Veljko Ostojić: Rana na duši

Krajino moja ljuta
stali smo na pola puta,
otišli smo sa ognjišta svetih ,
ostaše jedino uspomene u nama

Gledam sliku svoga zavičaja
jednu ranu na duši ,
srce koje pati
što nemože kući da se vrati

Ostao nam govor na prošle dane ,
poneka slika na zidu ,
drhtaj dok izgovaram
da idem svojoj kući
koja je od nas tako daleko

Slušam zvuke svoga rodnog kraja ,
svoga starog zavičaja
noseći tugu u srcu
sjetim se one stare naše
nema raja bez rodnoga kraja .