Vidovdanska promocija pesničke knjige Nenada Grujičića u Novom Sadu

O KONDIRU KOSOVKE DEVOJKE, O GOLUBU I ZMIJI...

NOVI SAD - Na Vidovdan, u kulturnom klubu ’’Zrno slovesnosti’’ u Novom Sadu, održano je predstavljanje knjige pesama ’’Nadisati se duše’’ Nenada Grujičića. Veče je bilo priređeno povodom četvrt veka uručenja pesničke nagrade ’’Kondir Kosovke devojke’’ Nenadu Grujičiću. Niame, precizno govoreći, pre tačno dvadeset sedam godina, u porti manastira Gračanica na Kosmetu, Grujičić je dan uoči Vidovdana svečano primio ovu nagradu tradicionalno namenjenu mlađim pesnicima. Pored ove nagrade, te podaleke 1990. godine, Desanka Maksimović je dobila ’’Zlatni krst cara Lazara’’ a Radoslav Zlatanović ’’Gračaničku povelju’’. 

Nenad Grujičić se prisetio atmosfere prilikom tada održane manifestacije ’’Vidovdansko pesničko pričešće 1990’’ kod manastira Gračanica: ’’ Bilo je prisutno oko pet hiljada ljudi. Nagradu mi je, po tradiciji, uručila u narodnoj nošnji, najlepša mlada Srpkinja na Kosmetu, Kosovka-devojka iz Leposavića. U prvom redu brojne publike, sedeo je episkop raško prizrenski Pavle, koji će iste godine, početkom dcembra biti izabran za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. U porti manastira Gračanica, domaćini su me zamolili da automobilom kojim sam došao iz Novog Sada sa vozačem, prevezem episkopa Pavla do mesta Gračanica gde je bila planirana večera za laureate i goste. Vladika Pavle je sa čvornovatim štapom seo pored vozača i sve vreme vožnje ćutao. Na večeri, molitveno je blagoslovio hranu i piće na bogatim stolovima, ali nije uzeo ni zalogaj, već ubrzo otišao. U njegovom monaškom prisustvu širio se veliki duhovni mir koji nas je opominjao da budemo skromni u zahtevima i tvorci dobrih dela, da budemo – ljudi.’’

O knjizi ’’Nadisati se duše’’ Nenada Grujičića nadahnuto i utemeljeno govorili su mladi kritičari, Jelena Marićević i Dušan Zaharijević. Pozivajući se na studiozni tekst Ivana Negrišorca o Grujičićevoj ljubavnoj poeziji, Jelena Marićević je istakla da se Grujičićeva duhovna poezija može vezati i za polje ljubavne, odnosno, širiti na druga tematsko-motivska polja s kojima se ona životno prožima. Kao izrazite, navela je motive zmije-guje, vode i deteta. Pored obuhvatne analize i mnogo konkretnih detalja, ukazala je i na pesmu ’’Golub i zmija’’: ’’Ne boj se ljudskih podvala,/ one će zakratko sjati,/ ovde je druga obala,/ odavde božansko čati.// Ne moj se tuđe sujete,/ i ona slepilo ima,/ i mržnja kada truje te,/ ostani čist u mislima.// Ne boj se brze promene, ni one što izlaz nema,/ jer sve se očas okrene,/ i bude kako treba.// Ma kako život ćarlijo,/ ne boj se golube-zmijo.’’

Mladi pesnik i kritičar Dušan Zaharijević izneo je sveobuhvatnu analizu knjige Nenada Grujičića smeštajući je u raspone duhovne i duševne poezije, praveću razliku izeđu molitvenog i lirskog principa. Naročito je ukazao na pesnikovu stalno prisutnu svest o pesmi i pevanju, o nastajanjuu pesme i pesničkog jezika. I on je naveo motiv ’’deteta koje guguče poeziju’’, fantazmagoiričnu sliku detinjstva u kojem se rađaju prve pesme i prepoznaje se nastajanje pesnika. Naveo je stihove, ’’ljubavne pesme al o čistoj smrti’’ i ’’slepac što suzi svetlo apsolutno’’, kao primer lepote paradoksalnog dejstva božanskog. Podrobnije se bavio antologijskom pesmom ’’Mleč’’, koja otvara sliku pesnikovom kontakta s Bogom: ’’Daleko, predaleko,/ a tu uz mene sasvim,/ tinja nesvodiv neko,/ pali se sam i gasi.// Čas vatra, u tom žižak,/ zvezda i ugarak njen,/ posečen brz plamičak,/ večnost vezana u tren./ Gospode, sameri sve, dodaj mi jedinu reč/ da pesma sama se, gle,/ ni iz čeg stvori u mleč,/ da njom se mijem bezlik,/ malen, u tebi velik.’’

Inače, knjiga ’’Nadisati se duše’’ Nenada Grujičića štampana je kao uzdarje Srpskog kulturnog centra iz Modriče i porodice Popović iz Dugog Polja povodom nagrade ’’Gajkov pjesnički šešir’’, koja je Grujičiću pripala za zbirku pesama ’’Svetlica’’, u izdanju beogradske Prosvete. Vidovdanski program uspešno je vodila Tijana Mitrović, pročitavši na početku, u celini, bogatu biografiju Nenada Grujičića, koji je odsad objavio trideset pet knjiga, pre svega pesničkih, a onda i drugih žanrova (proza, eseji, polemike, antologije). Navela je da je Grujičić laureat dvadeset prestižnih nagrada, i autor antologijskih pesama prevedenih na devetnaest jezika.