom besprizorno upisuju na liste Uneska kao baštinu čovečanstva sa predznakom nesrpskog imena. Kao primer Grujičić je naveo bećarac, ojkaču (ojkanje) i nijemo (gluvo) kolo, koje je Hrvatska registrovala kao svoju baštinu na Uneskovoj reprezentativnoj i listi ugroženih vrednosti. I – ako ne budemo preduzeli konkretne korake odbrane sopstvenog nematerijalnog kulturnog nasleđa i identiteta, sličnu sudbinu će doživeti i ganga, gusle, gajde i drugi elementi srpskog duhovnog nasleđa.

Na početku pevačkog programa, Miodrag Miša Blizanac istakao je da mnoge od pesama koje će biti pevane u okviru predviđenog programa na ''Prolećnim Brankovim dnaima 2018'' nisu se se čule u našem javnom prostoru čak stotinu godina. Mnoge rodolјubive srpske pesme već po završetku Prvog svetskog rata, u Kralјevini Srba, Hrvata i Slovenaca, nestajale su iz javnog života da se ne bi, po jugoslovenskoj ideologiji toga vremena, osetila tobož dominacija srpskog naroda nad drugima. A tek posle Drugog svetskog rata, iz živog programa radio-stranica, i uopšte iz javnog života, brisane su najbolјe srpske pesme rodolјubivog karaktera.

Sa Horom prosvetnih radnika Novog Sada i Oktetom Karlovačke Bogoslovije, Blizanac je, pored ostalih pesama, uz pratnju gitare, kao prvu, izveo pesmu ''Ja sam Srbin, srpski sin'' znamenitog srpskog pesnika Jovana Subotića. Posle dugog aplauza mnogobrojne publike otpevana je potom ''Himna sentandrejskih Srba'', graždanska pesma nastala na slavjanoserbskom jeziku 1703. godine. Pesmu ''Gde je Srpska Vojvodina'', Stevana Vladislava Kaćanskog (1829 – 1990) otpevali su braća Katić, bas i bariton Jovan i Blagoje, sa tenorom Miodragom Blizancem. Po poetskom tekstu ''Već se srpska zastava'' Svetozara Miletića (1826 – 1901), i kompoziciji Kornelija Stankovića (1831- 1865), opevan je izbor Stevana Šuplјikca (1786-1848) za prvog vojvodu Srpske Vojvodovine 1848. godine. Čula se i izvedba pesme ''Čuj, Dušane'', nepoznatog tekstopisca iz 1718. godine pod nazivom ''Car Dušan'', sa verzijom povremnog ubacivanja u tekst imena kralјa Petra i kralјa Aleksandra.

Na repertoaru je bila i pesma ''Prag je ovo milog Srba'' Mite Oreškovića (1816 – 1867), u muzičkom rešenju Kornelija Stankovića, posvećena prosvetitelјskom knjazu Mihajlu Obrenoviću (1823-1868). Po tekstu i muzici vladike Nikolaja Velimirovića, izvedena je pesma ''O, Srbijo'', napisana 1935. godine. U nastavku je izvedeno još nekoliko pesama, među kojma je, kao posebna zanimlјivost, bila i pesma ''Nema te više, Momčilo'', čiju melodiju smo prepoznali u docnije nastaloj pesmi na našim prostorima, ''Nema te više, Alija''. Inicijalna pesma, preteča drugoj, ustvari bila je posvećena vojvodi Momčilu Đujiću. Kuriozitet je predstavlјala i pesma ''Majko, probudi se'', čiji je tekst po doživlјaju povodom smrti majke napisao, smatra se, Nikola Tesla. Čula se i pesma ''Guslar'', zapisana daleke 1492. godine na Metohijskom jevanđenju, u prevodu patrijarha Pavla sa slavjanoserbskog jezika.

Dejan Tomić, autor brojnih knjiga na temu srpske pevane starine i rodolјublјa, ukratko je rekao važne stvari o tokovima i razvoju ovog pevanog blaga, zabranama kroz vremena raznih ideologija i vaskrsnuću u novije vreme, sa potrebom da se srpska nemateriojalna kulturna baština još bolјe i sa više institucionalnog odraza štiti i neguje.

Dramska umetnica Želјka Jelić pročitala je izabrane misli i citate o srpskoj pesmi kroz vekove iz pera naših i stranih autora. Tokom programa profesorica Snežana Nikolić kazivala je inspirativnu ''Prkosnu pesmu'' Dobrice Erića, a knjigovezac Stevan Gajin, upečatlјivo i glasno, ''Naše Dane'' Vladislava Petkovića Disa.

Bio je ovo program za pamćenje, koji je trajao puna dva i po sata (mnogi su nemajući mesto za sedenje sve vreme stajali), program od onih retkih što izazivaju snažne emocije i demistifikuju naše zaborave. No, to je bio i program koji se odvijao sa stručnim izražavanjem svesti o toj jakoj emociji. Zvonki aplauzi publike koja je neprestano pristizala u prepun i prelep ambijent Muzeja Vojvodine bili su nanovo rođeni zvučni darovi živih duša na čijim krilima se podigla i poletela potisnuta srpska panonska pesma i srpska rodolјubiva poezija uopšte.

Bilo je to umetničko i duhovno veče za pamćenje, potrebna lekcija svima nama nehajnima i lakovernima, primer kako se prilazi sopstvenoj nematerijalnoj kulturnoj baštini i kako se afirmišu njeni neuništivi, a na trenutak, potisnuti i zaboravlјeni antologijski pevački biseri koji, pokazalo se, ne mogu nestati kroz vreme. Uvek se nađe pojedinac koji obavlјa poslove čitavih instituta i ustanova, i donosi ono što su naši preci stvorili za nezaborav.

I pored niza institucionalnih prepreka i odbijanja mnogih kolega iz esnafa za saradnju na ovom projektu, nadahnut, uporan i nesalomiv, Miodrag Miša Blizanac je u Brankovom kolu našao istinsku podršku za svoj nesvakidašnji talenat i trud, za izvlačenje iz mraka, a potom oživlјavanje i afirmaciju specifičnog srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa na ''Prolećnim Brankovim danima 2018''.